Из Ђинђићевог искуства, судбине и изјаве «да се на издаји не може
изграђивати држава» Тадић није научио ништа
Руси о хапшењу Караџића
Сусрет педседника Русије Путина и премијера Србије Ђинђића 2002 године био
је неуобичајено кратак. Ђинђић се пожалио свом пријатељу Шредеру да је са
Путином имао врло неуспео сусрет па га је замолио да код Путина ту ствар
мало изглади. Шредер је позвао Путина и изнео му забринутост Ђинђића, на шта
је Путин Шредеру смирено одговорио:
«Па шта бих то озбиљно могао да разговарам са човеком који је свог бившег
председника изручи Хагу».
У руском парламенту се рачуна на објективност хашких судија.
 Председник
Државне думе Борис Гризлов изразио да ће Хашки трибунал објективно
размотрити случај Радована Караџића и обећао да ће руски парламентарци
пратити овај процес.
Сви ми знамо да су радње Хашког трибунала више пута давале разлоге да се
говори о његовој пристрасности – рекао је Борис Гризлов данас новинарима. –
Несумњиво је да ова ситуација није обична и да привлачи пажњу и грађана
Русије, и грађана других земаља. Посланици Државне думе ће пратити њен
развој — нагласио је председник доњег дома руског парламента.
Своје мишлење о хапшењу Караџића за нашу радиостаницу износи припадник
руског Института Славистике РАН Георгиј Енгелгардт.
Хапшење бившег лидера босанских Срба Радована Краџића изазвало је реаговање
не само код политичара, већ и код научника, стручњака за балканске проблеме.
Данас је своје мишлење за нашу радиостаницу изнео припадник руског Института
Славистике РАН Георгиј Енгелгардт. Он је између осталог рекао:
«Мислим да је то логичан развој политике нове владе Србије, блока
Демократске странке и Социјалистичке странке Србије, усмерене на тешњу
сарадњу с САД и ЕУ и максимално испуњење захтева западних партнера нове
владе. Између осталог, то се тиче екстрадиције лица која прогања хашки
трибунал. И српски аналитичари истичу да је до хапшења дошло управо неколико
дана после промене руководства српске службе безбедности. Није случајно
после тога био ухапшен Радован Караџић, који се успешно крио од трибунала у
току 13 година.
Што се
тиче рада Хашког трибунала, — наставља Георгиј Енгелгардт, — мислим да је до
хапшења Радована Караџића дошло у веома неповољном за званични Београд
моменту: ове године је трибунал оправдао једног од лидера косовских Албанаца
Рамуша Харадинаја, оптуженог управо за учешће у низу злочина, и једног од
команданата босанских муслимана Насера Орића. Уколико се сећам, тај редовни
доказ једностраног, неправедног прилаза Хашког трибунала оптуженима натерао
је руски МИП да да иницијативу за обуставу пуномоћја тог трибунала.
Георгиј Енгелгардт наставља:
«У принципу није тајна да је трибунал током свог постојања основни део своје
пажње посвећивао управо српским политичарима и војсковођама. Сви остали
учесници конфликата у бившој Југославији били су подвргавани истрази у
незнатној мери. И још нешто, — наставља Георгиј Енгелгардт. – Његово хапшење
се истицало као једно од главних за приступ Србије различитим међународним
организацијама. Без обзира на то, предмет Караџића за трибунал губи сваки
смисао, — сматра Георгиј Енгелгардт. – Подсетимо да хашки судије нису могли
да изнесу коначну пресуду Милошевићу, што више, да му спасу живот. Данас је
и предмет бившег лидера босанских Срба такође под знаком питања, јер оптужбе
и против њега могу да се распадну. Како је познато, многе одлуке током
босанског конфликта усвајао је не сам Караџић, већ је он испуњавао налоге из
Беогада», — закључује Георгиј Енгелгардт.
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров позива Хашки трибунал да искључи
политизираност у судском процесу против ухапшеног бившег лидера босанских
Срба Радована Караџића.
 Главно
је да процес буде објективан и да не долазе до изражаја извесни елементи
политизираности који су били евидентни у претходном раду Трибунала – рекао
је Лавров током јучерашњег разговора са новинарима у Сингапуру. Према
његовим речима, руска страна нема никаквих питања у вези са изручењем
Караџића Хашком трибуналу од стране српских власти. То је била акција са
циљем извршавања одлуке СБ УН који је основао Трибунал за бившу Југославију
– указао је Лавров. Он је изразио наду да ће Трибунал завршити свој рад у
року који је одредио СБ УН. Треба да пређемо са једнократних, привремених
судских органа на рад на универзалном основу, на основу судских поступака
који се израђују преко међународних конвенција – додао је шеф руске
дипломатије.
Хапшење Радована Караџића коментарише посланик Државне думе РФ, заменик
председника Комитета за безбедност Генадиј Гудков.
«Чуди ме само једно: 200 хиљада Срба је било приморано да напусти свје
историјске територије под претњом, реалном опасношћу репресалија и
суровости, које су чинили њихови противници, проглашени на западу борцима за
независност. Све то до краја није истражено. Никога не забрињава њихова
судбина, нико не жели да мисли о томе да је неправедни рат завршен, а
прогањања, којима се подвргавају жртве агресије, и даље се наставају. Рат је
увек суров, тешко је очекивати беспристрасност од супротстављених страна.
Али у основи сваког суда мора да буде беспристрасност, тачно испуњавање
закона. У МТБЈ, изгледа, реч је само о српским ратним злочинцима. Нажалост,
мора да се истакне,— наставља Генадиј Гудков,— да ангажованост хашког
правосуђа води размишљању о циљевима суђења у вези са епизодама у том
југословенском рату. Стиче се утисак да је управо Србија још пре почетка
поделе Југославије била изабрана за основну жртву тог разорног процеса, и то
промишљени су били сви детаљи. Данас НАТО-овци, који су бомбардовали Србију,
говоре о томе да ће хапшење Караџића побољшати имиџ Србије. Данас је српски
суд усвојио одлуку о екстрадицији Караџића Хашком трибуналу, вероватно,
такође ради бриге о имиџу Србије. О каквом имиџу је реч? С једне стране –
жеља, које се и не крије, да Србија постане сателит НАТО-а, с друге стране
жеља, која се такође не крије, учинити услугу, без обзира на губитак српских
историјских територија, без обзира на судбину 200 хиљада унесрећених Срба.
Дакле, о ком је имиџу реч?» — пита посланик Државне думе, заменик
председника Комитета за безбедност Генадиј Гудков.
 Хапшење
бившег лидера босанских Срба Радована Караџића оптуженог за ратне злочине
током рата у БиХ 1992. – 95. године изазваће озбиљне компликације у српском
друштву и на читавој територији бивше Југославије сматра потпредседник
Спољнополитичког одбора Савета федерације Василиј Лихачов.
Може се прогнозирати да се ова ситуација у најскорије време неће
стабилизовати – рекао је руски сенатор дописнику агенције Новости.
По његовом мишљењу, Србија се нашла у тешкој ситуацији, па јој предстоји да
још једном изложи провери њене цивилизованости. Сада се могу појавити
мишљења да је хапшење Караџића известан политички поклон који Србија чини
Бриселу како би интензивирала своју интеграцију у ЕУ. Зато је веома важно да
се у случају изручења Караџића Хашком трибуналу обезбеди чистота правне
истраге – указало је сенатор. Према његовим речима, нипошто се не сме
допустити могућност субјективних оцена, као што је то било за време суђења
бившем председнику Југославије Слободану Милошевићу. У сваком случају, све
што се буде дешавало у Хагу или Београду не треба да се третира као тријумф
НАТО-а или ЕУ – сигуран је Лихачов.
Он је рекао такође да се у последње време међународно кривично право налази
у извесној кризи. Међународни трибунал за бившу Југославију веома се озбиљно
критикује због његове необјективности – подсетио је сенатор и додао да, по
њему, неминовно треба да искрсне питање како ће и колико правично
међународно кривично право бити примењено на Караџића. То не треба да
подсећа међународно-правно врзино коло. Решење о случају Караџића мора да
буде максимално промишљено и коректно – нагласио је Василиј Лихачов.
Вјачеслав Никонов: Влада Бориса Тадића донела је политичку одлуку
 У
Русији се рачуна да ће истрага у Међународном трибуналу за бившу Југославију
о случају Радована Караџића бити објективна. При томе, Москва је поново
предложила да се Хашки трибунал затвори пошто је он више пута демонстрирао
необјективни став – стоји у изјави МИП РФ.
Добро су познати случајеви проглашења низа ратних злочинаца, босанских
муслимана и косовских Албанаца, пре свега Рамуша Харадинаја, невиним и
њиховог ослобађања иако је њихова умешаност у ратне злочине против српских
цивила није изазивала сумње. Руска страна инсистира да Међуинародни трибунал
за бившу Југославију заврши рад до 2010. године, као што је то предвиђено
одговарајућом резолуцијом СБ УН. У Москви се нечувена блага пресуда, а затим
и проглашење невиним босанског муслимана Насера Орића оптуженог за злочине
против Срба за време рата у БиХ 1992. – 1993. године сматра још једним
убедљивим аргументом у прилог затварању Трибунала.
У руском
спољнополитичком ресору указано је да је хапшење Караџића од стране власти
Србије искључиво унутрашња ствар ове земље. Са своје стране, домаћи
политиколог Вјачеслав Никонов сматра да је хапшење и изручење Радована
Караџића Хагу, пре свега, политичка ствар. То сведочи о спремности владе
Србије да тешње сарађује са Западом у нади да ће ова република бити примљена
у европске структуре.
„Влада
Бориса Тадића донела је политичку одлуку, пре свега, ради побољшања односа
званичног Београда са званичним Бриселом, са ЕУ и НАТО-ом. То показује да је
Тадић спреман да оде далеко у развоју својих односа са Западом, и поред
несумњивог ризика да изазове унутарполитичку кризу јер је очигледно да ће
знатан део политичких снага Србије, па и знатан део бирача, без икаквог
ентузијазма реаговати на одлуку о хапшењу Караџића. Предвидљив је и исход
разматрања случаја у Хашком трибуналу. Караџића може да чека само доживотна
казна затвора“ – сматра руски политиколог.
Москва је
сигурна у неопходност предаје свих досјеа који нису стављени ад акта
истражним и судских органима земаља на тлу бивше Југославије који могу сами
да их размотре и да изреку пресуде у погледу ратних злочина – пише у изјави
МИП РФ. По мишљењу амбасадора Русије у НАТО-у Дмитрија Рогозина, никакви
међународни судови не могу да се мешају у питање које се тиче саме БиХ.
Штавише, према његовим речима, уколико се Караџићу ипак буде судило у Хагу,
и уколико му се изрекне доживотна казна затвора, заједно са њим ову казну
треба да издржавају сви који су доносили одлуку о НАТО-бомбардовању
Југославије у којем су погинуле стотине ни кривих ни дужних људи.
Уредништво Српске политике |
