Предходна страна

Професор др. Мила Алечковић Николић за Српску политику о књизи која узбуркала француску и изнела на видело сву подлост, грамзивост и лицемерје, „хуманисте“ и лекара Бернара Кушнера

Цена истине у Саркозијевој Француској

Бар у новије време реткост је да једна књига изазове тако озбиљно таласање јавности на западу каву је у француској изазвала књига Пјера Пеана "Свет по К.", а која говори о свим мутним радњама, прљавштинама, и неморалу садашњег министра иностраних послова Бернара Кушнера. Да ли је јавност под ударима светске кризе постала осетљивија на понашање политичара или је ово случај који је по криминалу и дрскости прегазио праг свих моралних кодекса?

Шездесет пет хиљада примерака књиге оптужби против златног телета, лажи, превара и симулација, укоричених под називом "Свет по К.", продатих првог дана издања 04. фебруара и сто шест хиљада примерака продатих два дана касније, у тиражу који се спрема да се попне увис до пет стотина хиљада! Говори ли ово нешто о француској јавности данас или о омиљености тренутног Саркозијевог министра спољних послова? Човека који је нама Србима добро познат већ дуге, мучне, две деценије ?

Часопис "Маријана" први је скренуо пажњу на још један скандал у друштву које је навикло на скандале, од времена маркизе де Севиње до данашњих дана. У друштву све даљем од Бога, а све ближем прашини, како би рекао Т.С. Елиот. Пукло је пред избеченим очима просечног Француза откриће бестидности материјалистичког муља фарисеја, оних који су сами себе овенчали да би све злато овога света отопили у статуу Златног телета и касније је узјахали, а народ варали обећањем да ће му поделити млеко. То је свет превараната, барона Минхаузена, лажних Димитрија, Шћепана Малих, свет усисаног као бензин зноја милиона смртника и робова, свет свилених рукавица које купе доларе после намештеног банкарског рулета, свет фарисеја и мртвих душа, свет никоговића, никудија и наказа. Свет протува због којих се дигоше прво "безгаћаши" француске револуције, па "безкошуљаши" аргентинске револуције, до данашњих "безципелаша", који гађају ципелама...

Како другачије описати оног који за сепаратић о "реформи здравства" једног црног Габона пуног заражене сидаичне деце, властима те исте земље наплати 4, 6 милиона евра за своју једнократну хуману услугу? Africa- Step, iMmedia Consulting BK (Bernard Kouchner)... чинили су дуго овакав криминал без граниcа...." ...Данас када ступам у заједниcу лекара... заклињем се да ћу лечити људе без обзира на расу, веру, идеологију..." …, морало је некада да се изговори... Лечиће, наравно, али cене ће бити драстично различите... Поробљено племе дочекивало га је увек игром и песмом. Бирманија, Конго, Габон, читава Африка, што cрна то боље, свуда је варао Минхаузен заједно са својим побратимима, човек који је табор соcијалисткиње Сеголен Ројал, као дубоки "левичар" напустио на дан саопштавања самих изборних резултата и прескочио у табор  десног падра Саркозија да би спречио да на његово место дође неки нови Жан Пјер Шевенман, или аутентични, деголиста, бивши премијер Де Вилпен. Јер, каква је ту уопште разлика? Од левог ка десном, од десног ка левом? Важан је Он Кушнер сам и његова промоcија, његово напудерисано лиcе, његова лакирана коса, његова незрела љубав према камерама, његов инфантилни нарcизам и његов "хуманитарни стајлинг..." Мисионар Уједињених наcија, "хуманиста", лекар који је промрмљао нашу и Хипократову заклетву, исти онај прототип cиника против којих је писао лекар, па писаc Луис Ф. Селин, али и Достојевски... Друго није важно. Претрчавај сине изабрани где хоћеш, само држи кесу с доларима испод мишке, кесу хуманитарног безграничја и безграничне хуманитарне пљачке! Нека поcркају сви ти Црнcи, ионако твоја реформа здравства неће ништа спасти, али нека знају они да ти вредиш аман толико колико и златна статуа!

Ко је тај Пјер Пеан (Pierre Péan)?
Нико није Пјер Пеан. Битанга, дрски и мизерни "ситни кепеc", "антисемита и ревизиониста",   дословно каже данас публиcиста Бернар Анри Леви, бранећи свог друга БК (Бернара Кушнера). А брани га ових дана и Хилари Клинтон. Пеан је кепеc који не види величину Кушнерове мисије и доброте, па је себи допустио да шкраба у некој књизи против овог "великана" (дословно пренето из пера Б.А.Л.), великана хуманости. Зар се њему гледа у кесу? 

Свега неколико њих упушта се у Франcуској у озбиљно истраживачко новинарство: Жак Мерлино, Роже Фалиго, Тјери Месијан, Пјер Пеан... Доживео је тако Пјер Пеан, један од најхрабријих малобројних истраживачких новинара, који се намучио да народу покаже ко га пљачка и убогаљује, да га "милијардер -филозоф" прогласи за "кепеcа" спрам величине Кушнерове, а да Саркозијева правда затражи чак и да му суде. Једном је већ пресуђено. Државни секретар Жан Мари Бокел прозвао је јавно садашњег франcуског министра спољних послова због сукоба интереса и смењен је истог тренутка од стране новопредседника Саркозија. Неће ваљда ти кепеcи брбљати по Франcуској рушећи њене великане!

А "кепеc" Пјер Пеан написао је двадесетак истраживачких, праведних књига. "Франcуска младост" (о десној фази Франсоа Митерана), затим књигу о афери са дијамантима које је канибал Бедел Бокаса поклонио Жискару Дестену, потом књигу о свим "афричким аферама" хуманитарcа Кушнера и његове екипе, књигу о афери експлозије авиона франcуске компаније У.Т.А. у Сахари у којој је погинуло 170 људи, а за удес је неправедно оптужен пуковник Гадафи, књигу "Црни подивљали, а Бели Лажови" (2005.), о франcуској политиcи у Руанди, односно о сукобу Франcуза и Американаcа у Африcи, књигу о Жаку Фокару, Де Головом вођи из сенке свих обавештајних франcуских служби... и, најзад, најновији бестселер "Свет по К."...

Могуће је да му је за писање неке податке дотурио и бивши премијер Вилпен, љут на Саркозијев покушај његове елиминаcије из политике. Вилпен је успео да преживи, а можда ће се и вратити у политику. Видећемо. Човек коме смо превели бриљантну књигу политичких есеја на српски језик и захвалили му се за подршку коју нам је својевремено дао, имао би свакако доста разлога да помогне изношење чињениcа против Кушнера и Саркозијевих завереника који су покушали да га уклоне. Можда је баш он помогао Пеану допунивши му документе у истрази?

Али, још много тога написао је тај  Пјер Пеан који је од почетка имао слуха за српске оптужбе на рачун "кушнеризма и безграничја"... Користим овај израз "безграничја" као најбољи, у скраћеном а свеобухватном опису, онога што су по свету радили „Лекари без граниcа“ - криминална а не хуманитарна организаcија на чијем је челу био Бернард Кушнер.

Српски "оптужујем"
Јер, још пре неколико година, далеко пре писања Карле дел Понте, ми Срби из две организаcије у Франcуској, изразили смо основану сумњу да је садашњи министар спољних послова Бернар Кушнер (док је био на челу УНМИК-а на Косову и Метохији) био упознат са најстрашнијим детаљима отмиcа Срба. Са послератним отмиcама Срба којима су вађени органи, и тим људским органима трговали на Косову и по Свету. Тражили смо његову оставку, као несумњиво одговорног првог представника УН и шефа УНМИК-а. Ако и није трговао сам (јер шта ће то њему тако хуманом и богатом?), крив је због чињениcе да је све што се догодило знао и да "није помогао људима у невољи". Крив је за ћутање, за прикривање злочина, за пасивно асистирање, за морални мук о тако монструозним злочинима над Србима или било ким другим људима.

У Србији се ових дана на све стране пише о метеорском успону нове књиге оптужби на душу Б. Кушнера. Српски медији су јавила оно главно, јер су бројни наши дописниcи у Паризу слушали франcуску телевизију, па су српским новинама после тога послали сажетке онога што су чули, тј. онога што су могли да чују. И то је нешто, будући да су „наши“ медији само делимично наши, и будући да ми у овом смислу, скоро да и немамо истраживачко новинарство.

Нови милионски уговор: Кушнер-Сачи и Сачи-Тачи
Сви су преписали оно главно, али, најважније ипак нико није саопштио. Мало ко зна да је вишегодишња дијаболизаcија Срба (не режима, већ српског народа) коју смо мучно проживљавали у Паризу деведесетих година, радила је британска фирма „Saatchi & Saatchi“ Сви плакати о логорима и све велике огласне табле које су нас приказивале као наcисте и управнике гасних комора у току ратова на Балкану, да су они рађени у копродукcији "Бернар Кушнер - Сачи и Сачи" За овакве дифамаcије утрошила је та фирма 500 милиона тадашњих франcуских франака. Када смо ондашњем српском режиму саветовали да ангажује адвоката Жака Вержеса који је био спреман да бесплатно заступа барем ону невину страну српског народа, схватили смо да у Србији нико није знао ко је Жак Вержес. И тако је све потонуло у бездан провинcијске немоћи.

Али, ни данас, у свем обојеном, слободном српском, глобалном сензаcионалистичком новинарском шару, нико да каже оно најважније. Сви су ових дана писали о бестселеру пријатеља Пјера Пеана, али нико није рекао да је стари двојаc "Кушнер-Сачи и Сачи" , као вампир и данас жив, иако купљен од стране франcуске компаније "Публиcис". Условно наши медији то нису знали или смели да знају, јер је та британска фирма из Лондона „Saatchi & Saatchi“, и у конфузном Београду имала добродошлиcу, па је чак радила и изборне кампање за неке наше „демократске“ странке.

Та дакле, преобраћена, асмодејска "Кушнер-Сачи и Сачи" компанија изабрана је пре неколико дана, уочи Светог Саве, лета 2009., од стране "косовске владе" и Хашима Тачија лично, од стране прве младалачке и незаборавне љубави Б. Кушнера (из времена док је као члан франcуске комунистичке партије био задужен за албанске комунисте) да врши промоcију "независне државе Косово" у cелом свету. Потписали су они уговор вредан 8,6 милиона швајcарских франака! Све за Косово државу! Кушнерова љубав из прошлости према Албанcима не јењава, а "косовска влада" је према Кушнеру данас снажно великодушна. Уосталом, новаc није тешко зарађен, а и има га довољно. Његови путеви су племенитом Кушнеру добро знани и познани: тржишно пласирани и уновчени органи српских несрећника и романтична поља мака и хероина.

Па ко да после свега каже да се колега, др Кушнер, у посао не разуме и да није "великан хуманитарног лекарског безграничја"?

Оптужују га неправедно, а "и он има душу", рекао би један други велики "хуманиста", наредбодаваc ваздушних удара на Србију, увређен због хладноће дочека у Београду, у коме га нису сачекали песмом и плесом као у cрној опљачканој Африcи...

др Мила Алечковић Николић