Предходна страна

Пре тачно 3.652 дана снаге НАТО-а ушле у јужну српску покрајину

Десет година косметског пакла

Снаге НАТО-а 10 јуна 1999 ушле су на територију јужне српске покрајине Косова и Метохије доносећи Србима и неалбанцима пакао који траје већ пуних 10 година. Паралелно са уласком НАТО-а на Космету се догодило етничко чишћење пред очима међународних снага, први пут у историји мировних мисија Уједињених нација - али се ситуација ни после десет година није поправила.

Под протекторатом УН Шиптари уништили и запалили 17.000, а заузели 28.000 кућа и станова. Срушено и запаљено 155 српских цркава и манастира, а на више од 250 српских гробаља уништено 6.750 споменика

Косовска Митровица – Недавно се навршило тачно 10 година или 3.652 дана од доласка међународне војне и цивилне мисије на Косово и Метохију. Истог тренутка пред очима 44.000 војника Кфора из 39 земаља, 10.000 УН полицајаца из 53 земље и више од 10.000 УН административаца почео је масовни егзодус више од 300.000 Срба и других неалбанаца.

Протерани

У историји Срба ово је била ко зна која по реду велика сеоба са ових простора, а у историји Уједињених нација то је прво етничко чишћење које се одиграло пред очима мировњака који нису предузели ништа да то спрече. Иза протеривања више од 300.000 Срба остало је оно што је и данас слика косовског друштва - отворени затвори без решетака такозване енклаве у којима живе преостали Срби углавном у потпуном окружењу Шиптара и без елементарних људских права.

Да Срби и други неалабнци ни данас немају елементарна људска права сведочи и мајски извештај међународне организације Амнести интернационал, а и званични УНХЦР тврди да преостали Срби на Космету живе у понижавајућим условима. Од 30 општина на Косову само у две - Звечану и Лепосавићу на крајњем северу Космета, није било етнички очишћених српских места. У појединим општинама ни у једном селу није остао готово ниједан Србин: Глоговац, Малишево, Качаник, Клина, Сува Река, Ђаковица... док је већина градова потпуно етнички очишћена.

Данас је на Космету остало још око 125.000 Срба који живе на 22 одсто територије Космета од 10.880 квадратних километара. У десетогодишњем периоду протектората УН Шиптари су у јужној српској покрајини уништили и запалили 17.000 српских кућа док су 28.000 српских кућа и станова заузели (ХАБИТАТ). У овом периоду Албанци су срушили и запалили 155 српских цркава и манастира, а на више од 250 српских гробаља уништили су 6.750 споменика.
На територији Србије живи 206.000 расељених са Космета, у Црној Гори их је 16.000 док на северу Косова живи више од 15.000 расељених из свих делова покрајине. У десетогодишњем периоду на Косово се вратило тек нешто више од 2.300 протераних Срба у 48 места, углавном у Метохији.

Много сиротиње

Процене Кфора и Унмика говоре да данас на Космету живи између 1,8 и 2,4 милиона становника а у проценама се говори из разлога што Шиптари на попис становништва нису излазили још од 1981. године.

Према извештају УНДП из октобра 2008. године, 53 одсто косовског становништва данас је сиромашно, а 13 одсто је екстремно сиромашно јер преживљава са тек 82 евроцента дневно. Међународна заједница је до сада на Косову и Метохији уложила 23 милијарде долара но ни то није помогло да се смање екстремно сиромаштво и незапосленост која сада износи 72 одсто. Незапосленост Срба у такозваним енклавама је 93 одсто и то када се узме у обзир запосленост у просвети, здравству, локалној самоуправи и другим установама које финансира Београд. Да није тога Срби би имали апсолутну незапосленост.

Космет данас 95 одсто свих роба увози и за то годишње издваја око две милијарде долара. Забележено је, чиме се самозвана влада у Приштини поноси, да Косово за сада једино извози корнишоне и цемент. Због екстремне дистрибуције дроге у Европу и читав свет, Косово се све чешће назива „Унмикстаном“.

НАТО за смањење Кфор-а на 10.000 војника

Полако кући 

БРИСЕЛ – Земље чланице НАТО сагласиле су се да смање број припадника своје мировне мисије Кфор на Косову и Метохији са садашњих око 14.000 на 10.000 током наредних месеци, највероватније до 1. јануара, уз планирана даља смањења ако допусте услови, саопштено је после састанка министара одбране НАТО у Бриселу. Ово је „одлучено у принципу” и западна Алијанса мора још да утврди тачан рок за смањење, а „врло је могућно да тај датум буде 1. јануар” 2010. године, навео је на конференцији за новинаре у Бриселу генерални секретар НАТО Јап де Хоп Схефер, пренео је Ројтерс.
 

Немачки министар одбране Франц-Јозеф Јунг је изјавио да рачуна са јасним смањењем квоте мировњака КФОР на Косову, оцењујући да би, до краја године, тај број са постојећих 14.000 могао бити редукован на 10.000 војника, јавили су немачки медији са данашњег састанка у Бриселу. Немачки министар одбране је овакву одлуку НАТО образложио тврдњом да се безбедносна ситуација после проглашења независности Косова побољшала, а и да су, у међувремену, Еулекс и Косовске безбедносне снаге постали оспособљени.

Јунг није прецизирао колико немачких војника стационираних на Косову може рачунати да ће се до Божића вратити кућама. Немачка има, после оне у Авганистану, највећу војну мисију управо на Косову, где је послала 2.300 војника.

Претходно је, према Ројтерсу, један неименовани амерички функционер изјавио да је врховни командант НАТО за Европу Џон Кредок изнео план који у будућности предвиђа двократно смањење снага Кфора на 6.500, па затим на 2.500 војника, ако то дозволе услови безбедности.

„Желимо да то буде у функцији стабилизације. Нема временских рокова, то је приступ заснован на условима”, рекао је званичник.

Шутановац: Србија је против

БРИСЕЛ – Србија сматра да снаге Кфора на Косову не треба смањивати исхитрено, јер безбедност још није остварена у неопходној мери када су у питању косовски Срби и припадници других неалбанских народа, рекао је данас српски министар одбране Драган Шутановац на састанку министара одбране земаља НАТО у Бриселу, пренело је радио „Слободна Европа”. Шутановац се данас са генералним секретаром НАТО Јап де Хоп Схефером и шефовима мисија више чланица Северноатлантског савеза, изразивши том приликом да је званични Београд забринут због намере да се смањи број војника Кфора.

Кфор учвршћује независност Косова

БРИСЕЛ – Шпанија је задовољна због одлуке НАТО-а да се смање снаге Кфора на Космету, а повлачи своје војнике из Кфора зато што та мисија ради на учвршћењу установа једнострано проглашене независности Косова, изјавила је на заседању министара одбране НАТО-а у Бриселу шпанска министарка Карме Ћакон. Она је нагласила да Шпанија не признаје независност Косова, додајући да је Шпанија „због одговорности према савезницима чекала годину дана после једностраног проглашења независности Косова, спроводећи првобитни оперативни план везан за резолуцију 1244 СБУН”.

Тај план се сада преиначује и Мадрид је, по речима министарке Ћакон, „упозорио да ни у ком случају шпанске трупе неће доприносити задацима стварања и јачања нових институција једне државе коју Шпанија не признаје”. „Шпанија изражава задовољство што је потврђено да се смањују снаге НАТО-а на Косову. А то су снаге”, нагласила је шпанска министарка, „које суштински раде на изградњи и учвршћену нових институција државе Косово, у којима Шпанија неће учествовати, како је то већ ставила до знања”.

Подсећајући на ранију одлуку владе у Мадриду да до краја лета повуче све шпанске војнике с Косова, Карме Ћакон је нагласила да је „Шпанија донела суверену одлуку, како се и доносе одлуке у склопу Атлантског савеза, упозоравајући од првог тренутка да ће се повлачење одвијати у договору с Атлантским савезом, као што се то и догађа и што је данас потврдио и генерални секретар НАТО-а”.

Тренутно је у саставу Кфора 542 шпанска војника.

Шпанска министарка рекла је да „постоји питање око којег постоје разлике између Шпаније и већине савезника, а то је да Шпанија не признаје независносност Косова”. Карме Ћакон је подвукла да се „задаци икоје сада спроводе трупе Атлантског савеза (на Косову) суштински своде на функције преиначења оперативног плана из резолуције 1244 СБУН, а што се у бити своди на стварање и учвршћење државе Косово”.

„Због тога је Шпанија, пошто је годину дана испуњавала своје одговорности, одлучила да савезницима саопшти да повлачи своје трупе, и то у сагласности и договору с НАТО. То се и одвија у потпуном реду, онако како смо и саопштили 19. марта, тако да ће главнина наших трупа пре краја лета бити код својих кућа”, закључила је министарка одбране Шпаније.
 

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->