Вечнаја
памјат
свим
жртвама
,,Олује'',
,,Бљеска''
и
осталих
зверских
похода
против
српског
народа
у
Крајини.
Крајина
Најпоносније име које се могло
дати Србину је – Крајишник. Много
је српске
крви столећима
расипано
у
грумену те земље која
се зове Крајина. Много је Српске крви та земља
упила,
више од
свих
земаљских
царстава
Европе,
да би је данас неко
некоме могао доделити, и
од
оних
који
су
њену
славу
пронели одвојити.
 Крајина
је стара српска и словенска реч. Старија од Хрватске, Нотр Дама,
Ајфелове куле, Њу Јорка, Пентагона и свих симбола модерне
,,цивилизације". Крајина је древно име за земљу, крај у коме један народ
живи без обзира на све, љубећи
њу и
њене
благодати. Крајина је горштачка реч, славна колико и њено порекло и
значење, њени ратници и јунаци, њене цркве и манастири, њен народ.
Она је и Кочина и босанска, и неготинска и Вељкова, и книнска и
далматинска, и личка и банијска и кордунска и цетинска. Али она је и
српска и Светосавска, и Стојана Јанковића и Вука Мандушића, и свих оних
Срба који су и после пропасти средњевековних српских земаља наставили
вечну борбу. Крајина има и своје Косово и своју Лазарицу,и
своје
песме о ускоцима,и своју ратничку аристократију. Крајина је једно од
најславнијих имена Србије.
Сва
непокорност српскога народа, слободарски дух, витешко ратовање изградили
су Крајину српском земљом. Векови борби, још од првих насељавања Срба у
Далмацију за време цара Ираклија, преко славне Босне краља Твртка, па
све до Млетачке, Угарске и Аустрије.
Борба
светлости и таме, освајача и неосвојених, космичких димензија.
Крајином
су господариле многе државе, али само по територији, никад и духом. Дух
земље је увек уз оне који је бране, без накнаде за то, бескомпромисно,
унапред одредивши себи сигурну смрт.
Смрт
после које долази нови живот и која оставља неизбрисив траг у времену,
постаје завет и аманет поколењима,
клетва, али истовремено и благослов.
Крајина
је много крви у грумене своје земље упила.
Српске крви,
расипане столећима,
од
свих земаљских царстава Европе,
али и од оних који су њену славу видели другим очима.
То
су били они,
који нису издржали
нападе Турака на тој истој земљи,
али само по имену.
По
крви,
то
су људи као и ми,
који су за рачуне
пролазног царства прешли
са пута славе на пут греха и сладострашћа.
Исти они који су се јуче
Србином звали,
данас узели друго име,
а
већ
сутра убили рођеног
брата који име није променио.
Брата,
који није
зло
мислио, али који није хтео да буде на коленима пред освајачем.
Најпоносније име које се могло дати Србину је – Крајишник. Висок, прав,
граничар, храбар и помало лукав, Крајишник је симбол српске ратничке
традиције.
Крајишницима су се називали најхрабрији ратници, од којих је изграђена
духовна, права аристократија. Породице које су добиле своје звање не
иметком или сродством, већ које су га крвљу
откупиле,
а таква титула је вечна.
Крајина
је у очима многих данас, изгубљена. У геополитичком смислу, то виђење је
и тачно, али у духовном смислу и свести свих богољубивих Срба, она је и
даље наша. У Далмацији, западном Срему, Барањи, Лици и даље је дух
српски присутан исто онако како је био присутан на Косову током свих
ових столећа.
Ма колико
се неко трудио да то избрише, неће успети, јер дух и крв се са тла
избрисати не могу.
Вечнаја
памјат свим
жртвама
,,Олује'',
,,Бљеска''
и
осталих зверских похода против српског народа у Крајини.
Младен Стевановић -Крушевац
Изјаве
хрватских званичника само лепе лажи за западне медије
Хрватска нуди маглу
Саво
Штрбац, предсједник Документационо-информативног центра "Веритас",
сматра да хрватска држава и хрватска администрација опструишу повратак
Срба у Хрватску и да су бадава сви позиви Стипе Месића и Иве Санадера,
који слиједе само због међународне заједнице.
- Ако им је то приоритетно државно и национално питање, како кажу, онда
ко опструише повратак Срба. Они који позивају они и опструишу повратак,
јер то је игра. Хрватска жури у ЕУ, Хрватска је позвана у НАТО. Месић је
и недавно изјавио да је слаб повратак Срба. Има преко 20 закона који су
дискриминирајући. Нека створе услове за повратак Срба па неће бити
препрека да се врате.
·
Како да се врате прогнани Срби када су већ изгубили станарско право у
Хрватској?
ШТРБАЦ: У Хрватској су требали поступити као и у БиХ, јер је то и био
налог међународне заједнице. Они су нама понудили маглу, и нама Србима и
међународној заједници. Стамбено рјешавање је као социјала за Србе који
се врате, а некада су имали друштвени стан. Услов јесте то да су били
носиоци станарских права, да се врате у Хрватску да стално тамо живе и
да немају на подручју СФРЈ ништа у приватном власништву, те да од 1991.
ништа нису замијенили или отуђили што се тиче некретнина. Неко каже да
су Срби имали 37.000, а неко 50.000 станова. Која год се цифра узме
велика је и ти станови су огромно богатство. У становима је живјело
најмање 200.000 урбаних Срба, јер станови су у градовима. Кажем им да
нам врате станове како је урађено у БиХ и, ако им је до тога стало,
одмах се враћа 100.000 Срба. Ти станови су исплаћени кроз доприносе из
њихових личних доходака. Међутим, они још нису ни направили станове за
стамбено збрињавање, али кажу да ће до 2011. године ријешити око четири
хиљаде захтјева оних који су предали захтјев за стамбено збрињавање.
Велики број и тих људи одустао је када је чуо да се ти станови не могу
насљеђивати и откупљивати.
Кликом миша увећај карту
|
·
Господин Пуповац је тражио измјену Закона о становима?
ШТРБАЦ: Ма, свашта он тражи, али он је у коалицији с ХДЗ-ом.
·
Каква права Срби имају данас у Хрватској?
ШТРБАЦ: Па, имају већа него до 1995. када нису имали ништа. Хрвати су
схватили... Ко зна какав је био споразум у претходном сазиву парламента
и Владе, јер и тамо је Пуповац у коалицији са Санадером. Пуповчева
странка има три заступника. Срби су у коалицији с ХДЗ-ом, с којим се све
ово десило Србима. Срби који су тамо остали имају другачију филозофију
него ми који то посматрамо из избјеглиштва. Опредијелили су се да се
прикључе позицији и да узму мрвице, јер боље ишта него ништа. Узимају
мрвице и радују се свакој обновљеној кући, сваком повратнику. Онога
тренутка када су Хрвати смислили да нас пребаце све на појединачно, а не
на колективно, значи појединачна пензија, појединачан повратак и све
остало, онда је наступило тотално расуло у српском колективитету.
·
На црним листама се налази око двије хиљаде Срба?
ШТРБАЦ: Тај број не опада. Ратни злочини не застаријевају, стално се
подносе нове оптужнице, нове пријаве, спроводе се нова суђења у
одсуству, хапсе се повратници. И ове године је било седам хапшења,
изручују се из других земаља. То је опет друга, а ако не и прва сметња
повратку. Вратићу им још 100.000 Срба у радној и плодној категорији да
Хрватска изврши анализу кривичних поступака и то сведе на разумну мјеру.
Нико не брани ратне злочинце, али не може
бити ратни злочинац неко ко је убио коња. Хрвати су деградираили појам
ратног злочина.
·
Да ли ће Атиф Дудаковић бити процесуиран од стране Суда БиХ за страдање
Срба у Хрватској?
ШТРБАЦ: Треба вршити стални притисак аргументима. Ево, сада имате
незамисливу ситуацију да се суди хрватским генералима што је било
незамисливо. До 2000. године државна политика Хрватске била је да
ниједан Хрват не може да почини ратни злочин и нико није био
процесуиран, осим једнога. Они су пошли од тога да су се бранили, а они
који су се бранили могу у самоодбрани да учине све, евентуално злочин у
рату, али никако ратни злочин. Доказима смо учинили да је Шефик Алић,
који је био одговоран за ликвидацију четворице, био под његовом
командом. Суд је констатовао и утврдио да је ријеч о припадницима Српске
војске Крајине, да су заробљени и ликвидирани. Алић није био одговоран
по командној одговорности, него неки муџахедин који је побјегао. Па,
ваљда постоји још неко у том ланцу. Нажалост, на нашим просторима ко је
на једној страни херој на другој је злочинац.
На Балкану су стално били веома крвави ратови, било је уништи
противника, некада с више јунаштва, а некада с мање. Овај рат се
одигравао пред очима свијета и да није било медија и да није све
забиљежено то би све данас били хероји. Нажалост, таква перцепција важи
и у свијету. Хрвати и Муслимани су захваљујући много чему, парама,
лобирању, медијима, успјели да се прикажу као жртве. Срби је требало да
пређу огроман пут од злочиначке стране па до стране у којој смо и сами
страдали. Сада смо дошли и до тога да нас кроз пресуде третирају као
жртве.
Б. Гагула
|
