Предходна страна

Књижевник Витомир Пушоњић

Отворено писмо уредништву РТС-а

Уредниче,

Немој да се љутиш што сам изоставио оно "поштовани", јер такав атрибут не могу да ти придодам из простог разлога што је изостао и осећај спрам тебе који се њиме означава. А посебан разлог је што такав осећај ни ти немаш спрам мене, од када постојиш, о чему говоре следеће чињенице.

Обичном човеку, какав сам ја и сви остали поштени и непоштени претплатници, који цео дан проводе зарађујући кору хлеба, а тек се у вечерњим сатима претварају у ТеВе гледаоца,  "Јавни сервис" би требало да буде светлост у мраку и путоказ кроз хаос свакодневних дешавања код нас и у свету. Сваког месеца те плаћам да ме благовремено и тачно обавештаваш о свему битном, за шта је на теби велика одговорност. А ти, не само што не разгониш маглу, створену вишедеценијским ''напретком човечанства'' и ''миротворачким'' насртајима велесила на челу са борцима за демократију, него је свом силом правиш још гушћом и непрозирнијом.

Ето колико је времена прошло, а ја још увек не знам ко је, како и због чега ухватио Радована Караџића, нити су ми пружене јасне и поуздане информације о тим мрачним и нечасним радњама. То знање ми је потребно, не само што формално "имам право да знам све", како ме ти свако вече убеђујеш, већ и због мог унутрашњег мира. Пошто ми ниси дао истинско објашњење (на тачним чињеницама засновано, а не светској пропаганди или тренутним интересима званичне државне политике) да ли је Караџић стварни или набеђени злочинац. То незнање, заједно са свим другим, уноси велики немир у мене. Ако је Караџић ''злочинац'' само зато што су неке западноевропске земље пожелеле да га таквим сматрају зарад својих интереса на нашим просторима, а ти о томе не обелодањујеш ништа, како да ме не обузме стрепња да би неки плаћеник или подрепаш ма које демократске, освајачке или властољубиве битанге, сутра и мене или било кога од нас могао мртво-хладно ухапсити у аутобусу. Због ко зна чијих разлога и под не знам каквим хуманистичким изговором. После свега што се издешавало нисам чак сигуран да и ово што ти пишем не би могло бити проглашено "говором мржње" и послужити као правни основ за хапшење.

Да ли ти Уредниче можда сматраш да си поносним истицањем велике гледаности својих програма и сваковечерњим понављањем реченице ''Јавни сервис европске Србије“, као да је Србија у Ауастралији а не у срцу Европе и „ваше је право да знате све'' остварио своју радну и моралну обавезу према мени и другим претплатницима - својим послодавцима. Обзиром на све што си прећутао или погрешно интерпретирао у вези са важним догађајима, како имаш образа да ми ту реченицу уопште и поменеш, а камоли да је тако неуморно понављаш. Упорним истицањем мог законског, људског и моралног права ''да знам све'' ти се у ствари дрско и отворено ругаш и мени и другим претплатницима. Показујеш нам у ствари за шта нас уистину сматраш, чиме истовремено и твој лик постаје невредан било каквог уважавања и поштовања. Јер да би га уопште међу људима и било, поштовање мора бити искрено и обострано.

А каквом се ти поштовању можеш још надати, када у вечери док полиција по Београду бесомучно туче људе озлојеђене националном издајом државног руководства, ти ме забављаш "Срећним људима", које заједно са другим заглупљујућим серијама репризираш по трећи пут. Као што си то чинио и 1995. године, када су хрватске окупационе снаге, помогнуте ''Међународном заједницом'', прогониле на стотине хиљада Срба, док си нас ти читав дан забављао атлетиком и акробацијама руског циркуса. И не само да ме замајаваш о догађајима у којима нисам учествовао лично, него ме дезинформишеш и о онима којима сам био непосредни очевидац. Ако сам се усудио да макар присуством на неком протесту покажем свој револт због спољашњих и унутрашњих насртаја на српски идентитет, људска и животна права, од тебе сазнам да нисам безакоњем и безобразлуком притиснути поштени трудбеник у коме је накупљена мука пожелела да изађе напоље, него да сам хулиган и фашиста. И како би испало да се не ради о твом субјективном доживљају мене, ти у студио позовеш кандићке, димитријевиће, луковиће, жарковиће, панчиће и њима сличне ''независне интелектуалце'' да ми открију ''објективну истину'' о мени као Србину. Или на улици гураш микрофон под нос сличномислећим ''случајним узорцима'', који ће ти то поткрепити својим интернационалним, антисрпским аргументима. Па макар чинили један посто народа ти их приказујеш као ''мишљење грађана'' (''Да чујемо какво је мишљење грађана о...''). Као да ниси Уредник националне, народне, српске, него некакве стране, окупационе сорош-телевизије?!

Ни брига те није што толики "интернационалци" безобразно пљују по мом националном осећају. Да ли си свестан шта ми радиш када их мртвохладно пушташ да дрско, крвнички безобразно, пљују, вређају и исмевају све што ми је свето: историју, епику, светосавље. Када називају ''злочинцима'' наше прекодринске и друге сународнике који су устали против хрватско-муслиманско-шиптарско-натовских зулума. Ти Уредниче ни не знаш колико сам пута пожелео да насрнем  на рођени телевизор, због свега што сам, захваљујући теби, морао да чујем (или не чујем) са њега. И још очекујеш да те за толике твоје марифетлуке чашћавам са триста динара месечно?!

Зашто омогућујеш да о српској нацији пред милионима причају људи који о њој не знају ништа, нити су икада знали, нити желели да науче, који су се одрекли сопственог мишљења и по било ком другом, кудикамо једноставнијем питању, обзиром да је за њих све размислио и домислио неко из белог света коме се диве, па је њима само остало да то пошто-пото, милом или силом, укуцају у свест српских грађана, не питајући их да ли они то желе и да ли им треба. Зашто широм отвараш врата људима који у српству не виде ништа сем опасности за обећану лагоду тј. могућност да једу, пију и путују док им на нос не удари. А да би панични страх од њеног губитка приказали као мудро, реално и надасве људско размишљање, они се позивају на некакво човекољубље без граница или нам потурају Хитлера, фашисте и друга оличења зла, по свему сличнија њима него нама. Зар сладострашће с којим нам пришивају такве омражене епитете и патолошка мржња према свему што почиње словом ''с'' теби Уредниче уопште не сметају? Спрдати се са српским бићем можда јесте и модерно и европски и светски, али сасвим сигурно није ни лепо ни људски. А није богами ни сасвим безопасно, обзиром да накупља гнев и жељу за осветом, у шта су те догађаји на неколико овогодишњих протеста морали уверити.

Гледаш ли ти своје емисије уживо, слушаш ли шта они причају о ''жртвама српских злочина'' и ''тешком положају'' националних мањина у Србији? Зар стварно желиш да ме заједно са њима убедиш да у такозваној Хрватској, у Босни и на Косову Срби нису бранили голи живот, по ко зна који пут у истом веку, него су из чиста мира убијали ''мирољубиве суграђане'', што је истима дало за право да нам, помогнутути ''Међународном заједницом'', ураде све што су урадили. Одобравајући сорошевске тираде о ''угрожености националних мањина'' у Србији, покушаваш ли ти то да ми сугеришеш како Срби у Србији пливају у богатству и благостању, а прикријеш истину да су или незапослени или технолошки вишак или ''јефтина радна снага'' код страних и домаћих експлоататора? Шта ће по Србе значити толики жал за правима националних мањина од стране сорошевске братије јасно су показали Шиптари са Косова, својевремено подстицани на сепаратизам истоветним програмима са Титовог ЈРТ-а, у којима се такође главињало о њиховим ''угроженим правима''. Но не би ни сорошевска братија била толико ефикасна у својим подлим наумима и прикривеном непријатељству према Србима да им ти широм не отвараш врата ''Јавног сервиса''. И мада у овом народу постоје и такви изузетни умови као што су Жарко Видовић, Владимир Меденица, Миодраг Петровић Светосавац, Момчило Селић, Срђан Воларевић, Јован Мирић, Ратибор Ђурђевић и многи други, Срби о њима не знају готово ништа или врло мало, опет захваљујући теби, иако би и о Србији и о Европи и о много чему другом умели да причају неупоредиво сувислије, утемељеније, истинитије, а самим тим и по душу народа корисније.

Док се натежем, крпим и трпим не бих ли како-тако претрајао сав овај хаос и безобразлук у коме се једино сналазе мутиводе, преливоде и људске ништарије ништаљуди, ти ме свако вече убеђујеш да живим све боље у друштву које постаје демократско, уређено и слободно, а да ме невиђени просперитет тек чека када нас ЕУ, УН, САД, НАТО и друге скраћенице начисто уништавају. Сам себи почињем да личим на оног Андрићевог ложача из педесетих који ''није знао како лепо и срећно живи док не укључи радио''. Захваљујући теби Уредниче, ТВ-екрани су се претворили у најобичније промотере сваковрсних лажи, обзиром да су њихови небројени творци једини који имају приступ ''Јавном сервису''. Када би ти стварно држао до ''мога права да знам све'' не би ме ваљда свако вече бомбардовао њиховим новим лажима и небулозним конструкцијама, ваљда би ми дао тачне информације и о њима самима – ко су, какву истину прикривају и за чији рачун то чине. ''Јавни сервис'' достојан сваког поштовања био би онај који би нам обелоданио, на пример, ко стоји иза толиких невладиних организација, како их све помаже и шта њима жели у Србији да постигне. Или ко су заправо наши политичари, обзиром да су толико сервилни према политичарима западноевропских земаља, што упућује да су можда чланови њихових обавештајних служби, масонских ложа, малтешких витезова, ротари-клубова и других тајних и полутајних светских организација. Било би лепо знати и праву истину о светским политичарима, њиховим закулисним работама и правим циљевима. Зашто ме Уредниче о свему томе не обавештаваш, уместо што ме затупљујеш паламудацијама којекаквих ''аналитичара'' и ''независних интелектуалаца''?

Барем да си другачији када су образовни и забавни програми у питању, али и ту си начисто омануо. Не сећам се када сам последњи пут чуо неку лепу песму или погледао нормалан филм на твојој телевизији. Од пуцњаве америчких пандура и уличара, монструозних убијања, манијака са окрвављеним ножевима у рукама,  рок, реп и панк хистерије, не виде се Срби који су стварали Србију нити се чује звекет њихових сабаља и грмљавина топова, као ни реч истинских српских просветитеља, молитва свештеника,  окрепљујућа мелодија српских песама које су пратиле рад, забаву и љубав. Забавне емисије су ти и тематски и садржајем антисрпске као и информативне, па ако ишта сугеришу то је углавном директна или индиректна порука да је савремен и напредан само онај Србин који игнорише и презире све што је српско, а радује свему туђем, нарочито западном. Ни у забави ни у образовању нигде нема нас, нашег живота, поднебља, наше историје и аутентичне културе, дакле садржаја који би пре свега млађим нараштајима откривали ко су и шта треба да буду. Уместо тога ти их залуђујеш некаквим кретенастим цртаћима, серијама или трилерима препуним огавних сцена, сваковрсне патологије, крви и разврата. Трујеш њихове младе душе холивудским смећем, а када се догоди нешто, у Србији до јуче незамисливо, попут онога са девојчицама у Пироту које су сексуално злостављале своју другарицу, онда доводиш у студио некакве ''психологе'' и ''стручњаке'' да нам објасне како су такав и слични догађаји последица криза и ратова током ''страшних деведесетих''. Исте доводиш у целовечерње емисије да агресивно заступају и право на абортус, легализацију марихуане, различита ''сексуална опредељења'' или неку сличну, на европском хуманизму утемељену, друштвену погибељ. Било информативним, било образовним, било забавним емисијама, отворено или прикривено увек се подупире антисрпство.

Више ми је него очигледно да мене и друге претплатнике не само што не доживљаваш као своје послодавце, него нас чак не сматраш достојним ни онога што се зове јавно мњење. Обзиром да толико антисрпство представљаш као ''јавно мњење'', ми претплатници му дођемо као "остаци мрачне прошлости које се треба што пре ослободити", је ли тако?  Зар да те плаћамо да би нас на све те начине извргавао подсмеху и руглу?!

Претпостављам како би ми могао рећи да си свестан свега, али да ниси крив ти него неко изнад тебе, неко из Државе чијих директива мораш да се држиш. Али зар твој прави послодавац нисам ја, гледалац, а Држава само административни регулатор наших односа тј. посредник између мене као послодавца и тебе као извршиоца. Или хоћеш да кажеш како и ту ствари стоје другачије, да је Држава у ствари твој прави газда, а ја само кобајаги газда. У реду, али зашто се телевизија онда не зове ''Државни сервис'' уместо ''Јавни сервис'' (што ће рећи-народни, па према томе и мој) обзиром да Држава и Народ нису једно те исто, нарочито када је Србија у питању. Ти се у ствари само правиш како удовољаваш Мени, а заправо удовољаваш Њој, односно људима који су је узурпирали.

Али то што је Држава твој прави газда, а самим тим и Главни уредник, не само у погледу информисања,  тебе као човека нимало не оправдава. Тачно је да човек мора зарадити кору хлеба и ту те потпуно разумем, али је непобитна чињеница да се хлеб може зарадити  својим или туђим знојем, поштено или непоштено или различитим комбинацијама оваквих могућности. Од тога за какву се могућност определи, зависи да ли ће уз кору хлеба човек зарадити и поштовање. Има послова на којима зарада хлеба не искључује губитак части и поштења, али има и оних где је изложеност таквој могућности појачана, што се нарочито односи на област која се у доба комунизма звала ''непроизводна делатност'' односно ''друштвенокорисни послови'', којој припада и твоје радно место. Свако вече дрвиш како путујемо ка слободи, демократији и људским правима, док се истовремено понашаш као обичан најамник који се не усуђује ни за милиметар да прекорачи оно што му налажу наводно непостојеће газде. Јасно је дакле да си ти само формални уредник, а да је прави уредник  Држава, или још тачније - неко из Света ко се сакрио иза ње.

Ако је већ тако, зашто не искористиш ону једину могућност запосленог у овим демократским и правно уређеним односима и не одбијеш понижавајући положај формалног уредника, макар и по цену останка без посла. Живео би и ти попут многих жртава транзиције након што су постали "технолошки вишак" по било ком законитом или незаконитом основу. Не кажем да би ти било лако, али ако не би имао довољно хлеба, имао би углед часног човека.

Неки кажу да се од поштовања и части не живи, али је без тога живот сиромашан и безвредан, постаје љуска без садржаја, инструмент у рукама неправде и зла. А живот је ипак један, и сувише драгоцен да би послужио нечему тако ниском и недостојном.

Витомир Пушоњић

  Штампа