SRPSKA POLITIKA

Republika Srpska Krajina

Republika Srpska Krajina deset godina poslije

Prof. dr Veljko Đurić Mišina

Hronika Republike Srpske Krajine

Hronika je urađena prema: Srđan Radulović, Sudbina Krajine, Beograd 1996. Mile Dakić, Krajina kroz vijekove iz istorije političkih, nacionalnih i ljudskih prava srpskog naroda u Hrvatskoj, Beograd 2002

1990 - 1991 - 1992 - 1993 - 1994 - 1995

1990. godina

7. januar: trojica maloletnika provalila u pravoslavni hram presvete Bogorodice u Šibeniku, uzeli zastavu Srpske pravoslavne crkve i zapalili je.

15. januar: Sekretarijat za pravosuđe i upravu Socijalističke Republike Hrvatske odobrio je upis SKD Zora u registar društvenih organizacija.

30. januar: u Donjem Lapcu održan skup o političkom organizovanju srpskog naroda. Skupom rukovodio akademik Srpske akademije nauka i umetnosti dr Jovan Rašković, neuropsihijatar. Zaključeno je da se osnuje politička stranka koja će biti povezana sa sličnom strankom u Srbiji.

2. februar: u Kninu održan miting Za Jugoslaviju.

11. februar: u Vojniću održana Osnivačka skupština Jugoslavenske samostalne demokratske stranke (JSDS). Za predsednika izabran mr Mile Dakić, za potpredsednike Milan Vujnović i Mirko Zorić a za generalnog sekretara Vukašin Zorić.

15. februar: u Karlovcu održan skup Srba. Pre i posle skupa, došlo do fizičkih sukoba u Cerovcu i Slunjskim Brdima.

17. februar: u Kninu održana Osnivačka skupština Srpske demokratske stranke (SDS). Za predsednika izabran Jovan Rašković.

18. februar: u Zagrebu osnovan ogranak JSDS-a.

24. februar: u Zagrebu predsednik Hrvatske demokratske zajednice dr Franjo Tuđman, general JNA u penziji, rekao: Nezavisna Država Hrvatska nije bila samo puka kvislinška tvorba i fašistički zločin, već i izraz povijesnih težnji hrvatskog naroda.

26. februar: u Srbu osnovan mesni odbor SDS-a.

4. mart: na Petrovoj gori održan miting srpskog naroda.

7. mart: u Rijeci održana osnivačka skupština Narodne radikalne stranke, kao ogranka te beogradske stranke, čiji je predsednik ugledni advokat Veljko Guberina.

9. mart: u Zagrebu Jovan Rašković predstavio Srpsku demokratsku stranku. Formiran zagrebački odbor ove stranke.

17. mart: u Topuskom osnovano Srpsko kulturno društvo Sava Mrkalj (SKD Sava Mrkalj). Za predsednika izabran Mile Bosnić. Dogovoreno je da se pokrenu novine Srpski glas.

24. mart: u Glini osnovan opštinski odbor SDS-a.

25. mart: u Iloku na srpskom groblju oštećeno 17 spomenika.

31. mart: u Splitu, na zidovima pravoslavnog hrama, ispisane parole: Pravoslavni, gubite se i Kurvini sinovi.

10. april: u Kninu prihvaćena Odluka o zaključivanju dogovora o udruživanju opština dalmatinskog područja i osnivanju koordinacionog tela. Bio je to početak srpskog samoorganizovanja.

20. april: u Kninu održan predizborni miting komunista i socijalista.

22. april: prvi krug višestranačkih izbora u Socijalističkoj Republici Hrvatskoj. Najveći broj glasova dobila Hrvatska demokratska zajednica (HDZ).

SDS pobedila u Kninu (83% glasova), Gračacu i Donjem Lapcu i dobila pet poslaničkih mesta u Saboru Hrvatske. Bili su to Jovan Opačić, Dušan Zelenbaba, Radoslav Tanjga, Ratko Ličina i Dušan Ergarac.

Na listi Saveza komunista Hrvatske Stranke demokratskih promjena (SKHSDP) koji su postali članovi Sabora bilo je i 24 Srbina.

6. maj: održan drugi krug višestranačkih izbora u Hrvatskoj. Pobedio HDZ, na čelu s Franjom Tuđmanom, osvojivši 41,5 odsto glasova.

18. maj: u Benkovcu napadnut Miroslav Mlinar, predsednik mesnog odbora SDS-a. Nakon ovog događaja, rukovodstvo SDS-a zamrznulo odnose sa Saborom Hrvatske.

6. jun: Skupština opštine (SO) Knin preporučila formiranje zajednice opština sjeverne Dalmacije i Like.

10. jun: u Vukovaru osnovan opštinski odbor SDS-a.

27. jun: u Kninu formirana Zajednica opština sjeverne Dalmacije i Like. Činilie su je opštine Knin, Obrovac, Benkovac, Donji Lapac, Gračac i Titova Korenica.

1. jul: na dalmatinskom Kosovu, kod crkve Lazarice, proglašena Zajednica opština sjeverne Dalmacije i Like.

3. jul: radnici Sekretarijata unutrašnjih poslova Knin obavestili savezni i republički SUP da ne prihvataju ponuđene nove (stare) simbole, tj. šahovnicu.

Privremeno predsedništvo Zajednice opština sjeverne Dalmacije i Like uputilo poziv svim opštinama s većinskim srpskim stanovništvom da se priključe ovoj zajednici.

5. jul: u Knin stigli predstavnici SUP-a Šibenik da ubede miliciju da prihvati nove hrvatske simbole. Narod i radnici SUP-a Knin, koje predvodi Milan Martić, na mitingu daju podršku svojoj miliciji. Odlučeno je da se odbace svi pritisci da se u Knin uvedu novi hrvatski simboli.

14. jul: počeli Dani srpske kulture u Kninskoj krajini, koji su trajali do 28. jula.

25. jul: u Srbu Veliki srpski sabor. Usvojene Deklaracija o suverenosti i autonomiji srpskog naroda i Odluka o formiranju Srpskog nacionalnog vijeća.

Sabor Hrvatske odlučio da šahovnica bude državni simbol Republike Hrvatske.

27. jul: u Okučanima formiran opštinski odbor SDS-a.

8. avgust: Skupština Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) usvojila amandmane na Ustav, po kojima je u državi uveden višestranački sistem.

10. avgust: u Vinkovcima zapaljena knjižara, vlasništvo jedne Srpkinje.

13. avgust: predsednik Predsedništva SFRJ Borisav Jović primio delegaciju Srba iz Knina.

16. avgust: Srpsko nacionalno vijeće odlučilo da se raspiše plebiscit o autonomiji i da se održi 19. avgusta.

17. avgust: Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Hrvatske poslao policajce u više srpskih opština severne Dalmacije i Like da oduzmu oružje rezervnog sastava milicije i onemoguće pripreme i sprovođenje prvog srpskog plebiscita. Srbi odgovorili podizanjem barikada na prilaznim putevima.

Pre podne predsednik SO Knin Milan Babić, zubar iz Knina, proglasio ratno stanje zbog učestalih hrvatskih napada na srpski narod i zavođenja državnog terora a uveče negirao da je to uradio.

19-20. avgust: održan srpski plebiscit o autonomiji: za 756.549, protiv" 172 i 60 nevažećih listića.

20/21. avgust: u Drnišu planirano rasturanje srpskih barikada oko Knina ali je većina milicionera odbilo izvršenja zadatka.

20. avgust: MUP Hrvatske dao otkaze kninskim milicionerima Milanu Martiću, Mirku Čeniću i Nikoli Amanoviću.

U Donjem Lapcu razgovarali Josip Boljkovac, ministar policije Hrvatske i Milan Babić.

27. septembar: zbog pokušaja da se premesti naoružanje teritorijalne odbrane (TO) iz milicijskih stanica na Baniji, počeli srpski nemiri. Specijalne jedinice MUP-a Hrvatske uhapsile više od 300 Srba. Srbi iz Petrinje sklanjaju se u kasarnu JNA. Ovakvo stanje traje do 30. septembra.

30. septembar: Srpsko nacionalno vijeće, na osnovu plebiscita, proglasilo srpsku autonomiju.

U Zagrebu formirana Radna grupa Sabora Republike Hrvatske za izradu projekta kulturne autonomije Srba u Hrvatskoj. U sastav su izabrani takozvani predstavnici urbanih Srba Simo Rajić, dr Drago Roksandić, dr Jovo Bamburač, Đuro Zatezalo, Đorđe Pribićević, Miroslav Tuđman i drugi.

3. oktobar: blokirani svi putevi prema Kninu.

22. oktobar: u manastiru Krupa kod Obrovca sastali se predstavnici teritorijalne odbrane Obrovca, Knina, Benkovca, Donjeg Lapca, Gračaca i SDS-a.

21. decembar: Srpsko nacionalno vijeće i Privremeno predsjedništvo Zajednice opština sjeverne Dalmacije i Like proglasili Srpsku autonomnu oblast Krajinu i usvojili Statut SAO Krajine.

22. decembar: Sabor usvojio Ustav kojim je srpski narod u Hrvatskoj stavljen u poziciju nacionalne manjine.

26. decembar: Statut Srpske Autonomne Oblasti Krajina usvojile skupštine opština Knin, Donji Lapac, Gračac, Obrovac, Benkovac, Korenica i Vojnić.

Skupština Slovenije proglasila samostalnost Slovenije.

1991. godina

4. januar: Izvršno vijeće SAO Krajine formiralo Sekretarijat unutrašnjih poslova (SUP) Krajine. Za sekretara imenovan Milan Martić.

U Zagrebu osnovano Vijeće za zaštitu ustavnog poretka Republike Hrvatske.

7. januar: u Šidskim Banovcima formirano Srpsko nacionalno vijeće za Slavoniju, Baranju i zapadni Srem.

8. januar: predsednik SAO Krajine Milan Babić obavestio Sabor Hrvatske i vladu da predstavnici krajinskih opština neće dolaziti u Zagreb.

9. januar: Predsedništvo SFRJ naredilo rasformiranje svih paravojnih formacija u Jugoslaviji. Hrvatska i Slovenija odbile da sprovedu ovu odluku.

10. januar: Srpsko nacionalno vijeće i Izvršno vijeće SAO Krajine podržali naredbu Predsedništva SFRJ da se razoružaju sve paravojne formacije.

12. januar: Izvršno vijeće i Predsjedništvo SO Obrovac zatražili zaštitu JNA zbog hapšenja petorice građana srpske nacionalnosti u Karinu.

Počela koncentracija hrvatske policije na granicama SAO Krajine. Na nekoliko mesta došlo do otvaranja puščane vatre izmeću hrvatske policije i srpskih seoskih straža.

17. januar: MUP Hrvatske naredio da svi policajci moraju da potpišu izjavu ako žele da dobiju platu. To je bio način da se Srbi policajci masovno otpuste s posla.

U Šibeniku uhapšena ekipa Radio-televizije Beograd (Krste Bijelić, Tefik Zujović i Damjan Popadić). Uhapšeni i advokati Radomir Kužet, Milan Dupor i Savo Štrbac.

21. januar: u nekoliko kordunaških sela organizovan referendum za izdvajanje iz opština Karlovac i Duga Resa.

Stanovnici Okučana se, posle referenduma, izdvojili iz opštine Nova Gradiška i pripojili opštini Pakrac.

22. januar: Organi bezbednosti JNA uhapsili Đuru Dečaka zbog ilegalnog uvoza oružja u Hrvatsku.

23. januar: Savezni sekretarijat za narodnu odbranu (SSNO) saopštio da će JNA razoružati sve paravojne formacije ako to odmah ne učine vlasti u Hrvatskoj.

Predsednik Srbije Slobodan Milošević u Beogradu razgovarao s predsednikom i potpredsednikom Srpskog nacionalnog vijeća, Milanom Babićem i Milom Dakićem.

24. januar: vojne vlasti u Hrvatskoj uhapsile više lica osumnjičenih da su naoružavali paravojne formacije.

Predsednik Hrvatske Franjo Tuđman na sednici vlade izjavio da će Sabor suspendovati sve savezne propise.

25. januar: Predsedništvo SFRJ naredilo demobilizaciju rezervnog sastava milicije u Hrvatskoj.

Na beogradskoj televiziji emitovan film o ilegalnom uvozu oružja u Hrvatsku, koji je organizovao Martin Špegelj, ministar odbrane Republike Hrvatske.

U Beogradu razgovarale delegacije Srbije i Hrvatske, koje su predvodili Milošević i Tuđman.

Srpsko nacionalno vijeće Slavonije, Baranje i zapadnog Srema uputilo zahtev Slobodanu Miloševiću da svi Srbi ostanu u jednoj državi.

Sobranje Makedonije usvojilo Deklaraciju o nezavisnosti Republike Makedonije.

26. januar: u Borovu Naselju pronađen ubijen Zvonko Ostojić, krunski svedok iz filma o uvozu oružja u Hrvatsku.

Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Josip Boljkovac izjavio: Mi ćemo upotrijebiti sva sredstva i oružje i Srbi više nikada u Hrvatskoj neće biti ono što su bili dok bude nas.

28. januar: Martin Špegelj izjavio da Hrvatska neće sprovesti Odluku Predsedništva SFRJ od 9. januara o rasformiranju paravojnih formacija.

31. januar: Vojni sud u Zagrebu izdao nalog za privođenje Martina Špegelja zbog ilegalnog uvoza oružja.

U Splitu najavljeno formiranje ustaške mladeži.

1. februar: jedanaest zastupnika srpske nacionalnosti iz Dalmacije, Like, s Korduna, Banije i iz Slavonije povuklo se iz Sabora Hrvatske.

Predsednik Predsedništva SFRJ Borisav Jović telegramom obavestio Franju Tuđmana da će se u sprovođenju Naredbe Predsedništva Jugoslavije ići do kraja.

2. februar: u Kninu održan protestni miting zbog ugroženosti srpskog naroda u Hrvatskoj.

3. februar: u Gospiću održan protestni miting zbog ugroženosti srpskog naroda u Hrvatskoj.

U opštini Vrginmost organizovan referendum o priključenju SAO Krajini.

4. februar: u Karlovcu srpski stanovi obeleženi krstićima.

5. februar: Franjo Tuđman odgovorio na telegram Borisava Jovića, istakavši da Martin Špegelj može odgovarati samo hrvatskoj vladi.

8. februar: u Beogradu zasedalo Predsedništvo Jugoslavije. Predstavnik Hrvatske nije došao, a predstavnik Slovenije napustio sednicu.

12. februar: MUP Hrvatske pokušao da uspostavi policijsku stanicu na Plitvicama, ali je to sprečeno.

15. februar: hrvatski policajci okupirali Plitvice. Sekretar SUP Krajine Milan Martić zatražio da odmah napuste područje Korenice. Kada je to isto zatražilo Predsedništvo Jugoslavije, policija se povukla.

16. februar: u Donjem Lapcu usvojena Deklaracija o položaju i pravima srpskog naroda u Hrvatskoj.

17. februar: u Karlovcu sprečeno održavanje srpskog protestnog mitinga.

18. februar: u Karlovcu uhapšeni aktivisti SDS-a Momir Lazić i Nikola Vučinić.

19. februar: u Kninu održan srpski miting.

21. februar: Sabor Hrvatske usvojio Rezoluciju o razdruživanju Republike Hrvatske i SFR Jugoslavije i doneo odluku da u Hrvatskoj savezni zakoni ne važe, s obrazloženjem da nisu u skladu s Ustavom Hrvatske.

25. februar: Milan Babić govorio pred Komisijom za ljudska prava Ujedinjenih nacija (UN) u Ženevi.

26. februar: Srpsko nacionalno vijeće Slavonije, Baranje i zapadnog Srema usvojilo Deklaraciju o suverenoj autonomiji srpskog naroda.

Vojni tužilac JNA podigao optužnicu protiv ministra odbrane Hrvatske Martina Špegelja za krivično delo oružane pobune.

28. februar: Srpsko nacionalno vijeće i Izvršno vijeće SAO Krajine usvojili Rezoluciju o razdruživanju Republike Hrvatske i SAO Krajine, koja ostaje u Jugoslaviji.

Jovan Rašković preselio se u Beograd.

Na sednici SO Knin odlučeno da se prekine s uplaćivanjem osnovnog poreza na promet Republici Hrvatskoj.

U Plaškom održan zbor Srba. Odlučeno da se mesna zajednica Plaški izdvoji iz opštine Ogulin i priključi SAO Krajini.

1. mart: predstavnici Srpskog nacionalnog vijeća Slavonije, Baranje i zapadnog Srema na konferenciji u Novom Sadu obelodanili Deklaraciju o proglašenju SAO Krajine Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.

2. mart: sukob hrvatske policije i srpskog naroda u Pakracu. Zbog ovog nasilja, održane brojne demonstracije u srpskim opštinama, a posebno u Pakracu i Dvoru na Uni. Istoga dana u Pakrac ušle i jedinice JNA, a intervenisalo je i Predsedništvo Jugoslavije. Hrvatski policajci se povukli, ali ostavili pustoš u zgradi SO Pakrac i u vladičanskom dvoru. Po nekim tvrdnjama, ovo je početak hrvatsko-srpskog rata.

3. mart: u hrvatskom selu Kijevo kod Knina hrvatski civili napali automobil u kojem su bili predsjednik Izvršnog vijeća SO Knin Veljko Popović i predsednik Vijeća udruženog rada Nebojša Mandinić.

U Karlovcu održan protestni skup srpskih intelektualaca s Banije, Korduna, iz Gorskog kotara i Bele krajine.

4. mart: u Pakracu boravili članovi Predsedništva SFRJ Stipe Mesić, Nenad Bućin i Bogić Bogićević, savezni sekretar za unutrašnje poslove Petar Gračanin, ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Josip Boljkovac i načelnik Štaba 5. vojne oblasti general-potpukovnik Simeon Praščević.

5. mart: policija SAO Krajine uklonila barikade koje su postavili Hrvati sela Kijeva.

Hrvatski specijalci zaposeli most na Savi kod Jasenovca.

6. mart: u Zagrebu Franjo Tuđman najavio formiranje Zbora narodne zaštite.

Predsednik hrvatske vlade Josip Manolić uputio protestnu notu predsedniku vlade Srbije u kojoj se odbacuju stavovi vlade Srbije o događajima u Pakracu.

Uspostavljena direktna autobuska linija JanjevoZagreb.

Predsednik Hrvatske stranke prava Dobroslav Paraga dostavio službeni zahtev Saboru Hrvatske da se posmrtni ostaci poglavnika Ante Pavelića iz Madrida prenesu u Zagreb.

7. mart: u Daruvaru eksplozivom raznesen kiosk Politike.

Forum Srba Bele krajine, Gorskog kotara, Korduna, Banije, Pokuplja i Žumberka istakao da Vojna krajina nikada nije bila hrvatska zemlja.

U Splitu formirana stranka Nezavisna Država Hrvatska.

11. mart: patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle posetio Pakrac.

14. mart: Predsedništvo SFRJ, posle trodnevne rasprave, odbilo predlog Štaba vrhovne komande JNA o podizanju borbene gotovosti. Protiv su glasali Janez Drnovšek, Vasil Tupurkovski, Stjepan Mesić i Bogić Bogićević.

Srbi okupljeni kod zgrade SO Vrginmost tražili zabranu nošenja simbola šahovnice u ovoj opštini.

Delegacija SDS-a Slavonije, Baranje i zapadnog Srema pregovarala s Franjom Tuđmanom u Zagrebu.

15. mart: predsednik SO Sinj Jerko Vukas razgovarao u Kninu s Milanom Babićem.

16. mart: U Gračacu formirana nova stranka: Srpska demokratska stranka Krajine (SDS Krajine).

Član Predsedništva SFRJ Stipe Mesić izjavio: Ova zemlja mora biti savez suverenih država.

17. mart: prosvetni radnici SAO Krajine u Kninu zaključili da je zvanični jezik u SAO Krajini srpskohrvatski.

18. mart: SO Knin, na osnovu Rezolucije o razdruživanju Republike Hrvatske i SAO Krajine, doneo Odluku o primjeni zakona i drugih propisa na području SAO Krajine. To je značilo da se u SAO Krajini primenjuju zakoni i propisi savezne države i SAO Krajine. Na tom zasedanju donesena i Odluka o odvajanju od Republike Hrvatske.

Na vanrednoj sednici SO Knin Milan Babić izjavio da će SAO Krajina priznati Republiku Hrvatsku ako Hrvatska prizna SAO Krajinu.

19. mart: sve opštine SAO Krajine potvrdile Rezoluciju o razdruživanju s Republikom Hrvatskom.

21. mart: Milan Babić rekao da će Srbi Krajine ići svojim putem.

26. mart: Evropska zajednica objavila deklaraciju u kojoj je rečeno da ujedinjena i demokratska Jugoslavija ima najbolje šanse da se integriše u Evropu.

U Zagrebu američki parlamentarci, koji su došli u organizaciji Helsinške komisije za ljudska prava, razgovarali s predstavnicima Srba iz Hrvatske.

U Zagrebu završena istraga protiv Željka Ražnatovića Arkana, Dušana Bandića, Zorana Stefanovića i Dušana Carića, koje je optužnica teretila za pripremanje oružane pobune u Hrvatskoj.

28. mart: u Splitu održan prvi od šest najavljenih sastanaka predsednika jugoslovenskih republika.

29. mart: SO Knin pozvala u Knin predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

31. mart: specijalci MUP-a Hrvatske napali srpske položaje na Plitvicama. Na srpskoj strani stradao je Rajko Vukadinović a na hrvatskoj policajac Josip Jović. Po mnogim tumačenjima, bio je to početak hrvatsko-srpskog rata.

U Borovu Selu prihvaćena odluka o prisajedinjenju Slavonije, Baranje i zapadnog Srema Srbiji.

1. april: Izvršno vijeće SAO Krajine donelo odluku o prisajedinjenju SAO Krajine Srbiji i o raspisivanju referenduma.

6. april: specijalci MUP-a Hrvatske ponovili napad na srpski Pakrac.

12. april: Izvršno vijeće SAO Krajine raspisalo referendum srpskog naroda za prisajedinjenje Srbiji, datum održavanja: 12. maj.

16. april: u Karađorđevu se sastali Slobodan Milošević i Franjo Tuđman.

30. april: u Kninu održana konstitutivna sednica Skupštine SAO Krajine. Za predsednika izabran poslanik iz Gline Velibor Matijašević.

2. maj: Srbi Borova Sela odbili napad pripadnika MUP-a Hrvatske. Tom prilikom poginulo 13 hrvatskih specijalaca.

Ubijen komandir hrvatske policijske stanice u Polači kod Benkovca.

3. maj: Hrvatske vlasti u Zadru dopustile uništile oko 350 srpskih kuća i lokala, takozvana kristalna noć.

5. maj: Franjo Tuđman u Trogiru pozvao hrvatski narod na pobunu protiv JNA.

6. maj: HDZ organizovao demonstracije protiv JNA u Splitu.

HDZ počeo da prikuplja potpise za uskraćivanje boravka članovima SDS-a u Šibeniku: Jovanu Raškoviću, Branku Popoviću i Marku Dobrijeviću.

U Tvornici elektroda i ferolegura u Šibeniku zatraženo da radnici srpske nacionalnosti potpišu dokumenat o lojalnosti Hrvatskoj.

9. maj: Predsedništvo SFRJ donelo Odluku o postavljanju jedinica JNA između teritorije s većinskim srpskim stanovništvom i ostalih delova Hrvatske.

12. maj: organizovan referendum u Krajini o prisajedinjenju Srbiji.

19. maj: u Hrvatskoj održan referendum o otcepljenju Hrvatske od Jugoslavije.

28. maj: na stadionu Nogometnog kluba Zagreb izvršena smotra Zbora narodne garde Hrvatske.

29. maj: Skupština SAO Krajine izabrala prvu vladu, predsednik Milan Babić, ministar unutrašnjih poslova Milan Martić; proglašen Statut SAO Krajine.

1. jun: zagrebački Vjesnik objavio da je slučaj Mlinar režirao Jovan Rašković i da je Mlinar dobrovoljno glumio žrtvu koju kolju.

17. jun: Hrvatska stranka prava usvojila Lipanjsku povelju u kojoj se traži obnova Nezavisne Države Hrvatske, čije su istočne granice linija Subotica Zemun Drina Sandžak Boka Kotorska.

21. jun: državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Džejms Bejker na kraju posete SFRJ izjavio da Amerika podržava celovitu i demokratsku Jugoslaviju.

24. jun: u Banjaluci potpisan Dogovor o privrednoj, političkoj i kulturnoj saradnji SAO Krajine i Zajednice opština Bosanske krajine.

25. jun: Hrvatska i Slovenija proglasile državnu nezavisnost.

26. jun: specijalci MUP-a Hrvatske prodrli u Glinu. Srpske snage izvršile napad na policijsku stanicu.

Savezno izvršno veće objavilo Naredbu o zabrani uspostavljanja republičkih graničnih prelaza unutar teritorija SFRJ. Savezni SUP i JNA zaduženi za provođenje naredbe.

27. jun: jedinice TO Slovenije napale jedinice i kasarne JNA. Počeo kratkotrajan rat u kome je JNA pretrpela znatne gubitke.

Skupština SAO Krajine dopunila vladu Krajine na sednici u Bosanskom Grahovu. Milan Martić postavljen za ministra odbrane, što on nije prihvatio. To je početak svih potonjih nesporazuma između Martića i Babića.

U Bosanskom Grahovu održana zajednička sednica skupština SAO Krajine i Bosanske krajine. Usvojena deklaracija o ujedinjenju.

1. jul: Pod pritiskom Evropske zajednice, Predsedništvo SFRJ izabralo Stjepana Mesića za predsednika (on će na ovoj dužnosti biti do 5. decembra).

4. jul: hrvatske policijske snage ušle preko područja Vrginmosta u Topusko.

6. jul: hrvatske oružane snage napale srpsko stanovništvo u Staroj Tenji.

18. jul: Predsedništvo SFRJ donelo odluku o povlačenju JNA iz Slovenije.

22. jul: hrvatske oružane snage pokušale da okupiraju Plaški, ali su odbijene.

27. jul: srpske snage proterale snage MUP-a Hrvatske iz Gline.

1. avgust: Franjo Tuđman pozvao Hrvate da budu spremni na opšti rat.

Otpočele borbe u Dalju, Erdutu, Osijeku, Dardi, Vukovaru i Kruševu.

3. avgust: u Dalju hrvatske oružane snage izvršile zločin nad civilnim stanovništvom.

4. avgust: na Šarčevom raskršću kod Krnjaka ubijena trojica hrvatskih policajaca.

17. avgust: u Mirkovcima hrvatske oružane snage napale Srbe.

20. avgust: vlada SAO Krajine donela Odluku da se uspostavi jedinstven sistem Teritorijalne odbrane (TO) Krajine Oružane snage Krajine, kao deo jedinstvenog sistema oružanih snaga SFRJ. Za komandanta TO, po funkciji, imenovan je Milan Babić, za zamenika Milan Martić a za prvog načelnika Štaba Ilija Đujić, general JNA u penziji.

21. avgust: tenkovske jedinice Kninskog korpusa JNA stigle u neposrednu blizinu Zadra. Iz Beograda naređeno obustavljanje daljeg napredovanja.

Jedinice Novosadskog korpusa JNA ušle u Beli Manastir.

22. avgust: u Grubišnom Polju, Pakracu i Daruvaru hrvatske oružane snage izvršile zločine nad Srbima.

Hrvatske oružane snage ušle u nekoliko sela opštine Caprag na Baniji i tom prilikom ubile 15 srpskih civila.

23. avgust: jedinice JNA i TO oslobodile selo Kijevo kod Knina (hrvatski Alamo). Akciju je planirao potpukovnik Ratko Mladić a sproveo potpukovnik Slavko Lisica.

JNA i TO Slavonije i Baranje oslobodile Baranju i stigle do Osijeka.

1. septembar: Ratno vazduhoplovstvo JNA zaplenilo avion ugandske kompanije s tovarom oružja za Hrvatsku. Uhapšen organizator toga posla Anton Kikaš.

3. septembar: predstavnici 12 zemalja Evropske zajednice dogovorili se u Hagu da bivši ministar Velike Britanije lord Piter Karington bude koordinator mirovne konferencije o Jugoslaviji.

Vode se borbe oko Masleničkog mosta.

4. septembar: u Gospiću hrvatske oružane snage počinile zločin nad Srbima: ubijale, spaljivale, vešale na bandere.

5. septembar: papa Jovan Pavle II pozvao katolike da se mole za spas Hrvatske.

7. septembar: u Hagu počela Međunarodna konferencija o Jugoslaviji.

9. septembar: u Bosanskoj Otoci uhapšen Milan Martić. Hrvatska zahtevala njegovo izručenje, ali je Martić uz posredovanje JNA pušten i prebačen u Knin.

11. septembar: vođene borbe oko Skradina i Masleničkog mosta.

13. septembar: hrvatske oružane snage kod Karlovca zarobile generala JNA Milana Aksentijevića i grupu oficira.

15. septembar: kod Gospića poginuo Đorđe Božović Giška, komandant formacije Srpske dobrovoljačke garde.

21. septembar: na Koranskom mostu kod Karlovca hrvatska policija masakrirala 13 rezervista JNA.

25. septembar: Savet bezbednosti UN izglasao Rezoluciju 713, kojom je uveden embargo na isporuke oružja za područje Jugoslavije.

3. oktobar: Predsedništvo SFRJ proglasilo neposrednu ratnu opasnost.

4. oktobar: u Hagu saopšten dogovor da se problem Srba SAO Krajine rešava u Potkomitetu za nacionalne manjine.

Hrvatska artiljerija prvi put tukla Vojnić.

5. oktobar: vođene borbe u blizini Osijeka, Nove Gradiške, Siska, Pakraca i Dubrovnika.

S Korduna otišla Loznička brigada JNA.

8. oktobar: Sabor Hrvatske doneo Odluku o raskidu državotvorne veze s Jugoslavijom i proglasio državnu samostalnost Hrvatske.

Proglašena potpuna samostalnost Republike Slovenije. JNA dobila deset dana da se povuče.

13. oktobar: na Kordun došla Zaječarska brigada JNA.

16. oktobar: hrvatska vlada dala rok JNA da se povuče s njene teritorije do 10. novembra.

Predsednik Krajine Milan Babić potpisao Ukaz o proglašenju Zakona o osnivanju Privredne komore Krajine.

18. oktobar: u Hagu predložena deklaracija o Jugoslaviji, prema kojoj se republike SFRJ smatraju suverenim i međunarodno priznatim državama.

29. oktobar: ministri inostranih poslova Evropske zajednice odlučili da uvedu ekonomske sankcije Srbiji ako do 4. novembra ne prihvati predloge lorda Pitera Karingtona.

2. novembar: formirane tri kordunaške brigade (2. za Vojnić, 3. za Slunj, 4. za Vrginmost).

3. novembar: hrvatske snage proterale Srbe iz 18 sela u zapadnoj Slavoniji.

4. novembar: kasarna JNA Logorište u Karlovcu evakuisana uz gubitke: 26 mrtvih i 67 ranjenih vojnika.

5. novembar: u Hagu održan sastanak članova Konferencije o Jugoslaviji. Tom prilikom ponuđena je četvrta verzija dokumenta pod radnim nazivom Odredbe sporazuma za konvenciju o budućem ustrojstvu Jugoslavije, u kojoj se predviđalo da Jugoslavija bude zajednička država ravnopravnih republika od od onih republika koje žele da ostanu u njoj. Slobodan Milošević odbio da prihvati ponuđeni dokument s obrazloženjem da se ne može složiti sa ukidanjem Jugoslavije potezom pera.

8. novembar: ministri Evropske zajednice odlučili da Jugoslaviji uvedu sankcije.

9. novembar: Predsedništvo SFRJ uputilo zahtev Savetu bezbednosti o hitnom upućivanju mirovnih snaga u Jugoslaviju.

18. novembar: vlada Krajine proglasila odluku po kojoj se snage međunarodne zajednice mogu razmestiti samo na linije razgraničenja.

Posle višemesečnih borbi, jedinice JNA zauzele Vukovar.

21. novembar: američki ambasador Voren Zimerman pripisao JNA i Srbiji odgovornost za krizu u Jugoslaviji.

U Kninu Skupština SAO Krajine smenila predsednika Velibora Matijaševića i izabrala Milu Paspalja.

23. novembar: u Ženevi Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Veljko Kadijević dogovorili prekid rata i dali saglasnost na dokument poznat pod imenom Vensov plan.

27. novembar: Savet bezbednosti prihvatio rezoluciju 727 na osnovu zahteva vlade Jugoslavije o slanju mirovnih snaga u Jugoslaviju.

28. novembar: kod Cetingrada poginuo komandant 2. kordunaške brigade potpukovnik Tomislav Ranković, koji se zalagao za stvaranje autohtone krajinske vojske a protivio švercu i korupciji.

2. decembar: Savet ministara Evropske zajednice odlučio da ekonomske sankcije budu uvedene samo Srbiji i Crnoj Gori.

5. decembar: hrvatski Sabor opozvao Stjepana Mesića iz Predsedništva Jugoslavije. Mesić je tada rekao: Mislim da sam obavio zadatak. Jugoslavije više nema!

18. decembar: Ministarski savet Evropske zajednice usvojio Deklaraciju o kriterijumima za priznavanje novih država po principima garantovanje prava etničkim i nacionalnim grupama i manjinama u skladu sa obavezama propisanim u okviru Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji, poštovanje nepovredivosti svih granica, koje mogu biti menjane samo miroljubivim putem i zajedničkim dogovorom i Evropska zajednica neće priznati one entitete koji su nastali kao rezultat agresije.

19. decembar: Ustavotvorna skupština SAO Krajine u Kninu usvojila Ustav i proglasila Republiku Srpsku Krajinu (RSK). Prvi predsednik: Milan Babić.

Premijer SFRJ Ante Marković podneo ostavku.

23. decembar: Nemačka priznala Sloveniju i Hrvatsku.

26. decembar: hrvatske oružane snage iz pravca Karlovca krenule u ofanzivu prema Turnju i Kamenskom s ciljem da se probiju kroz Utinjsku dolinu do Vrginmosta i Vojnića. Borbe su vođene tri dana. Poginuo veliki broj hrvatskih vojnika.

1992. godina

3. januar: u Sarajevu potpisan Sporazum o angažovanju snaga Ujedinjenih nacija (UN) u Jugoslaviji.

8. januar: Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija prihvatio rezoluciju 727 o slanju prethodnice međunarodnih snaga u Jugoslaviju.

Slobodan Milošević uputio otvoreno pismo Milanu Babiću. (Babić je odgovorio javno 12. januara.)

13. januar: Vatikan priznao Hrvatsku i Sloveniju.

15. januar: Evropska zajednica priznala Sloveniju i Hrvatsku.

17. januar: Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve objavio saopštenje o pravu srpskog naroda na samoopredeljenje.

27. januar: pregovori predstavnika RSK i Marka Guldinga u Kninu završili bez dogovora.

30. januar: u Beogradu počela trodnevna sednica takozvanog krnjeg Predsedništva SFRJ, predstavnika Srbije i Krajine. Milan Babić i njegova vlada nisu dali saglasnost na Vensov plan. Umesto Babića, saglasnost je 2. februara dao predsednik Skupštine Krajine Mile Paspalj.

Predsednik Rusije Boris Nikolajevič Jeljcin najavio da će Rusija priznati Sloveniju i Hrvatsku.

3. februar: u Kninu održan zbor podrške Milanu Babiću zbog odbijanja da potpiše Vensov plan.

4. februar: Butros Butros Gali, generalni sekretar UN, izjavio da na teritoriji pod zaštitom UN neće važiti hrvatski zakoni.

5. februar: političko vođstvo skupština opština Vojnić i Gračac podržalo Vensov plan.

Krajinska policija u Udbini ometala učesnike sastanka SDS-a koji su zastupali tezu da Vensov plan treba prilagoditi srpskoj strani.

6. februar: u Gračacu o Vensovom planu razgovarali predstavnici SDS-a Krajine i JNA, koje je predvodio general Ratko Mladić.

Vlada Krajine podelila teritoriju na četiri administrativna okruga: Severnodalmatinski, Lički, Kordunaški i Banijski.

7. februar: Butros Butros Gali izjavio da se trupe UN neće povući iz zaštićenih zona Krajine dok se ne nađe političko rešenje, da raspored ovih snaga neće prejudicirati političko rešenje, da područja pod zaštitom UN neće biti pod zakonima Hrvatske, da će snage UN štititi lokalno stanovništvo pre i posle demilitarizacije.

9. februar: Skupština Republike Srpske Krajine u Glini bezuslovno prihvatila Vensov plan. Nagovešteno i smenjivanje Milana Babića. Skupštini prisustvovali i Branko Kostić, Jugoslav Kostić i general Blagoje Adžić.

10. februar: na sednici vlade u Kninu dogovoreno da Milan Babić objavi uslovno prihvatanje Vensovog plana. On, umesto toga, nametnuo odluku o referendumu na kome će se odlučiti o prihvatanju/neprihvatanju Vensova plana.

Jovan Rašković ponovio ideju o kulturnoj autonomiji Srba u Hrvatskoj.

12. februar: Milan Babić zatražio da Ujedinjene nacije uvedu protektorat nad Krajinom.

13. februar: vojna policija JNA u Kninu zatvorila Bogoljuba Bjelanovića Rodu, člana Glavnog odbora SDS-a Krajine, zato što je napustio položaj iz protesta prema postupcima JNA poznatim po komandi zauzmi pa vrati.

Iz Knina JNA i krajinska policija počele masovno da vraćaju dobrovoljce koji su došli iz Srbije.

15. februar: beogradski dnevni list Večernje novosti najavio odlazak Milana Babića citirajući izjave Mile Paspalja i Dušana Jovića: Kninska skupština i najavljeni referendum Krajišnika o prihvatanju Vensova plana obična su lakrdija kojom se Srbi u Krajini dodatno zbunjuju.

16. februar: Mile Paspalj sazvao u Glini sednicu Skupštine Krajine. Prema zvaničnim izjavama, većina poslanika izjasnila se za smenjivanje Milana Babića i vlade Krajine.

17. februar: u Beogradu Milan Babić na konferenciji za štampu izjavio da je skupštinska sednica održana u Glini neustavna i nelegalna.

18. februar: u Kninu zasedala Skupština Krajine koja je podržala Milana Babića. Usvojen njegov predlog da Skupština pređe u stalno zasedanje i odlaganje zakazanog referenduma.

Ministar policije Milan Martić objavio Naredbu br. 1834/1 kojom se povlače dobrovoljci s teritorije Krajine.

21. februar: Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju 743 kojom se odobrava početak mirovne misije u Jugoslaviji i formiranje Unprofora.

U Kninu zasedala krajinska skupština. Tom prilikom osuđen stav Branka Kostića, koji je u Glini tražio bezuslovno prihvatanje Vensovog plana.

26. februar: Krajinska skupština na zasedanju u Borovu Selu smenila predsednika republike Milana Babića i vladu Riste Matkovića. Za predsednika republike izabran Goran Hadžić, magacioner Poljoprivredne zadruge u Pačetinu a za mandatara vlade Zdravko Zečević, agronom iz Benkovca.

28. februar: hrvatska vojska na širokom frontu napala zaleđe Zadra i Šibenika. Na obe strane bilo mrtvih i ranjenih.

29. februar: Ustavni sud Krajine u Kninu poništio sve odluke i amandmane skupštine kojom je predsedavao Mile Paspalj u Borovu Selu.

1. mart: grupa Muslimana u Sarajevu na Barščaršiji pucala na srpske svatove. Ubijen otac mladoženje Nikola Gardović, ranjen pravoslavni sveštenik Radenko Miković i spaljena srpska zastava.

U Golubiću kod Knina proslavljen početak rada Škole za policiju Krajine. Prisustvovali su, pored ostalih, Sejdo Bajramović i Jugoslav Kostić iz Beograda, Goran Hadžić i Milan Martić.

Vlada Zdravka Zečevića smenila direktora Srpske RTV Knin Lazara Macuru i za novog direktora postavila Branka Marjanovića.

Bosanski Srbi proglasili otcepljenje od Bosne i Hercegovine, proglasili Ustav i formirali vladu.

Snage Ujedinjenih nacija počele da preuzimaju odgovornost za zaštićena područja Krajine.

2. mart: u Beogradu, pred grupom kordunaških generala, Mile Paspalj rekao da je Jugoslavija priznala Krajinu, da on poseduje takav dokumenat, ali da je to tajna.

5. mart: u beogradskim novinama Politika ekspres objavljen članak Skupština donosi Ustav, u kome je pisalo i ovo: Srpski narod u krajinama ne može da bude obuhvaćen Zakonom o pravu naroda na samoopredeljenje.

21. mart: Skupština Krajine, pod predsedništvom Mile Paspalja, zasedala u Kninu.

1. april: na zagrebački aerodrom Pleso sleteo prvi strani putnički avion, iz Rusije.

4. april: Velika narodna skupština Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema usvojila Odluku o proglašenju Statuta Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.

6. april: Evropska zajednica priznala državu Bosnu i Hercegovinu.

7. april: na Palama proglašena Srpska Republika Bosna i Hercegovina.

Sjedinjene Američke Države priznale Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

11. april: u Kninu, Milan Babić i predsednica SDS-a Krajine Ljubica Šolaja sukobili se oko formiranja Srpske vojske Krajine. Babić predlagao osnivanje garde.

12. april: na kninskom Kosovu, kod crkve Lazarice, formiran Puk Srpske vojske Krajine Petar Mrkonjić. Za komandanta postavljen Rade Čubrilo, za načelnika Štaba Stevo Četnik, za načelnika bezbednosti Dušan Stoisavljević, za načelnika pozadine Rajko Ilić, za načelnika propagande Milan Stojanović. Bogosluženje i posvetu zastave obavio kninski sveštenik protojerej Nikola Škrbić.

16. april: Evropska zajednica naredila povlačenje svih oružanih sastava iz Bosne i Hercegovine do 28. aprila.

17. april: američka diplomatija osudila Srbiju za rat u Bosni.

18. april: pripadnik Unprofora u Glini silovao maloletnicu.

19. april: vođene žestoke borbe kod Lasinje na Kupi.

22. april: u Veljunu se sukobili vojnici Unprofora i srpski borci jer su plavci izjavili da su došli da štite hrvatski narod.

28. april: u Beogradu proglašena Savezna Republika Jugoslavija.

29. april: Glavni odbor SDS-a Krajine smenio predsednicu Ljubicu Šolaju i izabrao Milana Babića.

Prethodna dva dana na kninskom ratištu poginulo devet srpskih boraca i ubijeno deset Srba u selu Crno kod Zadra.

4. maj: Predsedništvo Jugoslavije proglasilo Odluku o povlačenju JNA iz Bosne i Hercegovine u roku od 15 dana.

12. maj: krajinska vlada uvela vanredno stanje zbog pojave hrvatskih diverzantskih trojki.

15. maj: Savet bezbednosti izglasao Rezoluciju 752 o pogoršanju situacije u Bosni i Hercegovini. U Tuzli muslimanska grupa napala kolonu vojnika JNA, koja se povlačila za Srbiju i tom je prilikom ubijeno, po nezvaničnim podacima, više od 200 vojnika.

9. Zaječarska brigada avionom Kikaš napustila teritoriju Krajine. U toku ratovanja na Kordunu imala je 57 mrtvih i 120 ranjenih vojnika.

18. maj: Savet bezbednosti izglasao Rezoluciju 753 kojom se daje preporuka za prijem Hrvatske u UN.

Savet bezbednosti izglasao Rezoluciju 754 kojom se daje preporuka za prijem Slovenije u UN.

U Kninu zasedala krajinska skupština, kojoj su prisustvovali Jovan Rašković i Milan Babić. Usvojena Deklaracija o političkim ciljevima Republike Srpske Krajine.

19. maj: JNA napustila Krajinu.

23. maj: Slovenija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina primljene na zasedanju Generalne skupštine u članstvo UN.

27. maj: u Sarajevu eksplozivna naprava usmrtila 16 i ranila više od 100 ljudi koji su stajali u redu za hleb.

29. maj: general Satiš Nambijar, komandant Unprofora boravio u Kninu.

30. maj: Savet bezbednosti svojom Rezolucijom 757 uveo sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji.

15. jun: Dobrica Ćosić izabran za prvog predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).

21. jun: hrvatske oružane snage izvršile agresiju na međurečje Krke i Čikole (Miljevački plato), iako je to područje bilo pod zaštitom UN. Zarobljeno je pa ubijeno 48 srpskih vojnika.

23. jun: hrvatska artiljerija tukla Knin.

30. jun: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 762 o takozvanim ružičastim zonama u Hrvatskoj. Od Republike Hrvatske zatraženo da povuče vojsku na položaje pre 21. juna i obustavi vojne akcije na području pod zaštitom UN.

U Benkovcu, u stanu Rajka Ležajića, pripadnici zvanične krajinske vlasti vlasti batinali Milana Babića i Rajka Ležajića.

4. jul: ministar unutrašnjih poslova Krajine Milan Martić osudio pojave separacije Korduna i Banije od ostalih delova Krajine posle sastanka rukovodstava opština Korduna i Banije u Glini 16. juna.

Na Topličkim kosama, nedaleko od Topuskog, teško ranjen predsednik SO Vrginmost Dmitar Obradović. Umro je u bolnici na Petrovoj gori.

12. jul: Unprofor preuzeo garancije za granicu na Kordunu između Krajine i Hrvatske

21. jul: u Beogradu razgovarali lord Piter Karington, Goran Hadžić, Dobrosav Vejzović, ministar inostranih poslova i pukovnik Stojan Španović. Karington je naglasio da je za Krajinu predviđen specijalni status u skladu sa dokumentima usvojenim u Hagu. Njegov zamenik Gerd Arens tvrdio je da je Hrvatska spremna da Srbima ponudi širu autonomiju.

28. jul: u Beogradu umro Jovan Rašković.

Probijen Koridor prema Srbiji, od Modriče do Brčkog.

6. avgust: u Beogradu Srpska akademija nauka i umetnosti organizovala simpozijum o zločinima u savremenom ratu.

7. avgust: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 769 kojom se zavodi embargo na uvoz i izvoz sve robe između SR Jugoslavije i sveta i o proširenju sastava Unprofora.

18. avgust: Krajinska vlada imenovala Državnu komisiju za ratne zločine i zločine genocida.

26. avgust: u Londonu počela konferencija o bivšoj Jugoslaviji uz učešće 40 delegacija. Prisustvovala i delegacija Krajine koju je predvodio Zdravko Zečević.

14. septembar: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 776 o podršci Londonskoj konferenciji.

22. septembar: Generalna skupština UN zamrzla članstvo SRJ.

30. septembar: u Ženevi Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman potpisali deklaraciju a garanti su bili Dejvid Oven i Sajrus Vens. Deklaracija je garantovala nepovredivost postojećih granica osim onih koje nastanu mirnim putem i pregovorima. Sastanku je prisustvovao i Slobodan Milošević ali nije ništa potpisao.

5. oktobar: krajinska skupština odbila verifikaciju Izveštaja predsednika Gorana Hadžića o učešću na pregovorima u Londonu.

16. oktobar: formirana Srpska vojska Krajine (SVK).

31. oktobar: Skupštine RS i RSK usvojile zajedničku deklaraciju o vojnom savezu.

4. novembar: hrvatski parlament usvojio Zakon o zaštiti Republike Hrvatske od terorističkih aktivnosti.

9. novembar: prekinut koridor kod Brčkog.

19. novembar: u Kninu vođeni pregovori sa Sajrusom Vensom i Robertom Ovenom. Krajinsku delegaciju su činili Zdravko Zečević, Milan Martić, Boro Martinović i novi ministar inostranih poslova Slobodan Jarčević.

Hrvatski vojnici kod Zemunika Gornjeg ubili Mirka Subotića (33) i njegovu snahu Dostanu (22).

21. novembar: kod Brčkog poginuo novinar Dušan Tepšić (30), sekretar za informisanje pri Ministarstvu za unutrašnje poslove Krajine.

1. decembar: zvanično formirana Srpska vojska Krajine.

14. decembar: u Zagrebu, pred svojim stanom, ubijen Milan Krivokuća rodom iz Utinje, Srbin, sindikalni lider železničara u Hrvatskoj.

29. decembar: hrvatski parlament završio raspravu o podeli Hrvatske na županije sa više od 400 opština.

1993. godina

6. januar: predsednik SRJ Dobrica Ćosić rekao da Srbima predstoje politička i vojna kapitulacija ili rat s najmoćnijim državama, da je za srpski narod samo godina 1915. bila gora od 1993. godine.

17. januar: u Vojniću ubijen Đuro Đukica Eror.

22. januar: napad hrvatske vojske na zaštićenu zonu Ravnih kotara i od Sinja ka Vrlici..

Hrvatske snage u zasedi između Gračaca i Malog Alana ubile 22 policajca Krajine.

24. januar: načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general Života Panić zatražio od UN povlačenje hrvatske vojske iz Ravnih kotara, istakavši da će, u protivnom, SRJ uputiti Krajini svu moguću pomoć.

25. januar: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 802 kojom osuđuje Hrvatsku zbog agresije na Ravne kotare.

29. januar: objavljen podatak da je u hrvatskom napadu u Ravnim kotarima poginulo 60 srpskih vojnika a ranjena 142 i više od 400 civila.

Po drugim podacima, u operaciji Maslenica ubijeno je oko 490 Srba, boraca i civila, dok ih je oko 15.000 proterano ka Benkovcu i Kninu.

12. februar: Zdravko Zečević preuzeo i funkciju ministra odbrane posle smenjivanja pukovnika Stojana Španovića.

15. februar: Milan Martić izjavio da je Stojan Španović neregularno smenjen.

Vlada Krajine, na predlog Milana Martića, imenovala Davida Rastovića za direktora Srpske radio-televizije Knin.

17. februar: delegacija Krajine u kojoj su bili Goran Hadžić, Mile Paspalj i Slobodan Jarčević otputovala u Njujork.

19. februar: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 807 o privremenom produžetku mandata Unprofora u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

22. februar: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 808 o formiranju Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za kršenje međunarodnog humanitarnog prava.

1. mart: Goran Hadžić, Mile Paspalj i Slobodan Jarčević pregovarali u Ženevi.

18. mart: u Beogradu Goran Hadžić smenio Zdravka Zečevića, a za novog mandatara odredio Đorđa Bjegovića.

19. mart: hrvatske oružane snage zaposele Moseć.

28. mart: Skupština Krajine prihvatila odluku Gorana Hadžića o uskraćivanju mandata Zdravku Zečeviću i davanju mandata Đorđu Bjegoviću.

31. mart: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 815 kojom prejudicira političko rešenje za Krajinu, suprotno smislu Vensova plana. U ovom dokumentu prvi put je nedvosmisleno napisano da UNPA zone predstavljaju integralne delove Hrvatske. Ovo je značilo i kraj Vensovog plana.

Franjo Tuđman izjavio da je ova rezolucija velika pobjeda hrvatske politike.

Produžen mandat Unprofora.

3. april: hrvatska artiljerija granatirala Obrovac.

30. april: Goran Hadžić otputovao u Ženevu.

14. maj: u Beogradu sazvana zajednička sednica skupština Srbije, Crne Gore, Srpske i Krajine. Tema rasprave bio je Vens-Ovenov plan. Poslanici Srpske i Krajine se nisu odazvali zbog mogućnosti preglasavanja.

16. maj: u Knin, pred zgradu vlade i Glavnog štaba, došli tenkisti s dva tenka i osam oklopnih transportera. Tražili smenjivanje Gorana Hadžića i Mile Paspalja.

17. maj: u Kninu boravio visoki komesar za ratne zločine Kanađanin Vilijam Fenrik. Bio je gost vlade i Državne komisije za ratne zločine i zločine genocida Krajine.

25. maj: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju o osnivanju Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju.

5. jun: sednica Skupštine Krajine u Petrinji. Rasprava o profanisanoj temi ujedinjenja s Republikom Srpskom. Baranjci su tražili smenu Mile Paspalja.

6. jun: Franjo Tuđman u Pekingu rekao da je dobio saglasnost da se svim sredstvima obračuna s pobunjenim Srbima.

U Kninu, na tvrđavi, otvorena izložba slika Milića Stankovića (Milića od Mačve).

19. jun: Franjo Tuđman primio više desetina Srba koji žive u Hrvatskoj, pretežno penzionisanih političara i generala.

U Krajini počeo referendum o spajanju Krajine i Republike Srpske.

20. jun: u Krajini završen referendum o pripojenju Republike Srpske Krajine Republici Srpskoj.

23. jun: Isplaćena plata vojnicima Krajine, koja je u proseku iznosila oko 3.500.000 dinara (toga dana jedna nemačka marka vredela je na crnoj berzi 900.000 dinara).

Skupština Krajine verifikovala rezultat referenduma.

24. jun: na Svilaji poginuo pukovnik Dragan Tanjga, načelnik Štaba Dalmatinskog korpusa.

U Kninu predstavljena knjiga pesama Miće Jelića Grnovića Krajina moja sudbina.

28. jun: kod crkve Lazarice, na dalmatinskom Kosovu, centralna proslava Vidovdana.

30. jun: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 847 o produženju mandata Unprofora u Hrvatskoj.

2. jul: hrvatska artiljerija granatirala Obrovac i Karin.

14. jul: kordunaško-banijski šinobus naišao kod Gline na podmetnute protivtenkovske mine. Poginule dve osobe, 14 ljudi teže a 20 lakše ranjeno.

15. jul: potpisan takozvani Erdutski sporazum. Potpisali ga sa krajinske strane Slobodan Jarčević, ministar inostranih poslova a sa hrvatske Ivica Mudrinić, ministar saobraćaja i veza. Sporazumom je određeno da snage Unprofora preuzmu kontrolu na Maslenici i Peruči.

Hrvatska artiljerija tukla Korenicu.

18. jul: od podmetnute mine na glinskom vodovodu poginule četiri osobe, među kojima i Velibor Matijašević, bivši predsednik Skupštine SAO Krajine.

1. avgust: krajinska artiljerija tukla Maslenički most, Zemunik i branu Peruču.

4. avgust: hrvatska artiljerija tukla Korenicu sa oko 60 granata.

5. avgust: u Muljavi, Petrova gora, boravili Radovan Karadžić, Goran Hadžić, Mile Paspalj i Momčilo Krajišnik.

11. avgust: prosečna plata službenika u vladi Krajine bila je 200.000.000 dinara (vrednost jednog boksa boljih cigareta).

5. septembar: u Kninu jedno jaje koštalo 30.000.000 dinara (na crnom tržištu jedna DM plaćala se 350,000.000 dinara).

7. septembar: hrvatska artiljerija tukla Drniš. Ubijeno više civila.

9. septembar: hrvatske oružane snage izvršile agresiju na srpska sela u južnoj Lici (Medački džep). Ubijeno je oko 80 Srba.

10. septembar: hrvatska artiljerija tukla Vojnić, krajinska artiljerija uzvratila vatrom na Karlovac.

12. septembar: krajinska vojska lansirala projektil zemljazemlja u blizinu Velike Gorice.

13. septembar: krajinska artiljerija tukla Karlovac.

14. septembar: na području Vrginmosta oboren hrvatski avion MIG-21.

17. septembar: hrvatska artiljerija tukla okolinu Knina i Benkovac. Ubijena dva deteta.

18. septembar: hrvatska strana predala srpskoj strani u Lici leševe 51-og civila ubijene u Medačkom džepu.

19. septembar: hrvatska teroristička grupa na području Gline ubila dvojicu srpskih boraca.

26. septembar: u Velikoj Kladuši proglašena Autonomna pokrajina zapadna Bosna. Fikret Abdić jednoglasno izabran za predsednika Ustavotvorne skupštine.

28. septembar: u Beogradu promovisana brošura Krvavi septembar u Lici Mile Dakića i Svemira Popovića.

Alija Izetbegović naredio uvođenje vojne uprave u zapadnoj Bosni.

Franjo Tuđman dao ultimatum Generalnoj skupštini UN da u roku od 48 sati usvoji hrvatske zahteve ili da se snage Unprofora povuku iz Hrvatske.

29. septembar: Mile Paspalj izjavio u Beogradu da je razgovarao sa Slobodanom Miloševićem i da će Srbija braniti Krajinu u slučaju hrvatske agresije.

30. septembar: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 869 kojom je produžen mandat Unprofora u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

4. oktobar: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 871 koja objedinjava sve prethodne rezolucije.

10. oktobar: Skupština Krajine donela Deklaraciju o odbacivanju Rezolucije 871.

14. oktobar: u Kninu boravio patrijarh Pavle. Domaćin je bio Milan Babić. Iz krajinskog političkog vrha nije bilo nikoga. Na ulicama Knina bilo je oko 30.000 ljudi.

U Kninu, na tvrđavi, otvorena izložba Istorijskog muzeja Srbije iz Beograda Balkanski ratovi, koju su priredili Đorđe Mitrović i Veljko Đ. Đurić.

16. oktobar: Skupština Krajine usvojila Platformu za pregovore s Hrvatskom. Goran Hadžić i Mile Novaković odbili da prisustvuju pod izgovorom da ne žele sud bez argumenata.

22. oktobar: u Beogradu Fikret Abdić i Radovan Karadžić potpisali prekid neprijateljstava između Autonomne Pokrajine zapadne Bosne i Republike Srpske.

Kod Otočca hrvatske vlasti isporučile srpskoj strani leševe 15 civila i vojnika ubijenih u agresiji na Ravne kotare.

Na Plitvicama zasedala Skupština Krajine. Usvojen zaključak o pokretanju odgovornosti za gubitak Medačkog džepa.

2. novembar: u Oslu, Norveška, pregovarali Goran Hadžić i Hrvoje Šarinić.

3. novembar: Franjo Tuđman ponudio Srbima lokalnu i kulturnu autonomiju u kotarevima Knin i Glina.

11. novembar: hrvatske snage granatirale Benkovac. Poginulo dvoje Srba a četvoro ranjeno.

25. novembar: Knin oblepljen plakatima nove stranke: Srpske partije socijalista Krajine (SPS).

27. novembar: Televizija Beograd počela s jakom medijskom kampanjom u prilog Milana Martića.

9. decembar: u Kninu, u Domu vojske i milicije, promotivni skup Milana Martića, kandidata za predsednika Republike.

12. decembar: u Krajini održani prvi višestranački izbori. Najviše poslaničkih mandata osvojio SDS Krajine. Održani su i izbori predsednika Krajine.

Babićev štab objavio da je on dobio 51 odsto glasova, što je bilo dovoljno da bude proglašen za pobednika.

14. decembar: Izborni štab Milana Martića objavio nepriznavanje rezultata izbora za predsednika republike. Republička izborna komisija prihvatila prigovor Martićevog štaba i poništila izbore u osam jedinica i zakazala drugi krug izbora.

16. decembar: posle nove denominacije dinara, kada je brisano šest nula, jedna DM na crnom tržištu vredela 220.000 dinara.

23. decembar: Radio Beograd najavio novu denominaciju dinara od 1. januara 1994. Ovoga puta izbrisano je devet nula.

25. decembar: u Karlovcu minirana zgrada Gornjokarlovačke eparhije.

29. decembar: vlada Krajine zabranila rad Srpske RTV u Kninu.

Republička izborna komisija najavila drugi krug predsedničkih izbora za 23. januar. Na listi: kandidat SDS-a Krajine Milan Babić i nezavisni kandidat Milan Martić

30. decembar: na crnom tržištu u Kninu jedna DM koštala 1.000.000.000 dinara, a u Beogradu tog dana posle podne pet milijardi. Inflacija u SRJ protekle godine: 1.165 milijardi.

1994. godina

3. januar: u Kninu počela s radom televizija pod državnom kontrolom kako bi delovala u prilog Milana Martića.

7. januar: Posle denominacije, najvrednija novčanica od 10.000 dinara. Jedna DM vredi 30.000 dinara.

Krajinske snage iz sastava 21. kordunaškog korpusa i jedinice Fikreta Abdića vodile žestoke borbe sa snagama 5. muslimanskog korpusa oko Pećigrada i Male Kladuše.

10. januar: Počeo samit NATO-a u Briselu.

19. januar: ministri inostranih poslova Hrvaatske i SRJ Mate Granić i Vladislav Jovanović potpisali Zajedničku izjavu o otvaranju jugoslovenskog predstavništva u Zagrebu i hrvatskog ureda u Beogradu do 15. februara.

20. januar: u Kninu održan promotivni skup Milana Martića.

U Gračacu na skupu govorili Đorđe Bjegović i Petar Škundrić u korist Milana Martića. (Na Baniji su govorili Budimir Košutić i Radovan Karadžić, u Vukovaru Brana Crnčević i Milorad Vučelić.)

23. januar: održan drugi krug izbora za predsednika Krajine. Posle silne medijske podrške iz Srbije, Republička izborna komisija proglasila pobedu Milana Martića.

24. januar: Jugoslavija najavila uvođenje super dinara.

1. februar: Vojislav Šešelj, predsednik SRS-a, i Milan Babić, predsednik SDS-a Krajine, potpisali protokol o koaliciji.

12. februar: u Kninu zasedala Konstitutivna skupština Krajine. Za predsednika izabran Branko Vojnica iz SRS-a, za potpredsednike Marko Atlagić i Milan Ernjaković.

28. februar: avioni NATO pakta oborili pet krajinskih aviona iznad bosanskog teritorija posle napada na muslimansku fabriku oružja u Travniku.

2. mart: u Vašingtonu potpisan Muslimansko-hrvatski pakt.

6. mart: počele oštre borbe u Lici.

17. mart: Milan Martić predložio Borislava Mikelića za mandatara krajinske vlade.

18. mart: u Vašingtonu stvorena Muslimansko-hrvatska federacija u Bosni i Hercegovini a potom konfederacija ove federacije s Hrvatskom.

20. mart: Franjo Tuđman izjavio da su prava Srba u Hrvatskoj ispod nivoa političkih prava Albanaca na Kosovu.

Drugog dana zasedanja krajinske skupštine u Kninu, Đorđe Bjegović podneo ostavku.

22. mart: u Zagrebu, u ambasadi Ruske federacije, počeli hrvatsko-krajinski pregovori. Krajinsku delegaciju su činili Slobodan Jarčević, general Mile Novaković i admiral Dušan Rakić.

29. mart: hrvatsko-krajinski pregovori u Zagrebu završeni sporazumom o primirju.

31. mart: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 908 o povećanju broja pripadnika Unprofora i poštovanju integriteta Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

26. april: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 914 o povećanju osoblja Unprofora za 6.500 vojnika, 150 vojnih posmatrača i 275 civilnih policajaca.

17. maj: ruski patrijarh Aleksej II na Palama.

20. maj: U Kninu, na tvrđavi, otvorena izložba poklonjenih slika, čiji su autori umetnici iz Srbije. Predstavljene i knjige Manastir Krka Slobodana Mileusnića i Srpska Krajina, istorijski temelji i nastanak Mile Dakića, prva knjiga štampana u Kninu.

26. maj: u Beogradu predstavljena knjiga Srpska Krajina, istorijski temelji i nastanak Mile Dakića.

3. jun: Borivoje Rašuo, ministar informisanja Krajine, uputio pismo Milanu Martiću u kojem ga optužuje za kršenje Ustava i zakona o štampi.

4. jun: u Benkovcu otvorena izložba Ikonopis Ravnih kotara, koju su priredili Milorad Savić i Nikola Kusovac.

Milan Martić otputovao u Ženevu.

8. jun: u Kninu, na tvrđavi, predstavljena knjiga Sveti Spas u Cetini Veljka Đurića Mišine.

9. jun: na izvoru Cetine, nedaleko od crkve Sveti Spas, održan narodni zbor i postavljena bista vladike dalmatinskog Nikodima Milaša.

14. jun: Borivoj Rašuo, ministar informisanja, obavestio pismom Milana Martića da neće učestvovati u protokolu tokom priprema za boravak američkog ambasadora Pitera Galbrajta u Kninu.

Galbrajt boravio u Kninu. Srbima ponudio ograničenu autonomiju, što je rukovodstvo Krajine odbilo.

Franjo Tuđman posetio Sarajevo.

Radovan Karadžić u Moskvi razgovarao s Andrejem Kozirjevom, ministrom inostranih poslova Rusije.

16. jun: Služba za informisanje krajinskog MUP-a izdala saopštenje za javnost o hapšenju 148 lica osumnjičenih za razna krivična dela, ubistva, pljačke i krađe.

17. jun: u jutarnjim satima, u Topuskom ubijen Siniša Lončar Paraga, istaknuti borac Korduna i komandant jedinice Crni panteri.

22. jun: Rusija potpisala Partnerstvo za mir, dokumenat koji je inicirala Amerika.

28. jun: u Kninu, na tvrđavi, otvorena izložba Solunski front.

Na dalmatinskom Kosovu proslavljen Vidovdan. Prisustvovalo oko 7.000 Srba. Govorili Milan Martić i vladika Longin. Potom osvećen i otkriven spomenik Srpski guslar, rad vajara Đorđa Jovanovića.

1. jul: Vođene teške borbe između snaga 5. korpusa i vojske Fikreta Abdića.

2. jul: hrvatske vlasti organizovale svoje izbeglice da ometaju rad Unprofora u Hrvatskoj.

Krajinska skupština izglasala nepoverenje predsedniku Okružnog suda Knin Risti Matkoviću, bliskom saradniku Milana Martića.

4. jul: na Plitvicama formiran krajinski Savez novinara. Za predsednika izabran Davor Lukač.

15. jul: u Zagrebu Franjo Tuđman dočekao turskog predsednika Sulejmana Demirela.

18. jul: hrvatski parlament usvojio dokument kojim traži punu vlast u ružičastim zonama.

20. jul: Skupština Krajine raspravljala o paketu vojnih zakona.

23. jul: u Beogradu formirana Jugoslovenska udružena levica (JUL). 27. jul: ruski ministar odbrane general Pavel Gračov posetio SRJ.

3. avgust: krajinska vlada razmatrala situaciju u vezi sa pritiscima na Srbe u Bosni. Vlada Srbije dostavila ultimativno pismo rukovodstvu bosanskih Srba.

4. avgust: na Plitvicama krajinska skupština donela Odluku o ujedinjenju s Republikom Srpskom, na osnovu rezultata referenduma od 21. juna 1993.

Srbijanska vlada donela Odluku o prekidu svih ekonomskih veza s Republikom Srpskom.

5. avgust: Borislav Mikelić izjavio da je odluka krajinske skupštine o ujedinjenju sa Srpskom preuranjena.

U Kninu razgovarali Hrvoje Šarinić, Borislav Mikelić i Milan Babić.

16. avgust: avion koji je vozio oružje za 5. muslimanski korpus oboren kod Ćorkovače.

18. avgust: na vanrednom zasedanju krajinske skupštine, predsednik skupštine Branko Vojnica dao podršku rukovodstvu Srpske i kritikovao stavove i postupke rukovodstva Srbije.

19. avgust: Slobodan Milošević primio predsednike opština Banije, Like i Korduna. Tom prilikom izjavio: Uostalom, za sve vas ima ovde mesta.

26. avgust: u Topuskom održano savetovanje prosvetnih radnika Krajine. Govorili i Borislav Mikelić i vladika gornjokarlovački Nikanor.

Skupština Srbije usvojila Plan kontakt-grupe o Bosni. Zoran Đinđić predložio sklapanje konfederativnog ugovora SRJ i RS.

27. avgust: u Srpskoj organizovan referendum o prihvatanju ili odbijanju Plana kontakt-grupe.

Skupština Srbije usvojila Plan kontakt-grupe za Bosnu i Hercegovinu.

30. avgust: u Borovu Selu kidnapovan ministar unutrašnjih poslova Krajine Ilija Prijić.

1. septembar: u Kninu, na tvrđavi, završno veče Kninskog pozorišnog festivala. Izvedena predstava Sveti Georgije ubiva aždahu.

7. septembar: u Kninu razgovarali krajinsko rukovodstvo i specijalni posrednici Dejvid Oven i Torvald Stoltemberg o otvaranju autoputa.

Glavni štab Vojske Krajine izdao saopštenje da će se ispitati okolnosti ubistva srpskih vojnika u Bojni, nedaleko od Velike Kladuše.

20. septembar: vlada Krajine najavila smenjivanje direktora agencije Iskre Zdravka Jankovića. Pokrenuto pitanje smene predsednika Skupštine Branka Vojnice.

2. oktobar: u Krajini se pojavio letak s potpisom Ivana Milasa, ministra unutrašnjih poslova Hrvatske, kojim se srpski narod poziva da prihvati državu Hrvatsku.

4. oktobar: na Plitvicama počelo međunarodno savetovanje Razvoj prirodnih, antropoloških i društvenih nauka u zapadnim srpskim zemljama.

5. oktobar: stupile na snagu odluke o delimičnom ukidanju sankcija Jugoslaviji (otvaranje beogradskog aerodroma, linija BarBari, kulturna razmena i sport). U Beograd stigao Vitalij Čurkin, izaslanik ruskog predsednika.

14. oktobar: u Topuskom počeo dvodnevni simpozijum geografa i istoričara iz Krajine, Srpske i Jugoslavije Geografija i istorija srpskih zemalja, u organizaciji krajinskog ministarstva prosvete. Saorganizatori: Filozofski fakultet u Petrinji, Ministarstvo za veze sa Srbima izvan Srbije u Beogradu i Predstavništvo vlade Krajine u Beogradu.

25. oktobar: krajinska skupština izglasala nepoverenje predsedniku Branku Vojnici. Potpredsednici Milan Ernjaković i Marko Atlagić podneli ostavke. Za novog predsednika izabran Rajko Ležajić, za potpredsednike Borislav Bogunović i Đorđe Bogunović.

27. oktobar: Borislav Mikelić razgovarao s predstavnicima Hrvatske na zagrebačkom aerodromu.

1. novembar: u Banjaluci počelo zasedanje Sabora Srpske pravoslavne crkve. Razgovaralo se o srpskim raskolima. Osuđena blokada Srpske.

Na bihaćkom ratištu počela srpska kontraofanziva.

3. novembar: u Kninu pregovarale delegacija Hrvatske (Hrvoje Šarinić) i Krajine (Milan Martić, Milan Babić, Borislav Mikelić i general Mile Novaković).

Hrvatsko-muslimanske snage zauzele Kupres.

Borivoj Rašuo, ministar informisanja, podneo ostavku.

8. novembar: u Zagrebu pregovarali predstavnici Hrvatske i Krajine.

10. novembar: zasedala krajinska skupština. Raspravljalo se o pregovorima s Hrvatskom i rekonstrukciji vlade.

Ministar unutrašnjih poslova Ilija Prijić optužio mnoge za šverc i kriminal.

Snage bosanskih Srba izbile u predgrađe Bihaća.

14. novembar: Borislav Mikelić pregovarao s predstavnicima Hrvatske u Zagrebu.

16. novembar: na Petrovu goru se srušio helikopter krajinske vojske. Poginuo pilot a kopilot teško povređen.

18. novembar: u Vukovaru održana sednica krajinske vlade.

19. novembar: krajinska skupština na sednici u Vukovaru smenila ministra unutrašnjih poslova Iliju Prijića.

Savet bezbednosti izglasao Rezoluciju 958 kojom se NATO-tu daje dozvola da, na zahtev Unprofora, tuče položaje u Krajini.

21. novembar: avioni NATO-a tukli aerodrom na Udbini (avioni su pripadali vojskama Amerike, Engleske, Francuske i Holandije). Poginuli su Branko Jerković i Darko Galović a teško ranjeni Ratko Bjelobaba, Đuro Egić, Željko Uzelac i Željko Ivanišević.

22. novembar: vojnici s bihaćkog ratišta upali u kancelarije predsednika opštine Knin Drage Kovačevića i ministra Milana Babića i demolirali nameštaj.

Svetske informativne agencije javile da je Bihać pred padom.

23. novembar: u Beogradu razgovarali Slobodan Milošević, Jasuši Akaši, specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i Milan Martić.

25. novembar: avioni NATO-a bombardovali raketne položaje krajinske vojske na Šamarici.

General Vojske Republike Srpske Manojlo Milovanović pozvao 5. muslimanski korpus na predaju.

26. novembar: ruski ministar inostranih poslova Andrej Kozirjev kod Slobodana Miloševića.

29. novembar: Hrvatski sabor raspravljao o sudbini Bihaća.

1. decembar: u Kninu krajinska skupština raspravljala o bezbednosnoj situaciji i o pregovorima s Hrvatskom (otvaranje autoputa, vodosnabdevanje, naftovod i elektroprivreda).

2. decembar: snažni artiljerijski napadi na Veliku Kladušu. Snage 21. kordunaškog korpusa podržavaju napade jedinica Fikreta Abdića.

Snage HVO-a napreduju prema Bosanskom Grahovu. Bosanski Srbi odustali od zauzimanja Bihaća.

U Zagrebu Hrvoje Šarinić i Borislav Mikelić potpisali Sporazum o ekonomskoj saradnji.

10. decembar: hrvatske snage nastavile napredovanje prema Grahovu i visovima Dinare.

14. decembar: tokom prethodnih deset dana u bolnicu Sveti Sava u Kninu dopremljeno 240 teških ranjenika s područja Bosanskog Grahova. Posebno teške gubitke imala Studentska brigada.

U Kninu vojni istoričar iz Beograda Milorad Prelević govorio o Cerskoj bitki 1914. godine. Usledio bogat kulturno-umetnički program.

17. decembar: jedinice Fikreta Abdića, potpomognute od 21. kordunaškog korpusa, zauzele Veliku Kladušu.

19. decembar: otvoren autoput Zagreb-Okučani-Lipovac.

21. decembar: na Palama i u Sarajevu bivši predsednik SAD Džimi Karter u pregovorima između srpske i muslimanske strane posredovao kod srpske strane da ne unište 5. muslimanski korpus.

U Osijeku, u Radićevoj ulici, minirana pravoslavna crkva.

Otvoren autoput kroz zapadnu Slavoniju.

25. decembar: hrvatska artiljerija tukla Bosansko Grahovo.

27. decembar: Jasuši Akaši zatražio od Milana Martića da ukloni srpske simbole s autoputa.

1995. godina

4. januar: u Splitu Hrvatska stranka prava obeležila 35. godišnjicu smrti Ante Pavelića.

U Vrginmostu počelo uređivanje rezidencije Milana Martića.

12. januar: Hrvatska otkazala gostoprimstvo Unproforu, zaključno s 31. martom 1995. godine.

U Zagrebu Borislav Mikelić razgovarao s Hrvojem Šarinićem.

13. januar: Savet bezbednosti produžio suspenziju sankcija Jugoslaviji za narednih 100 dana.

14. januar: Peti muslimanski korpus u kontraofanzivi zauzeo selo Klokot kod Bihaća.

17. januar: u emisiji Hrvatske televizije TV parlament Mate Granić i Gojko Šušak zapretili Krajini.

21. januar: krajinska vlada imenovala 27 članova Prosvjetnog savjeta.

30. januar: u Kninu boravili predstavnici Plana Z-4 (Zagreb-4). Srpsku stranu zastupali: Milan Martić, Borislav Mikelić, Milan Babić, Lazar Macura i Rajko Ležajić. Oni su odbili da prime plan od američkog ambasadora Pitera Galbrajta dok ne dobiju garancije da se Unprofor neće povući iz Hrvatske.

Franjo Tuđman izjavio da Hrvati i Srbi u Hrvatskoj ne mogu biti dve ravnopravne strane.

1. februar: Piter Galbrajt izjavio: Jasno je da međunarodna zajednica ne želi u Hrvatskoj kiparski sindrom.

8. februar: u Kninu vanredna sednica krajinske skupštine o Planu Z-4. Na predlog Milana Martića, i uz podršku Milana Babića, skupština je s aplauzom prihvatila stav da se Plan Z-4 ne uzme u razmatranje.

11. februar: u Kninu formirano Društvo za njegovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije 19121918. Za predsednika izabran Mile Dakić, za potpredsednike Milojko Budimir i Svemir Popović.

15. februar: u Kninu održana konstitutivna sednica Prosvjetnog savjeta Krajine.

Vojislav Šešelj, predsednik SRS-a, smenio Radu Leskovca, a ovaj proglasio odvajanje radikala Krajine od centrale u Beogradu.

16. februar: u Domu vojske Krajine u Kninu održana promocija Socijalističke partije Srbije za Krajinu. Iz Beograda došli: Mihajlo Marković, Petar Škundrić i Smilja Avramov (svi rodom iz Krajine). Na pitanje da li će Jugoslavija priznati Hrvatsku u avnojskim granicama, odgovorio je Mihajlo Marković: Niko u Srbiji i SRJ nema smelosti da to učini. Takav bi odmah morao napustiti vlast.

20. februar: formiran Savjet narodne odbrane Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.

23. februar: u Belom Manastiru počeo naučni skup Baranja ― srpska zemlja. Sala dekorisana grbom Krajine i slikom Slobodana Miloševića. Neko je prigovorio, pa je donesena i slika Milana Martića.

24. februar: muslimanski 5. korpus ponovo iznenadio Banijce i Kordunaše, nanevši im teške gubitke: više mrtvih, ranjenih i zarobljenih srpskih boraca.

2. mart: u Kninu završeno zasedanje krajinske skupštine na kojoj je zatraženo smenjivanje predsednika vlade Borislava Mikelića.

3. mart: Milan Martić zatražio smenjivanje premijera Borislava Mikelića, optužujući ga za šverc, korupciju i lično bogaćenje.

6. mart: Slobodan Milošević primio rukovodstvo Krajine.

7. mart: Milan Martić na TV Knin rekao da Borislav Mikelić mora otići.

8. mart: u Kninu boravili predstavnici Međunarodnog tribunala za ratne zločine.

U Kninu održana sednica krajinske skupštine. Najavljene smene Borislava Mikelića nije bilo. Izabrana dvojica ministara Slobodan Perić za unutrašnje poslove, i Drago Kovačević za informisanje.

10. mart: Milan Martić sazvao Vrhovni savjet odbrane. Njegovom pozivu nisu se odazvali Borislav Mikelić, premijer, i Rade Tanjga, ministar odbrane. Novoimenovani ministar unutrašnjih poslova nije pozvan na sednicu jer mu je Martićeva grupa zabranila ulazak u ministarstvo.

12. mart: Franjo Tuđman izjavio da će Unprofor ostati i dalje u Hrvatskoj.

16. mart: Milan Martić zabranio da novoimenovani ministar unutrašnjih poslova Slobodan Perić ulazi u prostorije svoga ministarstva.

Hrvatska artiljerija otvorila vatru po srpskim položajima južno od Drniša.

19. mart: uhapšen ministar odbrane Krajine Rade Tanjga, ali je ubrzo pušten na slobodu.

21. mart: u Bijeljini organizovan simpozijum na kojem su učestovali predstavnici muzejsko-arhivskih ustanova Srpske, Krajine i Jugoslavije.

30. april: na zagrebačkom aerodromu Pleso razgovarali predstavnici hrvatske i krajinske vlasti. Dogovoreno otvaranje autoputa za 1. maj.

1. maj: hrvatske oružane snage napale Zapadnu Slavoniju (operacija Bljesak). Srbi krenuli u egzodus.

TV Beograd je vest o napadu objavila u osamnaestom minutu Dnevnika u 19.30 časova, posle izveštaja o prvomajskim proslavama širom Srbije.

Artiljerija vojske Republike Srpske nije ispalila nijednu granatu na hrvatske položaje s druge strane Save.

23. maj: vlasti SRJ deci osmog razreda osnovne škole iz Knina nisu dozvolile da pređu granicu. Osnovci su krenuli da se upoznaju s istorijskim znamenitostima Srbije.

28. maj: krajinska skupština smenila predsednika vlade Borislava Mikelića i podržala Plan ujedinjenja Srpske i Krajine, koji je izradila zajednička komisija.

30. maj: u Kninu zasedali poslanički klubovi koji su predložili novog premijera.

Istočna Slavonija, Baranja i zapadni Srem formirali Koordinaciju. Za predsednika izabran Goran Hadžić. Cilj: otcepljenje od Krajine.

1. jun: u Kninu preimenovan Dom penzionera. Novo ime: Hotel Spas.

U Bijeljini sastanak najviših rukovodstava Srpske i Krajine. Razgovaralo se o ujedinjenju. Obe delegacije isticale potrebu za hitnim ujedinjenjem, ali je iza toga došlo do naglog obrta diskusije i raspoloženja.

U Kninu završeno preuređenje zgrade gimnazije u rezidenciju predsednika republike.

2. jun: Bosanski Srbi kod Banjaluke oborili američki avion F-16.

4. jun: počela hrvatska ofanziva na sektor Dinare.

5. jun: narod iz Civljana i Cetine izbegao u Knin.

Hrvatske snage zauzele Crni lug, nedaleko od Bosanskog Grahova.

6. jun: u Kninu komandant Unprofora Bernar Žanvije razgovarao s predstavnicima Vojske Krajine.

12. jun: Milan Babić određen za mandatara krajinske vlade.

16. jun: krajinska skupština jednoglasno odlučila da se ujedini sa Srpskom.

18. jun: eksplodirao vojni avion pri sletanju na aerodrom u Udbini.

19. jun: novi komandant krajinske vojske general Mile Mrkšić mobilisao sve šofere zaposlene u ministarstvima Krajine.

U SR Jugoslaviji u toku masovna mobilizacija Srba krajinskog porekla. Njih više hiljada uključeno u vojsku. Samo na slunjskom poligonu nalazi se oko 3.000 ovih ljudi.

20. jun: Karl Bilt preuzeo funkciju Dejvida Ovena, koji je podneo ostavku zbog neprincipijelnih postupaka međunarodne zajednice na Balkanu.

28. jun: na Vidovdan, na vojnom poligonu kod Slunja, formiran Korpus specijalnih namjena Vojske Krajine. Najsnažnije naoružanje iz ostalih jedinica izdvojeno je za ovu vojnu formaciju. Korpus defilovao pred čelnim ličnostima i pred više hiljada posetilaca.

30. jun: general Ratko Mladić izjavio da jedva čeka susret s Nemcima u Bosni.

3. jul: Milan Martić primio u Kninu Karla Bilta i Torvalda Stoltemberga.

4. jul: zakazana vanredna sednica krajinske skupštine u Mirkovcima. U opštini Dvor proglašeno ratno stanje.

Unprofor upozorio na gomilanje hrvatske vojske na ličkom i dalmatinskom ratištu. Primećeno gomilanje hrvatske vojske na Dinari.

Milan Martić primio predsednike političkih stranaka u Krajini.

5. jul: hrvatska artiljerija tukla Bosansko Grahovo.

6. jul: u Kninu, na tvrđavi, otvorena 13. kninska likovna manifestacija.

11. jul: vojska Srpske zauzela Srebrenicu.

Hrvatska vojska zauzela planinu Šator u zapadnoj Bosni.

12. jul: krajinska skupština nije održana u Mirkovcima jer je pojedinim poslanicima onemogućen ulaz u istočnu Slavoniju.

Borislav Mikelić oštro kritikovao Milana Babića zbog smanjivanja broja ministara. Po Mikeliću, to je bila koncentracija vlasti u krugu Kninjana. Na kampanju ujedinjenja sa Srpskom, on gleda kao na bacanje prašine u oči narodu da se prikrije sramota pada zapadne Slavonije.

13. jul: muslimanske snage 5. korpusa upale iza srpskih položaja na slunjskom području i ubile jednog Srbina a zarobile sedmoricu.

14. jul: na Baniji ubijen Nikola Velebit, devizni inspektor Ministarstva finansija Krajine.

18. jul: policija u Vojniću hapsila dezertere i upućivala ih na položaje na Dinari.

20. jul: Hrvatska zapretila napadom na Krajinu ako Srbi ugroze Bihać.

22. jul: poginula četvorica boraca 11. kordunaške brigade u borbi s Petim muslimanskim korpusom.

Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, pod pritiskom SAD, u Splitu potpisali protokol o saradnji.

25. jul: hrvatska artiljerija snažno tukla Bosansko Grahovo. Više mrtvih i ranjenih.

U Zagrebu održana vanredna sednica Sabora, tobože zbog rebalansa budžeta.

Sazvana vanredna sednica krajinske skupštine za 27. jul u Topuskom.

U Velikoj Kladuši donesena Odluka da se ubrzo proglasi republika zapadna Bosna.

Hrvatske snage iznenadile Srbe na Dinari i ubile četvoricu srpskih boraca, a sedmoricu ranile.

Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu podigao optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Milana Martića.

Atif Dudaković, komandant 5. muslimanskog korpusa, izjavio da Bihać neće pasti.

26. jul: u Kninu, na tvrđavi, predstavljen novi broj lista Vojska Krajine.

Žestoke borbe oko Bosanskog Grahova.

U Dalmatinskom korpusu krajinske vojske proglašena opšta mobilizacija.

Fikret Abdić proglasio Republiku Zapadnu Bosnu.

27. jul: hrvatske snage zauzele Bosansko Grahovo.

Krajinska skupština u Topuskom izabrala novu vladu, koju je sastavio Milan Babić.

Hrvatske snage ovladale područjem Glamoča.

30. jul: patrijarh Pavle boravio u Glini, gde je služio parastos žrtvama ustaškog zločina 1941. godine, a potom osveštao spomen-ploče na kojima su uklesana 1.564 imena Srba ubijenih u crkvi. Zatim otputovao u Knin.

Građani Knina toplo pozdravili dolazak kapetana Dragana.

U Kninu Jasuši Akaši pregovarao s rukovodstvom Krajine.

U Kninu general Ratko Mladić održao konferenciju za štampu.

Hrvatska artiljerija tukla selo Strmicu, nedaleko od Knina.

Radovan Karadžić naredio kontraofanzivu na Grahovo i Glamoč, pod komandom generala Manojla Milovanovića.

1. avgust: Predstavnički dom SAD izglasao Odluku o ukidanju embarga na uvoz oružja bosanskim muslimanima.

Hrvatski radio objavio lažnu vest da su pobunjeni Srbi artiljerijom tukli Gospić.

Muslimanski 5. korpus uništio tri tenka krajinske vojske a jedan tenk zarobio.

2. avgust: najavljeni pregovori delegacija Hrvatske i Krajine u Ženevi. Franjo Tuđman uslovio pregovore puštanjem naftovoda i pruge preko Knina.

Krajinska vlada odredila Milivoja Vojnovića da u Ženevi pregovara s hrvatskom stranom. Milan Martić odredio svoje pregovarače koji će s ministrom inostranih poslova Vojinovićem putovati u Ženevu: Iliju Prijića, savetnika predsednika republike, generala Milu Novakovića i Lazara Macuru, predsednika Odbora za međunarodne odnose Skupštine Krajine.

Glavni štab krajinske vojske demantovao vesti hrvatskog radija o granatiranju Gospića. Naveče hrvatska televizija objavila opštu opasnost za grad Karlovac.

3. avgust: Hrvatska televizija anketirala hrvatsku javnost o napadu na Krajinu. Za napad se opredelilo 73 odsto anketiranih.

Za 10 sati zakazani hrvatsko-srpski pregovori u Ženevi, uz posredništvo Torvalda Stoltemberga.

4. avgust: u 5 sati hrvatske oružane snage napale Krajinu. Bila je to operacija pod šifrovanim imenom Oluja.

Franjo Tuđman uputio poziv Srbima da se predaju.

Iz 11. kordunaške brigade poginula četvorica boraca.

Hrvatski avion tukao spomenik na Petrovoj gori, ali ciljeve nije pogodio.

Srbijanski mediji nisu objavili da je Hrvatska napala Krajinu.

Milan Babić iz Beograda više puta pozivao Milana Martića da ne raketira Zagreb.

Milan Martić potpisao akt o povlačenju iz Krajine pod naslovom Odlučujemo.

5. avgust: u 12.30 hrvatske oružane snage bez borbe ušle u Knin.

Srpski mediji lansirali lažne vesti o napadu na Osijek i Vinkovce i o zauzimanju sela Nuštar.

6. avgust: srbijanski mediji isticali sukob Karadžića i Mladića, a šturo izveštavali iz Krajine pri kraju informativnog programa. Sve radio-stanice u Srbiji emitovale zabavni program.

Borci 11. kordunaške brigade napredovali u pravcu Karlovca.

Bez znanja Štaba kordunaškog korpusa, orkan prebačen u Srpsku preko mosta između Dvora i Bosanskog Novog.

Kroz Srpsku kolone u kojima je oko 250.000 izbeglih Krajišnika. Posle prelaza u Srbiju kolone su posredstvom policije usmeravane prema Kosovu.

7. avgust: u Topuskom održan sastanak Štaba 21. kordunaškog korpusa i predstavnika civilnog i policijskog sektora.

Hrvatski general Petar Stipetić pozvao komandanta Kordunaškog korpusa pukovnika Čedu Bulata i zatražio bezuslovnu kapitulaciju.

9. avgust: nedaleko od Gline potpisana predaja 21. kordunaškog korpusa. Dokumenat su potpisali: hrvatski general Petar Stipetić, ministar unutrašnjih poslova Tošo Pajić, pukovnik Čedo Bulat, komandant Kordunaškog korpusa, i potpukovnik Dragan Kovačić, komandant 11. kordunaške brigade.

10. avgust: Boris Jeljcin primio Slobodana Miloševića u Moskvi.

12. avgust: Hrvati iz okoline Banjaluke upućeni da nasele Baniju i Kordun. Intenzivno naseljavanje Vrginmosta i Vojnića počelo 17. avgusta.

12. novembar: u Erdutu potpisan Osnovni sporazum o Oblasti istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Potpisnici: Hrvoje Šarinić i Milan Milanović. Ovaj dokumenat potpisali i Piter Galbrajt, ambasador SAD u Hrvatskoj, i Torvald Stoltemberg, posrednik Ujedinjenih nacija.

21. novembar: u Dejtonu, SAD, postignut Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, koji je potpisan u Parizu 12. decembra. U njemu se nije govorilo o sudbini Republike Srpske Krajine i proteranom srpskom narodu.

Pripremio: Tedor Emer

Komentari:

Predhodna strana

Štampa