Предходна страна

Редакција Српске политике кроз неколико извода из текстова „наше“ штампе и својим коментаром отвара питање дали је Србија у паклу или можда постоји још неки гори пакао у који тек улазимо

Србија у паклу

Ако постоји пакао и у њега се може сместити држава онда сам склон да верујем како смо бар на вратима пакла, ако не већ и њему. Довољно је само прочитати наслове из новина и најежити се, па вам стога нудимо неколико извода из свакодневне штампе која није чак ни опозициона, јер дотична као реметилачки фактор одавно „демократски“ дисциплинована.

На привредно финансијском плану наслови су више него обесхрабрујући - Србија пред банкротом!?, пише „Глас јавности“ наводећи мишљење Директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић и др. Данијела Цвјетићанина. „Политика“ под насловом Поједено 37 милијарди евра, пише детаљно како је од 2000-те „поједено“, јер морате схвати да такав режимски лист није смео написати покрадено, ако не свих 37 оно бар 20-так милијарди еврића. „Блиц“, иначе демокраска узданица, под насловом Отказ чека 25.000 радника, пише како је неколико стотина радника различитих фирми у Србији само у једном дану враћено са посла кућама, јер су им послодавци, позивајући се на светску економску кризу, уручили отказе. Откази пљуште свакодневно у Лесковцу, Нишу, Параћину, Чачку, Прибоју, Крушевцу, Крагујевцу…

АТП "Војводина" престаје са радом, сви радници добили отказ!, пише Новосадски „Дневник“ и наводи да Аутобуси Аутотранспортног предузећа "Војводина" од 1. јануара више неће саобраћати, чиме се после неколико деценија рада гаси основна делатност предузећа за превоз путника у међумесном и међународном саобраћају. Сви радници су добили отказ, закључно са 15. децембром, истог дана када је новосадски Трговински суд увео стечај у ово предузеће, што је затражила Чачанска банка због дуга "Војводине" од око 250.000 евра. И онда финале црнила. Само десетак дан касније медији јављају да је и сама Чачанска банка отишла у стечај па је и она своје раднике отпустила.

Грански синдикати у Србији постоје само на папиру, јер су се синдикална руководства одавно ушемила са лоповима на власти па интересе радника нити ко заступа нити кога то уопште занима. „Државу“ још мање. Тако долазимо до текста „Новости“ под насловом Добили отказе јер су хтели да праве синдикат. Пет радника чачанског предузећа „Домис“ добили су отказе јер су покушали да у фабрици организују синдикат. Милан Јовановић, председник Извршног одбора Синдиката у овој приватној фирми, каже да је власник Драган Кузмановић покушао да спречи формирање синдиката, (што је по закону забрањено) да је одбијао да преговара с њима, те да није хтео да призна репрезентативност синдиката у фирми. Газда Кузма је то лако решио и синдикалцима лепо поделио отказе.

Онда иде серија понижавајућих текстова и наслова: Србија талац двојице ратних злочинаца – ето Србија не може у ЕУ јер није ухапсила још преостала два ратна злочинца. Они су већ „злочинци“ мада још суђења није ни било. И кад и те „злочинце“ ради уласка у ЕУ прежалимо као што смо и оних четрдесетак који су већ у Хагу натрчиш на наслов Србија ће морати да призна Косово – ако хоће у ЕУ поручују нам Амери, а одмах иза тога наслов Нова мисија Била Клинтона. Бивши амерички председник ће постати један од лобиста за међународно признавање Косово, а његов први задатак биће да убеди Индонезију, која је до сада била један од кључних заштитника територијалног интегритета Србије у УН.

Кад све ово тешком муком прогутате онда вас велики политички и демократски ствараоци запљусну насловом:Владу Србије направиле Британија и САД. Додатно вам се повраћа кад о томе говоре они који су до јуче били Влада или водећи део Владе, а коју су исто правили Британија и САД. Запад је добро платио све те домаће гњиде, много уложио да би нам увео за њих погодну „демократију“ па је то њихово вршљање по Србији постао саставни део политичког миљеа од 2000-те.  и они ће нам и даље састављати Владе постављати министре и председнике све док овај слуђени народ не узме мотке….

Кад удружите уличаре који су директно са улице улетели у министарске фотеље, са целом булументом лопова што на власти што око ње, па свему томе додате разне мафије, мафијаше и тајкуне из пљачакашке приватизације онда имате комплетан миље за брзу и непогрешиву пропаст државе. Њено привредно и територијално распадање, уз брутално понижавање нације и свих људских права. Придодамо ли свему овоме партијске калкулације и „кадрове“ па онда још и стране менторе и „саветнике“, који и званично седе у нашим институцијама онда сте на правом путу да државу и нацију сместите у пакао. Па ако је ни тамо неће да приме, онда ће те од државе сигурно направити пакао.

Србијо јадна ли ти мајка.

Србија пред банкротом!?

Међународни монетарни фонд (ММФ) одобрио је Србији стенд-бај аранжман од 402,5 милиона евра. Аранжман у трајању од 15 месеци подржаће програм Владе Србије за одржавње макроекономске и финансијске стабилности, а Србији ће одмах на располагању бити 268,4 милиона евра. Ни одобрени кредит тешко да ће нашу земљу извући из финансијске кризе.
 

БЕОГРАД - Држава нема новца, па штампа паре - наводи Прокопијевић, који сматра да би НБС могла да потроши још највише 1,5 милијарди евра на одбрану динара, после чега би била озбиљно угрожена укупна финансијска стабилност земље.

Борд директора Међународног монетарног фонда одобрио је стендбај аранжман Србији у износу од 402,5 милиона евра, као подршку програму српске владе да одржи макроекономску и финансијску стабилност државе. Тим поводом, са лица места, из седишта ММФ-а, српска министарка финансија Диана Драгутиновић, брже-боље, пуна оптимизма, рекла је:
- Влада је предузела снажне фискалне мере како би остварила свој циљ везан за рестриктивнији буџет за 2009. годину који предвиђа мањи дефицит. Промишљена фискална политика у прошлости сада се исплаћује. Таква политика показала се успешном у изградњи велике ликвидности и заштитног капитала банкарског система - нагласио је Португал.
Међутим, да ли је баш све тако...

Залудан посао

Током прошле године, девизне резерве Народне банке Србије смањене су за милијарду и 492,7 милиона евра, при чему је велики део тог новца употребљен за одбрану динара, који је, и поред тога, у 2008. години изгубио 10,6 одсто своје номиналне вредности у односу на евро.

Народна банка је крајем прошле године скоро сваког другог дана продавала по неколико десетина милиона евра како динар не би потонуо, али то није много помогло домаћој валути, која у првим данима 2009. бележи рекордно ниске вредности курса. Због тога се поставља питање економске исплативости такве монетарне стратегије, која с једне стране помаже да динар спорије клизи и да цене не скоче одједном, што би се десило ако би динар нагло пао, док с друге стране централна банка не успева да заустави јачање евра, па у коначном збиру само одлаже неизбежно.

Иван Николић из Економског института сматра да би било добро када би НБС заиста интервенисала само ради спречавања великих дневних промена курса, али када не би покушавала да промени силазни тренд динара. Он наглашава да пад динара диктира застој у приливу страног капитала у Србију и велике иностране обавезе државе, тако да је „покушај НБС да спречи снажну депресијацију немогућ и неефикасан“.
- Оваквим темпом НБС ће врло брзо исцрпсти девизне резерве и већ ћемо средином године бити у великим проблемима. Друге земље са слободним девизним курсом су од октобра имале већи пад својих валута од нас, али нису трошиле девизне резерве. Политика НБС ће бити успешна само ако притисак на курс буде краткотрајан, а ако се настави, даља продаја девиза из резерви ће бити бесмислена - упозорава Николић.

НБС штампа паре

Директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић тврди да је продаја девиза лош потез, јер ће курс, и поред одбране, „пасти где треба“, само спорије. Он сматра да НБС интервенише само како би појединим привредницима који располажу динарима дала времена да се прилагоде и да купе евре, а да је „све остало бесмислица“. Прокопијевић чак тврди да је НБС штампала паре крајем 2008, о чему никога није обавестила.
- Не знам колико су новца одштампали, али је после тога динар почео нагло да пада. Они то не могу да сакрију, јер су се читави штосови нових новчаница појавили. Држава нема новца, па штампа паре - сигуран је Прокопијевић, који сматра да би НБС могла да потроши још највише 1,5 милијарди евра на одбрану динара, после чега би била угрожена финансијска стабилност.

С друге стране, економиста Данијел Цвјетићанин сматра да је „могуће да НБС сада преко тобожње одбране курса ствара димну завесу, јер је можда нашим девизним резервама пала вредност“ ако се држе у несигурним банкама. Према његовом мишљењу, то што је динар брањен није било паметно, јер није битно да ли ће динар пасти за недељу или за месец дана, иако се слаже да је курс био једино средство против инфлације. „Реалан курс је сигурно изнад 100 динара за евро“, закључује Цвјетићанин.
Централна банка је саопштила да су на крају 2008. девизне резерве износиле осам милијарди и 148 милиона евра. Из девизних резерви прошле године је исплаћено 268,6 милиона евра инокредиторима, а још 221,6 милиона је потрошено за исплату старе девизне штедње. НБС је у децембру продала 288,1 милион евра да би одбранила динар, док је у четири наврата куповала евре у укупном износу од 19,4 милиона евра.
 

Апел за рестрикције

- Циљ програма српских власти је очување макроекономске и финансијске стабилности у светлу глобалне финансијске кризе. Суштина је у мерама које имају за циљ очување тржишног поверења, допуњујући значајне заштитне мере у финансијском систему - истиче се у саопштењу ММФ-а. У саопштењу се наводи да те мере укључују рестриктивну фискалну политику, буџетски дефицит мањи од 1,75 одсто БДП у 2009, обуздавање инфлације, као и јачање спремности за суочавање са кризом.

Забринути за нашу судбину

ММФ је саопштио да српска влада може одмах да повуче 268,4 милиона евра (353,3 милиона долара), колико јој је стављено на располагање.

- Економска политика коју тренутно спроводи Влада Србије - оценио је заменик извршног директора и вршилац дужности председавајућег борда ММФ, Мурило Португал - улива поверење Фонду да ће српска економија, уз подршку међународне заједнице успети да превазиђе тренутне тешкоће.

Поједено 37 милијарди евра

Да је Србија сав новац који је у земљу ушао после петооктобарских промена уложила у капиталне пројекте, на пример у изградњу саобраћајне инфраструктуре, данас бисмо се возили на готово 5.000 километара нових аутопутева.

Од донација које иду преко Народне банке Србије, ино кредита, приватизације и директних страних инвестиција од 2000. до данас у нашу земљу слило се невероватних 37 милијарди евра! По грубој рачуници, за тај новац може да се изгради чак 308 "мостова-жирафа" (вредност моста који је почео да се гради преко Аде циганлије процењена је на 120 милиона евра). Да је бар 10 милијарди евра уложено у железницу, Србијом би данас крстарили возови брзином од 200 на сат. За 37 милијарди евра могли смо да имамо и више од 30 линија метроа у Београду. Друмски и железнички Коридор 10, као и београдски метро, управо су три приоритета која је поставио и Национални савет за инфраструктуру. Власт је још једном обећала грађанима да ће овога пута заиста прионути на посао и коначно завршити пројекте који су стари и по неколико деценија.

Ако ниједан капитални пројекат није приведен крају од пара које су ушле у Србију у протеклих осам година, где су милијарде завршиле? Економисти са којима су "Новости" разговарале, на ово питање дају исти одговор: све је отишло у потрошњу!
- Новац је највећим делом утрошила држава, пласирајући га у пензије, велика социјална давања, константна повећања плата протеклих година, а која нису била у складу са привредним растом - каже економиста Данијел Цвјетићанин. - Зато смо данас, и без економске кризе, у великом проблему. Новац је могао паметније да се искористи. Сваки евро требало је да иде само у два правца - у саобраћајну инфраструктуру и енергетику. Уместо тога, нерационално смо трошили, због чега дефицит од 2000. вртоглаво расте и већ је достигао 11 милијарди долара.

Проф. Цвјетићанин као добар пример наводи Хрватску. Наиме, наше комшије су се, као и ми, поприлично задужиле - око 30 милијарди евра. Али, половину тог новца уложили су у - путеве!
Док су Хрвати градили и нове саобраћајнице, Србија је углавном "крпила рупе". Зајмови европских банака, као и Светске банке, одлазили су у протеклих осам година махом на обнову постојеће путне мреже, која је била у очајном стању. Изграђена је само лева трака аутопута Нови Сад - Београд, јер нови мост код Бешке није завршен. За ову деоницу Коридора 10 - изградња леве траке, обнова постојеће и нови мост преко Дунава - европске банке позајмиле су нам 192 милиона евра. Крајем прошле године комплетирана је и обилазница око Београда од Добановаца до Орловаче.
И ту би могла да се стави тачка на капиталне пројекте.

Такође, из кредита међународних финансијских институција српски путари добили су и 226 милиона евра за обнову најважнијих саобраћајница. Пре свега, Коридора 10, Ибарске магистрале, пута који преко Златибора повезује Србију и Црну Гору, санацију 29 црних тачака...
Железнице Србије кредитима и донацијама "попуниле" су касу са око 340 милиона евра. Од тог новца ремонтовано је скоро 100 км пруга, шест тунела, 19 мостова, модернизовано је 38 електролокомотива, набављене машине за одржавање пруга, док је за социјални програм отишло 10 милиона евра. Набављено је и 770 нових теретних вагона... Европска агенција за реконструкцију дала је донацију од 2,5 милиона евра за реконструкцију заједничке српско-бугарске станице Димитровград, чиме је знатно скраћено време задржавања возова на граници.

Према подацима које је "Новостима" доставила Народна банка Србије, бар што се тиче пара из кредита, држава их је потрошила и на програме за реформу привреде и јачање платне и макроекономске позиције земље, реконструкцију електромреже, локалну самоуправу, развој малих и средњих предузећа, реконструкцију школа, болница, царинске управе, санацију поплављених подручја, клизишта, изградњу станова за социјално угрожене категорије становништва, реформу пензијског система... Све то, тврде економисти, само је мали део од 37 милијарди евра колико је ушло у Србију. Наши саговорници кажу да ће, бар у блиској будућности, бити тешко утврдити на шта је остатак пара потрошен.
- Од 2000. године није урађена ниједна ревизија буџета, тако да ми не знамо ни колико је држава приходовала нити где је новац одлазио - каже проф. Цвјетићанин. - Велики део сигурно је утрошен и на кампање и изборе, којих је у протеклих осам година било на претек.

Велики приход Србија је имала и од продаје друштвених предузећа. Према евиденцији Агенције за приватизацију, до новембра 2008. продато је 1.763 фирми и инкасирано 2,3 милијарде евра. У ову цифру нису укључени приходи остварени продајом на тржишту капитала из стечаја. Још око 800 предузећа чека на приватизацију, али је тешко проценити колико може да се инкасира од продаје ових предузећа. Проф. Јован Ранковић, економиста, каже да је сав новац од приватизације отишао у републичку касу, где му се "губи сваки траг":
- То је лош потез државе, јер тај новац је морао да буде искоришћен за покретање привреде. Уместо тога, он је трошен за друге намене, а губици су се акумулирали. Тако данас само привреда дугује 18 милијарди евра. И држава је у великом "минусу", а више нема шта да прода како би запушила рупе.

Кредити и приватни сектор
Од 2000. до краја новембра 2008. по основу дугорочних иностраних кредита укупно је повучено 20,98 милијарди евра, тврде у Народној банци. Од овог износа на коришћење инокредита јавног сектора отишло је 3,22 милијарде, од чега је држава користила 2,72 милијарде. У приватном сектору искоришћено је око 17,76 милијарди евра (4,27 милијарди евра користиле су домаће банке, а 13,49 милијарди предузећа).

Новац од ”Мобтела”
Продајом "Мобтела" Србија је зарадила 1,5 милијарди евра. Тим новцем требало је да се финансирају пројекти из Националног инвестиционог плана, који је те, 2006. године, и осмишљен. Међутим, паре су се слиле у републички буџет па су планирани капитални пројекти углавном били ускраћени за обећане финансије. Коридор 10 био је први на листи приоритета, али се осим обилазнице око Београда мало тога из НИП урадило. У 2006. години из НИП је потрошено нешто више од девет милијарди динара. Рекордна је била 2007, када је на пројекте НИП отишло више од 39 милијарди динара, док је лане потрошено 77,66 одсто предвиђених средстава - близу 24 милијарде динара. Новац из НИП трошио се углавном на саобраћајну и комуналну инфраструктуру, гасификацију, формирање индустријских зона и паркова, туризам, ремонтовани су и војни авиони, обновљени домови здравља, болнице, школе...

Владу направиле Британија и САД

На питање ко су владари из сенке у Србији Милош Алигрудић одговара: Ми заправо немамо владаре из сенке, они су постали владари на сцени. Ако је нешто и постојало у сенци, сада је већ јавно

Шеф посланичке групе ДСС-а Милош Алигрудић је рекао да је више него очигледно ко заиста влада Србијом, али то нису владари из сенке јер је, како је рекао, сад све постало огољено. Када је нешто у сенци, онда нема доказа за то, а када су ствари оволико очигледне, постају огољене чињенице. Ову владу су, рецимо, направиле Британија и САД. Поједине процесе и даље воде тајкуни који су увек везани за људе на власти и то су већ скоро јавне ствари. Ми, заправо, немамо владаре из сенке, они су постали владари на сцени. Ако је нешто и постојало у сенци, сада је већ јавно - закључио је Алигрудић.

И његов страначки колега, председник извршног одбора ДСС-а Небојша Бакарец тврди да је сасвим јасно да у Србији постоје владари из сенке, те да смо се у том смислу приближили Европи и Америци.
- То су, пре свега, тајкуни. Зна се и који су и где с окупљају и друже - у Клубу привредника. Последња њихова велика одлука је била о томе која ће се влада формирати. Они су се, сходно свом пословном интересу, определили за ову актуелну. Али, ону су то радили у сарадњи са оним другим владарима из сенке који су изван наше земље. Њих представља амерички амбасадор. Интереси САД за то су политички - изабрали су владу која ће ићи на руку и која ће их слушати. Не говорим при том ни о чему противзаконитом, већ о политици - објаснио је.

Бакарец каже и да су се тајкуни одлучили да се сврстају на „ту страну“ зато што су видели своју потенцијалну корист.
- Реч је о томе да ли ће неко градити огроман тржни центар у Љубљани који до сада није могао, да ли ће они који су на неким црним листама бити скинути са њих. Америка ће им дати подршку да граде у окружењу... то су све сасвим јасни лични, економски интереси тајкуна. Бакарец је, међутим, додао и да „тајкуни не мрзе ДСС“, већ су се повели за јасним пословним интересом, а Американци и Европљани, како је рекао, могу да им понуде крупне ствари. И однос Американаца према овој другој опцији је, објаснио је, лишен емоције, а суштина је да је ДСС „непослушан“.
- Наша партија није антиамерички настројена, што се и показало, али хоће да самостално води политику. Американци не желе да српска влада самостално ради, и то је био проблем - додао је. Он је истакао да је изразита појава владара из сенке после 2000. године, а да је то постајало све очигледније, како су одмицале године.
- Тајкуни су стицали све већу економску моћ у току протеклих осам-девет година. Не може се рећи да су били толико јаки у Милошевићево време - закључио је Бакарец.