Како се на
мала врата гура Америчко – Европски гасовод „Набуко“ а покушава да
сузбије Русија као досадашњи снабдевач Европе.
Гасне заврзламе и политичке уцене
Целу ситуацију прекида испорука руског гаса направила је Украјина. Из
два разлога: да би од Русије добила супер повољне цене које нико не
добија и по налогу Америке да би Русију представили грађанима Европе као
несигурног и уцењивачког партнера са којим не треба радити.
 Целу
игру Украјина игра преко леђа малих земаља јер гас се несме обуставити
Немачкој, Француској Италији… али малим државама и новим чланицама ЕУ
може јер то велике неће погодити а и добро ће зарадити на препродаји
гаса. Тако је недостатак гаса у овим хладним зимским данима паралисао
многе земље посебно на Балкану. Гаса немају кад све сагледамо само бивше
источне земље и нове чланице ЕУ Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија,
Бугарска – затим Молдавија и земље бивше Југославије. Гасни проблеми се
решавају тако што Немачка нама испоручује исти тај руски гас али за
додатних
50$
по кубном метру гаса.
Тако тај
Тадићев гас кошта 500$ за 1.000м3 .
Да погледамо сада Украјинску рачиницу па ће врати на нашу. Украјина не
купује гас директно од „Гаспрома“ већ од украјинско-руске посредничке
фирме (формиране америчким капиталом са седиштем у Швајцарској. „Гаспром
њој испоручује гас по јако повољним ценама од 179.5$ а она тај исти гас
продаје Украјини по 300$. Гаспром после свих ових украјинских игара неће
да Украјини даје гас по дампинг ценама од 179,5$ већ тражи да и они
плате пуну цену од 450$ као и земље ЕУ. Корумпирано украјинско
руководство то не прихвата јер онда код посредника неће остајати
позамашна сума за међусобну деобу. Неће ни да потпише уговор за 2009
годину већ наставља да краде гас намењен већ помињаним земљама.
Да се вратимо на наше проблеме. И ми купујемо гас преко посредничке
фирме наводно по 450$ као и ЕУ. „Гаспром“ стално наводи, а то се чуло и
са највиших места Русије да Србија има бенефицирану цену гаса. Када то
хоћете да проверите у Србијагасу онда наилазите на затворена врата, па
је цена гаса просто прерасла у државну тајну. Када питате зашто се гас
купује од посредника а не у директној куповини између „Србијагаса“ и
„Гаспрома“ добијате одговор да нас је тако „Гаспром“ условио, што Руси
одмах демантују.
Али да мало објаснимо зашто само земље бивше источне Европе гас купују
преко посредника а Немачка, Француска, Италија… директно од „Гаспрома“.
Ако директно тргују две компаније као на пример „Србијагаса“ и
„Гаспрома“ онда је све транспарентно и код посредника неће остати
разлика у цени која се касније са политичком „елитом“ на власти дели.
Други вид пљачке је када ми у резервама немамо гаса ни мало и онда
морамо Немачкој компанији да плаћамо додатну цену увећану за 50$, а
Мађарима чак 70$. Ту ће се неко свакако добро опарити.
Кад све ово знате врло је лако закључити зашто Динкић никако није
дозвољавао да све напуне бар постојећи капацитети складиштења у
Банатском Двору. Није дозволио или за ту намену није одобри паре у
зависности од тога на којој је функцији био у Влади. Слична криза са
гасом нас је задесила и 2006 а Тадић је и тада као и сада био председник
али ето „није знао“ да су Банатски Двори празни. Коштуница као
председник Владе вероватно није био „обавештен“… Многи у том ланцу чисте
крађе ништа незнају, нису обавештени или једноставно стварање резерви
гаса дрско не дозвољавају. Зато сада од Немаца и Мађара дневно увозимо
по 5 милиона метара кубних гаса (3 од Немаца 2 од Мађара) па када то
помножимо са оних 50-70$ долазимо до цифре од 290.000 дневно. Па ако
таква ситуација траје једно 30 дана, а трајаће најмање толико то је онда
8,7 милиона $ више него што би требало. Кад на то додате и оне знатно
веће паре које остају код потпуно непотребног посредника долазимо до
20-так милиона $ за деобу нашој државничкој елити. То није корупција то
је сналажење па је тако и онај са теткиног кауча за три године „зарадио“
11 милиона евра.
Поред ових корисних трансакција, да не будем груб и кажем отворених
крађа, постоје и оне политичко-економске заврзламе које по налогу
Америке Украјина доследно спроводи. Наиме оваквим кризама у снабдевању
гаса треба се Европска јавност убедити да је Русија несигуран
испоручилац гаса и да се мора изградити мега гасовод „Набуко“ од око
4.000км од Ирака и Каспијског региона до чворишта Европских касних
мрежа. „Набуко“ је планиран да у скоро 1.000км прође кроз Македонију и
целу Србију, дуж аутопута од Ђевђелије до Хоргоша јер би градња гасовода
поред постојећег аутопута била знатно јефтинија због транспорта и
каснијег одржавања. Али на несрећу та се траса „Набука“ од Ниша па даље
ка Европи потпуно се поклапа са Руским гасоводом „Јужни ток“ што је
неприхватљиво. Значи, да би се „Набуко“ могао да гради треба на сваки
начин зауставити градњу „Јужног тока“.
Динкић је и ту мушки залегао да се гасно нафтни споразум са Русијом
минира по сваку цену, али Тадић тако далеко није смео да иде па је
споразум ипак невољно потписан, уз наду да ће се касније тај споразум
ипак може саботирати. После ове кризе са Украјином мислим да ће Русија
још одлучније нагазити на изградњу Јужног тока јер јој је јасно да мора
имати увек алтернативне путеве за транспорт гаса како би избегла
уцењивања било које земље транспортера гаса. Извоз гаса за Русију је од
прворазредног значаја јер им доноси огромна девизна средства и они ће се
својски потрудити да тај свој ресурс максимално искористе.
Русија није заинтересована за обуставу испоруке гаса у Европу
Са европским потрошачима
Русија
има дугорочне уговоре. Зашто
мислите да желимо да ивршимо
самоубиством и да прекинемо
испоруке које нама доносе озбиљне приходе ? Ово питање поставио је премијер
РФ Владимир Путин у интервјуу немачком ТВ каналу АРД, у коме је гасна тема
имала централно место.
 По
речима Владимира Путина, Украјина је у суштини приредила гасну блокаду
Европе. То се чини како би се добиле ниске цене руског гаса. Гас, уз све
остало, то представља и један од инструмената формирања тржишних цена друге
робе, истакао је премијер. У случају утврђивања ниских цена плавог горива за
Украјину, украјинска страна добија огромне предности нетржишног карактера
пред европским земљама.
Излаз из актуалне ситуације Владимир Путин види на следећи начин: Украјина
треба доследно да испуни преузете обавезе и да не омета редовни транзит
природног гаса у Европу. Узгред, да напоменемо да је овај став он више пута
исказивао последњих дана: „Нико, ни једна транзитна земаља нема право да
злоупотребљава свој транзитни положај, да шпекулише њиме како би узимала као
таоце потрошаче у Европи. Украјина је потписала Енергетску повељу. И она је
због ове околности дужна да осигура несметани транзит гаса“. И Европа, по
мишљењу руског премијера, мора да упути јасан сигнал Украјини да треба да се
понаша цивилизовано.
Истовремено, Владимир Путин се у интервјуу за АРД изјаснио у корист стварања
алтернативних путева испоруке горива европским потрошачима. Реч је између
осталог о изградњи Норд Стрима (Северни ток) – гасовода преко дна Балтичког
мора који би ишао директно од Русије до Немачке. Како је истакнуто, овај
пројекат не штети ни једној европској земљи, и никоме ништа не одузима. У
њему учествују не само Русија и Немачка, већ и друге европске земље. Зато се
Норд Стрим се може назвати вишестраним европским пројектом.
Немачки новинар је питао шта ће се десити ако Норд Стрим не буде реализован?
Одговор Владимира Путина је био исцрпан. Гас ће Европа, наравно, имати, али
биће га мање и он ће бити скупљи. Исте ове транзитне земље ће наставити да
праве проблеме како би повећале цену транзита преко своје територије и
добиле за себе јефтинији гас. Са своје стране Русија ће бити приморана да
транспортује свој ресурс на тржишта других региона света – у САД, Азију и на
Исток. У тим околностима Европа ће изгубити велике повољности. Неће имати
гаса и сигурног снабдевача, он ће бити знатно скупљи, а све те повољности
добиће неке друге земље које наш гас траже и ми немамо проблем да свој гас
пласирамо. Ако се то Европи и Немачкој исплати нека саботира изградњу Норд
Стрим-а.
Русија је увек била веома поуздани добављач гаса у Европу.
Рачунамо да ће то бити и даље - изјавио је амбасадор Чешке у Русији Мирослав
Костелка на конференцији за штампу у Москви. Она је била посвећена промоцији
приоритета Чешке Републике као председника ЕУ и перспективама односа с
Русијом. Сусрет чешког дипломате и шефа представништва Еврокомисије у РФ
Марка Франко с новинарима уствари се свео на разматрање вруће гасне теме.
Основи заклучци: ЕУ није склона да политизира конфликт и сматра вредним
потписани протокол о обнављању испорука. Реч није о политици, већ о
економским и техничким несугласицама, које морају да буду што пре решене.
Алтерантива испорука руског гаса у Европу у току наредних пет година не
постоји. Међутим, проблем диверзификације извора енергије, путева
транспортовање гаса је веома акутан. Ево што је рекао амбасадор Чешке
Републике у Русији Мирослав Костелка.
“Та криза убрзава преговоре о новом гасоводу Набуко. Сматрамо да ће бити
саграђени и други гасоводи – Нордстрим, Јужни поток, али је Набуко европски
пројекат. Тешко је рећи када почну преговори о његовој реализацији, али то
треба да се уради што скорије”. Ту је тему развио представник Еврокомисије
Марк Франко. Према његовим речима, данашња ситуација је подстакла дискусију
о ширем коришћењу извора енергије који се обнављају, успостављању веза
између енергетских система унутар ЕУ. При томе је он неколико пута поновио
да ЕУ сматра Русију стратешким партнером у енергетици, да поздравља њено
учлањивање у СТО. Политика, усмерена на ширење ујединене Европе, развој
иницијативе Источно партнерство (између осталог, један од приоритета Чешке
као председника ЕУ) немају антируски карактер. Уз речи о добросуседству и
партнерству биле су поменуте земље које имају «европске перспективе». Међу
нима су Хрватска, Црна Гора, Србија, Албанија, БиХ.
Одговарајући на питање новинара, амбасадор Чешке Републике у РФ Мирослав
Костелка је истакао да његова земља намерава да искористи свој положај
председника ради зближавања с Русијом.
Он
је саопштио да ће у фебруару бити одржан први министарски сусрет РФ и ЕУ. За
март су планиране консултације страна о људским правима, а предстојећи
преговори у оквиру Сталног савета партнерства РФ и ЕУ ће обухватити проблеме
права, енергетике и спољнополитичке сарадње. Што се тиче рока и места
одржавања самита РФ-ЕУ, за сада то није одређено…
Српска политика |
