У разбијању доминантног српског корпуса на Балкану користе се све методе, па и оне које још Броз врло успешно користио.

Ко ће издржавати Шиптаре?

Запад а поготову ЕУ више није расположен да фантомској држави Косову поклања милијарде евра да би оно као држава могло опстати. Кроз неколико наслова који су се на западу појавили посматрамо ову тему.

Косово и Метохија обухвата око 10.000 км² простора према коме је што се природних богатстава тиче Бог био заиста широке руке. На том релативно малом простору налази се 27 рудника олова, цинка, сребра, злата, никла, хрома, кобалта волфрама… и истражених 170 милијарди тона угља (лигнита) на само двадесетак метара дубине. КиМ има реке Бели Дрим, Ибар, Ситницу, део Јужне Мораве и мноштво чистих извора и речица. Прелепе шумовите планине Шару, Паштрик, Коритник и плодну косовску и метохијску равницу у коју продире топла јадранска струја. То је животни простор који има све па чак и педесетак модерних фабрика које су у циљу развоја и експлоатације природних богатстава изграђене парама свих република СФРЈ а понајвише осталог дела Србије (63%).

На КиМ постоји седам блокова термо-електрана Косово А и Б инсталисане снаге од 1.340 МW а које данас не успевају ни да Космету обезбеде довољно струје, иако се потрошња КиМ креће на нивоу од око 500 МW. Са прекидима се производи једва 300 МW мада су у те електране ЕУ и западни донатори у међувремену за ревитализацију и капиталне ремонте уложили готово милијарду евра. И на крају све ово није „довољно“ да за око 1,5 милиона становника те покрајине обезбеди бар пристојан живот и стандард - Зашто.

Зашто је природно убедљиво најбогатији део Србије вечито остао неразвијен, па и сада када је Косово готово потпуно етнички чисто, када им Срби ни у чему не „сметају“ и када им најзаначнији светски фактори озбиљно помажу, финансијски, политички и на све друге начине. Зашто је 80% радно способног становништва незапослено мада им Срби ни једно радно место више не заузимају, а како сами Шиптари кажу на то су чекали готово сто година? Зашто тако богато подручје страни инвеститори у великом луку заобилазе, чак и без намера да макар то природно богатство експлоатишу. На још много тих питања зашто, има само један прави и адекватан одговор – шиптарска психологија хорде 

·   Шиптари никада ништа нису радили а живели су од дотација остатка СФРЈ и шверца који је на тим просторима био толерисан. Тако су за 60 година одрасле генерације младих који немају никакве радне навике, животну и радну дисциплину. Тако одгајане генерације нису се могле укључити као радна снага у привредне токове чак ни на најнижем технолошком нивоу.

·   У Брозовој Југославији Шиптарима су дељене факултетске дипломе само као покриће како би могли да заузму директорска и остала руководећа радна места те да се са тих места уклоне Срби. Такви „кадрови“ никада, па ни данас, нису били у стању да воде привреду и активирају природне и привредне ресурсе са којима су располагали.

·   У Брозовој антисрпској политици Шиптари су били згодан реметилачки фактор за Србију и Србе, па је њихова фикција о отцепљењу, стварању неке своје етнички чисте државе, великој Албанији и уопште стварању државе у којој ће живети сви Албанци 60 година подстицана политички и на све остале начине. А други део те политике огледао се у присилном расељавању Срба са Космета.

Тако ће Косово и Метохија остати гигантски успавани ресурс који се може активирати само масовним повратком Срба и радне снаге која може да се организује, која поштује бар минимум технолошког процеса и која је уопште спремна да ради. Шиптари као и свака групација са психологијом хорде, поштује и повинује се само сили. Тек у амбијенту чврсте контроле уз помоћ силе могу се стварати неопходне радне навике, њихово укључивање у привредне токове и градити општедруштвено понашање које води у цивилизован живот налик европском.

За нашу политичку „елиту“ ако се Тадићеви уличари уопште могу сматрати елитом, има једна посебна порука: Све што са Косметом данас и изгледа немогуће толико је могуће и лако изводљиво да је готово незамисливо. Са хордом се не преговара и не разговара, хорда се само силом кроти, и онда је послушна, одана, кротка, и врло употребљива у сврхе у које је држава усмери. Челници хорде ће само побећи и пре него што држава са својим чврстим институцијама тамо стигне а о рату и борби неће бити ни говора. Мафија може по некога да убије (из заседе) али чим „кум“ падне све остало се распада. На Космету свакако знате ко су „кумови“.

Запад то још не жели да види, пошто су вођени неким бирократским, Бриселским параметрима, који су још увек далеко од реалности која наилази. Али под притиском економске кризе која није пролазног карактера већ дубинска структурална криза, која ће многе усијане западне главе охладити, брзо ће се доћи до питања Ко ће издржавати Шиптаре и да ли их уопште треба издржавати? Шта од тога запад има и да ли је то можда прескупа цене за чисто политичко надметање са Русијом, Кином, и осталим делом света који стрпљиво чекају да САД и ЕУ у косовско живо блато утону што дубље као што се то догађа са Авганистаном и Ираком. Поготову ће се према Шиптарима брзо охладити када буду на делу видели њихове „ратничке способности“ и схвате да их не могу користити ни за попуну топовског меса у Авганистану и Ираку.

Стога се ваљда у западној штампи све више пробијају текстови како је Запад невољан да и даље даје помоћ Косову а ми вам ради потпуније слике у наставну преносимо неке од тих текстова:

Запад невољан да и даље даје помоћ Косову

Брисел, 17. фебруара 2010. (Бета) - Даваоци помоћи са Запада су све неповерљивији и траже да се Косово више не ослања на међународну финансијску подршку, већ да Приштина предузме одлучне кораке за искорењивање сиромаштва, криминала и корупције. То у среду пише европски интернет билтен Јурактив (Еурацтив) поводом друге годишњице једнострано проглашене независности Косова. „Сталне напетости између Албанаца и Срба, исто као и ширење криминала одвратили су стране инвеститоре од Косова“, наводи Јурактив и преноси оцену бриселског директора Међународне кризне групе Марка Прелеца да „Косово без чврстог правног оквира може постати трајно сиромашна земља“.

У анализи се подвлачи да је „Косово, упркос присуству десетак хиљада војника НАТО и две хиљаде полицајаца, судија и тужилаца Европске уније и даље средиште деловања организованог криминала, како је то утврђено у извештају Европске комисије за 2009 годину“. Косово са већинским албанским становништвом је најсиромашнији део Европе, додаје Јурактив, и наводи да се од 1999. на Косово слило четири милијарде евра међународне помоћи, а косовски извоз и сада покрива само десет одсто увоза. Преко 60 посто буџета Косова чине донације које стижу из ЕУ и та ситуација је на дужи рок неодржива. ЕУ није спремна да трајно издржава косовску државу и влада Косова мора да покаже да се на том плану озбиљно ради и да се зависност Косова од донација ЕУ озбиљно смањује.

Пријети ли Косову социјални колапс?

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Весеље је било велико, но чини се како неовисност Косову није донијела жељене резултате Тешка економска ситуација пријети стабилности Косова. Многи су након проглашења неовисности прије двије године сматрали да ће то имати позитиван утјецај, но земљи сада пријети могућност избијања социјалних немира.

Према подацима Свјетске банке, 45 посто становништва Косова је сиромашно, а од тога 15 посто њих живи у највећој бијед. Готово половица становништа је незапослена, док је просјечна плаћа запослених 230 еура. Фехми Краснићи, радник из Приштине, с плаћом од 185 еура једва спаја крај с крајем: “Веома је тешко у овој кризи уздржавати петерочлану обитељ с таквом плаћом. Плаће су мале, а цијене веома високе.”

„Када се и полиција буни, то је онда лош знак“

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Људи се сналазе како год могу

Арбнор Кастрати на улицама продаје књиге те истиче како му је зарада нестабилна и да је принуђен да се сналазити на разне начине: „Прије рата био си у стању само с једном платом уздржавати десетерочлану обитељ, док данас седам чланова мора да радити како би се прехранила иста та обитељ. Наш стандард веома је низак“ Економски аналитичар Ибрахим Реџепи сматра како је било погрешно очекивати да се проглашењем неовисности све само од себе регулира: “Било је јасно да су тек тада почели унутарњи проблеми, економски и социјални. Без обзира што подаци говоре да је дошло до економског раста, он је успорен због наслеђене неразвијености и то се одразило кроз незапосленост и пораст екстремног сиромаштва”.

Сафет Граљиу, потпредседник Привредне коморе Косова (ПКК) упозорава како без економске стабилности нема ни политичке: “Косово данас живи према еуропским стандардима, но мјесечна су примања на нивоу Африке. Према томе, то није добар знак и све то Косово представља као буре барута, које једног дана може експлодирати. Сваког дана долази до незадовољства од стране одређених сектора здравства, судства, полиције. А када се у једној држави и полиција буни и није задовољна, онда је то сигурно један најгори и најнегативнији знак за владу“.

92 посто робе је увезено

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Више се увози него извози

На Косову готово нема никакве производње и извози се готов новац, додаје Граљиу: “Самим тиме што је 92 посто робе у трговинама у Косова увезено, доказ је како ми извозимо готов новац и на такав начин не можемо имати никакав економски просперитет. Морамо са горчином признати како Косово на тај начин финанцира економски развој Србије, Црне Горе, Македоније и Албаније.“ У задње двије године забиљежен је тренд пада страних инвестиција.

Стручњаци то образлажу неповољном инвестицијском климом и корупцијом. Ибрахим Реџепи каже: “Имамо недостатак законског спектра, институције не дјелују, скупштина нема пун надзор над косовском владом, а о корупцији боље да и не причамо”.

Сафет Граљиу се такођер слаже да на Косову има много корупције у коју су укључени и сами владини чланови. Зато ће, каже, борба за ред и закон бити тешка, али је ипак мора бити: „Ако се не подигне већи ступањ одговорности, ако се не боримо против корупције, криминала и монопола, који су нажалост овјде створени, онда ћемо изгубити битку за будућност”.

Ауторка: Зулфија Јакупи

Тачи најављује етничко чишћење Срба?

Министар за Косово и Метохију у Влади Србије Горан Богдановић рекао је да је изјава косовског премијера Хашима Тачија да ће влада Косова увести ред и закон на северу јужне српске покрајине - иронија и да звучи као најава етничког чишћења

"Тачијева најава увођења реда и закона на северу Косова је иронија, па и цинизам, јер је то и најсређенији део Космета. Оваква изјава може да звучи само као најава новог етничког чишћења. Јасно је да је једини начин да косовске власти примене ову стратегију на северу покрајине - етничко чишћење Срба", рекао је Богдановић за новосадски "Дневник". Он је додао да Тачијева изјава не само да представља претњу миру у региону, него означава и велику нервозу Приштине. "Завођење реда и мира по Тачију сведочи о нервози Приштине, пошто план за север Космета није дочекан с очекиваним степеном одобравања у међународној заједници", нагласио је Богдановић.

Тачи је поводом двогодишњице једностраног проглашења независности јужне покрајине рекао да је влада Косова "до сад показивала уздржаност", али да је одлучна у намери да на северу успостави "ред и закон". Овакве најаве такозваног премијера Косова желе да скрену пажњу домаће јавности са великих проблема у функционисању те наводне државе у којој Шиптари нису осетили ништа од обећане благодети када Косово постане држава. На против све је више незапослених а број гладних се рапидно повећава.

У таквом амбијенту корупције, шверца и непостојању било каве перспективе за грађане увек се прибегава проналажењу спољњег непријатеља што се у овом моменту односи на Србе са севера Косова. Тих 50.000 Срба са севера Космета су ето главни фактор свих проблема Шиптара у „држави Косово“ и са својим изабраним руководством. Пошто је Тачи само мафијаш на челу квази државе, односно мафијашког клана, па ове изјаве треба посматрати озбиљно, јер би он да би спасио своју политичку доминацију лако мога одлучити да на северу Косова направити хаос. То што би такви кораци могли изазвати дестабилизацију читавог региона њега мало занима јер ми је то и потребно. Али такву одлуку у овој ситуацији неће донети Тачи, већ САД и ЕУ ако им се то у некој игри међународних потреса учини потребним.

Српска политика

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->