Професор
психологије Др.
Мила
Алечковић
Николић
о хапшењу Радована Караџића
Француска прича и Кафкин «К.»
Најзад су се капиталисти досетили како се најбоље успева када већ слоге
није било и (нема је) ни око чега, упркос огромним средствима, бројним и
замашним потрагама... Па сами Срби ће то увек много боље одрадити.
Квислинзи то увек раде биље.
Ретроспектива
 Од
почетка оптужнице против Радована Караџића, прошле су три године. Сви
знају да је Холбрук Караџићу нешто крупно обећао, али не знају тачно
шта. О томе су сви ћутали јер је за оне који су обећање дали
компромитујуће а други о томе знају или незнају.
Француски генерал Жан Хајнрих који је у Босни командовао до децембра
1996. године каже да они сви од реда знају где је Радован К. Французи у
то време контролишу зону Пала. Један други француски функционер
изјављује да Жак Ширак неће сукобе са Србима јер поседује информацију да
су Срби добро наоружани. Не жели да француски војници опет буду таоци
или да буду убијани у гудурама Балкана.
1997. Французи и Американци договарају
се да Радована К. заједнички ухапсе manu militari.
Специјалне снаге из Флориде слећу на војни аеродром у Тузли. Тајни код
операције гласи: «Аmber Star».
Пар дана касније Пентагон саопштава да је француски капетан Ерве
Гурмелон одао Србима све детаље плана напада и да је Вашингтон, пред
оваквом издајом војника који је хтео да прибави славу само за своју
земљу, морао да опозове операцију. Вест се проноси да Французи штите
Радована К. и не дају Американцима да га ухапсе. Ово понавља и тужитељка
Луиз Арбур. Три године касније капетан Гурмелон је унапређен, а
Американци се разилазе са Францизима и од тада свако ради за себе на
„подухвату“ хватања Кафкиног К.
Американци затим проналазе Караџићевог друга са студија др Драгана
Хајдуковића који је постао естетски хирург у Америци, покушавајући да га
врбују за своју „хуману“ али немогућу мисију. Користе и једног тзв.
бизнисмена блиског Радовану, чија је кћи у Паризу.
Познати француски генерал Филип Рондо, који се прославио хватањем
терористе «Карлоса» задужен је да надгледа даље преговоре и маневре.
Француски министар одбране Алан Ришар даје му сва овлашћења и у свему
слободне руке. Рондо узалудно покушава да понуди много новца и да
обезбеди заштиту за Радованову фамилију.
У међувремену, суд у Хагу успева да контактира Караџића, али не пристаје
да му умањи оптужницу, онако како Караџић то тражи.
Психологија надмудривања
1998. амерички изасланик у Босни, охрабрен својом проценом психологије
Кафкиног К. тврди да ће он брзо бити ухваћен и да ће му убрзо бити
суђено. Међутим, 10. априла К. мења став и поручује Американцима да се
никада неће предати.
Исте године 1998. Кафкин К. дефинитивно нестаје. Запад говори и пише да
га штите српске службе, тајна мрежа звана «Превентива» и војска
Републике Српске. У међувремену, он ствара приче за децу, позоришну
представу и роман.
Западна штампа тврди и пише да га прате и чувају бројни пријатељи од
којих се већина налази у Паризу, међу самим Французима.
Французи и Американци (подразумева се,
заједно са Перфидним Албионом) у сталној су компетицији. Карла дел Понте
их моли да се удруже и поново раде заједно. Заједнички успевају једино
да направе мрежу чији је скривени код:
«Fervant Archer»,
са седиштем у Франкфурту, али ништа друго не функционише саборно код
вулгарних западних хришћана, због велике борбе и компетиције за
земаљским успехом „свемоћних“ световних служби.
Крајем лета 2000. Американци у акцију опет улазе сами не верујући
Французима, и то у зони коју контролишу Французи. Клинтон хоће трофеј.
Али, Французи то откривају и у здравој капиталистичкој компетицији, у
инат намеравају да спрече Американце, правећи план како да дојаве
Кафкином лику К. да се спасава док
Navy
Seals
креће
у напад. Французи опет, овог пута из чисте сујете, да «слава» не
припадне америчким службама, спасавају Радована.
2001. француски ДЖСЕ сам преузима «озбиљније» операције хапшења. Радован
иде да сретне своју жену у малом селу поред Фоче на црногорској граници.
Французи су убеђени да су «купили» Радованову телесну гарду, кључна два
човека су са њима на вези (јер то тако обично успева у другим земљама).
Овога пута ће надиграти Американце и ухапсити славног вођу Срба. Трофеј
припада њима! Али, све пропада, још једна лоша психолошка процена. Два
момка из обезбеђења ипак пуцају, има и рањених, а Кафкин К. опет
нестаје.
28. фебруара 2002. Американци поново неуморно крећу сами без Француза
пут Челебића. Ту је, имају потпуно поуздане информације. Сада ће они
сигурно надиграти Французе! Њима припада трофеј, а не Французима! Жури
им се и зато јер су у Авганистану промашили Бин Ладена.
Резултат такмичења: још гори, енциклопедијски неуспех.
Обавјештајни планови СФОР-а за
хапшење
Радована
Караџића претпостављали су да ће се најтраженији
„ратни
злочинац“
појавити на подручју Фоче и села Челебић
|
10 дана касније нови покушај компетитивних група. Американци и Французи
опет су заједно, мука их је натерала, али сада крећу у напад на обојицу,
и Радована и Младића. Кад се капиталисти удруже, акција успева, успех је
загарантован.
Ипак, не вреди, опет промашај! Ни Радована, ни Младића нема на месту
које су «обележили» дуготрајним радом и скупљањем бројних «тајних
података».
Почетком 2004. изнова неуморан удружени покушај НАТО да се ухапси вођа
босанских Срба.
И опет, три пута ништа.
У фебруару исте године пуковник жандармерије Рејмонд Картер телефонира
СФОР-у у Босни, и уз помоћ информација извесног М. Алибабића, бившег
функционера југословенских служби, тврди да сигурно зна где треба
хватати психијатра. Међутим, други део бивших обавештајних другова
Алибабића је против њега, односно на другој зараћеној страни, и
операција у селу Заовине, због људског фактора, поново тријумфално
пропада.
Април 2004. СФОР сазнаје да ће Кафкин К. Бити у кући попа са Пала. 200
удружених специјалаца западног римског царства разбијају врата српског
свештеника, пуцају и разбијају све по кући. Поп и син су повређени, а од
Кафкиног К. опет нигде ни трага. Читава Република Српска је те вечери на
улицама, народ виче: «УС, иди кући!»
Удружени трагаоци питају се: Ко је и овог пута дао лажну информацију?
Будући да се двоје (Американци и Французи) никако нису договорили како
да им заједничка акција (која веома много кошта) успе, крив је, наравно,
неко трећи. Новине у Европи пишу:Руси и Срби инфилтрирани у западне
службе од почетка онемогућавају хапшење! Због њих бегунац до сада није
ухваћен !
Крајем 2004. НАТО напушта Босну. Европске снаге више ништа неће да
ризикују, ићиће само на варијанту да се потпуно «осуши базен рибици».
Њихова стратегија успеха сада је следећа: замрзавати рачуне у банци и
куповати људе око бегунца. Друго ништа не могу у том балканском тамном
вилајету, неће више ни да покушавају, после толико неуспеха у
договорима, међусобних издајстава и слепих пуцњева... То што ће у тој
стратегији „сушења базена“ многи невини настрадати, па кога то још на
западу брине.
Најзад су се капиталисти досетили како се најбоље успева када већ слоге
није било и (нема је) ни око чега, упркос огромним средствима... Па сами
Срби ће то увек много боље одрадити. Квислинзи то увек раде биље.
Јер, борба за трофеј у Кафкином замку успеха, опортунизма, профита и
освете, била је толико јака, да је оловним римским војницима потпуно
одузела моћ током више од једне деценије ...
Др. Мила Алечковић
|
