18. март 2010.

Политички аналитичар Звонимир Трајковић за подгоричку „Ревију Д“ пише о прљавим америчким и западним играма у слабљењу и уклањању Мила Ђукановића

Јуре Шарића да „ухвате“ Мила

Кад поред светски познате албанске нарко мафије ДЕА пронађе Црну Гору и Србију као главне нарко државе на Балкану онда ова бука око Шарића има у суштини више политичку него стварно криминалну димензију, бар што се владајућег врха Црне Горе тиче. Иза свега стоји идеја да се уклонити Мило Ђукановић или да се бар озбиљно уцени, како би се од Црне Горе исцедио још неки антисрпски корак, и дефинитивно дезинтегрисао Српски корпус на Балкану.

Већ скоро месец дана нас све телевизије а и писани медији „забављају“ хватањем великог нарко боса Дарка Шарића. Те ту је, па није, у Црној Гори се крије, а Црна Гора ко Русија па где да га тражиш, како да га нађеш. Заплењену кућу стечену криминалом, крај Новог Сада видели смо и споља и изнутра бар двадесет пута, и само кад се дочепамо тог Шарића са нарко криминалом је у Србији скоро завршено – још ту и тамо по која тона месечно коју Шиптари са Косова пребацују у Европу. А нормално мало оставе и у Србију тек да се нађе.

Одмах су пукле и бомбасти наслови Америчка ДЕА хвали српску БИУ⁽¹⁾, па како се Србија успешно обрачунава са организованим криминалом, и још поприлично тога. По дефиницији организовани криминала је сарадња криминалаца и политичара односно људи на власти. Нисам чуо, а интензивно сам пратио, да је БИА открила неког на власти који је сарађивао са озлоглашеним Шарићем. Да открије Шарићеве помоћнике па и самог Шарића могао је сваки београдски „линијаш“ чим налупа пар шамара неком од дилера у кругу сваке београдске школе. БИА би требала да открива ове на власти, јер Шарић овде у Србији купује фирме, станове гради куће… већ десет година и „нико ништа не зна“. Одакле том Шарићу стижу паре да то све покупује и с којом то уваженом господом на власти пије кафу? Иначе без те „уважене господе“ и њиховог процента се у Србији не може купити ни шупа? Ови на власти су посао за БИА, а не Шарић и Шаранчићићи.

Пошто наши на власти у Србији „никада нису ни чули ни видели“ Шарића, моро га је Мило гледат - ако ништа друго, оно што је из Пљеваља. Наши на власти „чисти“ (тако БИА каже) е, онда је он Милов, сто одсто. Мило је ионако петљавина, и вазда је нешто и са некијема петља. Цигаре на шлепере, па му се ту излежавала талијанска мафија, па руска… вазда нешто. Мора да је сад и дрогу почео ваљат!? Ако је организовани криминал на делу, а кажу да јесте, е неко је из власти моро бити руку под руку са Шарићем – а Мило је власт, и то каква.

Да заоремо мало дубље иза ове велике нарко афере па да видимо шта је стварна позадина „великог открића и изненадне појаве“ Шарићеве мафије. РТС званично саопштава да је операција "Балкански ратник" припремана годину дана. У новембру 2009. године заплењено је и 490 килограма кокаина у Буенос Аиресу, у стану чији су закупци биле особе балканског порекла. "Ухапшено је једанаесторо Уругвајаца, Срба и Бошњака – имена се наравно „у циљу даље истраге“ не саопштавају, иако је акција завршена. Шеф кабинета директора БИА Јован Стојић рекао је „да с обзиром да се њихова надлежност простире само на територији Републике Србије, било је неопходно да укључимо још неког партнера у циљу реализације борбе против шверца наркотика и спречавања тог посла, те је логичан избор пао на ДЕУ“. Зашто је то логично не знам, ако су заплену дроге и хапшење извршиле снаге безбедности Уругваја. Да је БИА располагала свим потребним информацијама она би их логично упутила уругвајској полицији која је цео посао ионако одрадила - а не ДЕА. Али пошто смо ми Америчка колонија, и с обзиром да наши оперативци не смеју да кроче ни преко плота, разумем зашто је „логично“ да се обавести Америчка ДЕА.

А пошто сам ја по природи сумњичав пре мислим да је ДЕА одрадила цео посао а БИА је добила налог да у свом „дворишту“ похапси Шарића и шаранчиће. Има још нешто што ме копка – зашто је акција "Балкански ратник" покренута баш сада јер се за Шариће и њихово бављење дрогом знало бар 5-6 година. То је много интересантнији део који отвара многа питања а даје и неке одговоре.

Први и најважнији задатак ове акције коју је спроводила ДЕА био је како раскринкати Мила Ђукановића и сменити га са политичких и државних функција – па му сада треба прилепити шверц дроге са кланом Шарић. Иначе што се дроге тиче, на Балкану убедљиво доминира Албански картел са Косова, а који воде Тачи, Харединај, Агим Чеку… и комплетан политичко-мафијашки врх на Косову. Шарићева група која се неоспорно бавила шверцом дроге у свему томе дође као нека „шегрт варијанта“ бар што се обима и количина дроге тиче. Зна се да албанска мафија доминира и целом Европом, да са Космета као центра за прикупљање и прераду дроге месечно у Европу оде од 900-1.200 килограма разних опијата које тамо у Европи добро позиционирана и организована албанска мафија распродаје. ДЕА и њеним опреративцима та мега мафија не смета, јер тај комплетан шверц дроге који преко Косова иде контролише ЦИА и ДИА – или правилније рећи то је њихов посао који Алабанци само одрађују. Шарић са својим количинама упада у ту добро контролисану Балканску зону а да америчке службе од тога немају свој већи део колача. Стога га треба са тржишта елиминисати а целу варијанту искористити и за уклањање Ђукановића.

Одакле тако велике количине дроге на Космету? Најбезбеднији и најелегантнији транспорт хероина из Авганистана иде америчким војним транспортним Авионима који у Авганистан носе муницију и војну технику а у повратку слећу на аеродром крај Приштине да се ту танкирају, понесу нешто из своје базе Бонстил, а уједно истоваре и хероин. Када из Америке доносе снабдевање за снаге НАТО-а у Бонстилу доносе кокаин – тако да на Косову, државу који они у потпуности контролишу добар део дроге стиже тим путем. Те војне транспорте нико не контролише и ДЕА ту нема, а и не жели да има приступа. Хероин на Косово стиже и уходаним каналима преко Турске, а кокаин из Јужне Америке преко албанских лука и Албаније коју Американци у потпуности контролишу.

Америчко-авганистански бизнис
Док су се Талибани налазили на власти у Авганистану производња и пласмана наркотичких супстанци износио је 185 тона (званичан податак УН за 2001 годину) Та количина је готово занемарљива у односу на количине које се данас производе од када су тамо НАТО снаге. После уласка војске западне коалиције у Авганистан и свргавања талибана производња опијума почела је незадрживо да расте: 3.400 тона 2002. године, 3.600 тона 2003. године, 6.100 тона 2006. године и 8.200 тона 2007. године.⁽²⁾ Ко се ту прави луд и дали су САД, а данас НАТО снаге ушле да у Авганистану како би завеле ред и у сузбиле производњу опијата или су ту да ту производњу хероина подстакну?

САД и НАТО из Авганистана воде и специјални хероински рат противу Русије убацујући велике количине хероина уништавајући омладину о чему је Виктор Иванов, шеф „наркополиције“, изнео је запањујуће чињенице у вези са наркоманијом у Русији. Његово излагање имало је и озбиљну политичку димензију, јер је као одговорну за „хероинску експлозију“ у Русији директно прозвао Грузију иза које у ствари стоји ЦИА. Кључни коридори наркотрафикинга пролазе кроз акваторије Црног и Каспијског мора, са коришћењем морских лука Ирана (Ензели, Ноушехр), Турске (Истанбул, Трабзон), Туркменије (Туркменбаши) и Азербејџана (Баку), а такође и транзитног потенцијала Грузије. У Русији је 60 % више наркомана у односу на 2000 годину и она се попела на 550.000 регистрованих наркомана 1.500.000 нерегистрованих наркомана 138.000 руске деце која пате од нарколошких поремећаја. Руска полиција је у 2009. спречила око 2.000 покушаја кријумчарења дроге, ухапшених 1.200 страних држављана због диловања дроге, расветлила 238.500 кривичних дела у вези са дрогом. У 2009 години заплењено 46 тоне наркотика, ликвидирано је 6.414 места окупљања наркомана, Уништено је 37 илегалних нарко-лабораторија и затворено 3.497 кућних произвођача дроге. У протеклих пет година процесуирано је 500.000 људи који су у разним видовима кривично одговарали због наркокриминала⁽³⁾.

Годишњи промет наркотика процењује се на преко 500 милијарди УС$ а највећи део тог огромног посла иде преко ЦИА и осталих америчких служби безбедности- које добар део својих буџета пуне из прихода од продаје наркотика. Између САД и Мексика води се прави нарко рат у коме је, према наводима мексичких власти, у насиљу везаном за продају дроге у самом Мексику погинуло преко 5.300 људи само у 2008. години. У борби противу нарко мафијашких група укључено је 36.000 војника и полицајаца које је влада Мексика мобилисала. У операцији названој "Ексцелератор" која је почела у мају 2007. заплењено је 59,1 милион долара плус 12 тона кокаина и скоро 550 килограма метамфетамина. Такође је одузето око 1,3 милиона екстази пилула и других производа у вредности од преко 6,5 милиона долара. , наведено је у саопштењу. Ухапшена су и 52 чланова другог мексичког картела "Синаола" који су оперисали преко границе у три америчке државе: Калифорнији, Минесоти на северу и Мериленду на истоку САД⁽⁴⁾.

Да се подсетимо DEA (Drug Enforcement Administration) је Специјализована америчка агенција за борбу против дроге и сузбијање наркотика. Има више од 9.000 запослених укључујући и више од 600 агената распоређених у 63 земље. Она је оформљена за спречавање уношења дроге у САД, а има своје оперативце у 63 земље, првенствено у Јужној Америци како би прикупљала информације и спречавала продају дроге на територији САД. О заплени 490 килограма кокаина у Буенос Аиресу, и хапшењу једанаесторо Уругвајаца, Срба и Бошњака, као и о заплени 2,2 тоне кокаина са приватне јахте у Уругвају, када су ухапшене две особе, ДЕА је обавестила чак и конгрес САД – тражећи уједно повећање свог буџета на 2,5 милијарде долара јер ево ДЕА ради и управо је разбила главни нарко картел на Балкану. Ако знамо, а то и УН званично објављују, да се на Косову месечно преради и испоручи од 900-1.200 кг дроге, како је то Шарићева група главни балкански картел. Или ДЕА не зnа да је Косово на Балкану или су косовски нарко босови заштићена дивљач у коју не треба ни гледати, а камо ли пуцати.

БИА везаних руку

Нашу контраобавештајну службу БИА (Безбедносно-информативна агенција) председник Тадић је као главни координатор свих безбедносних служби Србије, одавно претвори у локалну службу везаних руку. Некадашња респектована СДБ (Служба државне безбедности) помодарски је претворена у БИА која служи локалним политичким потребама и као сервис ЦИА и осталим моћним западним службама - уместо да спречава њихово разарајуће деловање по Србију. Стога господин Стојић из БИА која је у овој акцији сарађивала са ДЕА каже да су заплену извршиле снаге безбедности Уругваја, да је дрога била финансирана од стране клана против којег се сада води истрага (Шарића). Да би у другој реченици рекао да је дрога „произведена у Латинској Америци, њихова је и шпедиција, а крајњи корисници односно коме је то требало да се дистрибуира, тек треба истрага да открије"?

Све ово навео сам да би се схватио обим трговине дрогом у свету и ко на том пољу води главну реч. Не желим ни једном речју да правдам Шарића јер он трговином дроге директно убија нашу децу, и за пет грама треба да одговара а не за килограме кокаина ако је уопште та дрога била намењена његовој групи? Некада монденска и скупа дрога, данас кокаина у Београду има на сваком кораку по врло ниској цени. Некако „случајно“ велике количине кокаина на нашем тржишту се баш подударају са доласком НАТО-а на Космет. Према томе желим да посаветујем ДЕА а и БИА да добро претресу Космет и да онда обавести конгрес да Црна Гора није транзитни пут дроге већ Албанија и Косово - а да су главни нарко босови на Балкану Тачи, Харединај, Агим Чеку…

Сва ова бука око Шарића по мени има у суштини више политичку него криминалну димензију, бар што се владајућег врха Црне Горе тиче. Треба уклонити Мила Ђукановића али тако да му над главом увек виси оптужба, затвор, неки хашки суд, или бар нека јака уцена. Ово са кокаином је баш погодно јер се Мило може оптужити да је чак и дрогом трговао уз помоћ Шарић нарко картела. То је „утврдила“ ДЕА а и БИА па се тим „доказима“ мора веровати. Још јачи докази него они противу Милошевића за геноцид у Сребреници, ратну агресију на Хрватску и Босну, као и етничко чишћење Албанаца са Космета. Мислим да Мило из Милошевићеве судбине није извукао ни један добар закључак.

Мило ових неколико наведених тачака није баш најбоље схватио, као и многи други на овим просторима. Превише је дубоко загазио у поданички однос према западу, запостављајући многе друге који су могли бити пријатељи, што се са улицканим западом не може никада остварити. Мислим да је његова кључна грешка што је изласком из Југославије остао усамљен а мали на ветрометини сурових западних ветрова. Од тих непријатних ветрова у „великој кући“ лакше се можеш, заклонити а и сакрити када је то потребно. Лакше се бориш са привредним недаћама, социјалним проблемима и бедом, а у кризним временима са на остале бројне укућане можеш и ослонити. Под притисцима разбијача Српства изабрао је пут неодрживе самосталности премале Црне Горе, а да та самосталност из Србије није ни угрожавана. Ђукановић је задњи лидер на власти у Европи још из комунистичког шињела, на власти је двадесет година – и по америчким схватањима треба да оде, можда и у историју. За тих двадесет година довијао се на разне начине како да напуни буџет у држави у којој мало ко ради, у којој је индустрија умрла, и у којој је више пензионера него запослених. У тој борби да преживи и он и Црна Гора било је и грешака које сада када треба да оде могу бити озбиљан проблем. У „великој кући“ то би остало много мање приметно и проблематично.

____________________________________

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->