Предходна страна

Генерал пуковник Леонид Ивашов о светским кретањима новој тенденцији уништавања нуклеарног оружја или само тактичком блефу светских владара који би да на мала врата овладају светом

Нуклеарно оружје и нови светски поредак

Вест да је Северна Кореја извршила нову пробу нуклеарног уређаја и испробала неколико пројектила средњег и дугом домета, поново је изоштрила интересовање за улогу нуклеарног оружја у светским процесима.

Управо нуклеарно оружје у савременим светски условима постаје, малтене, главна сметња за глобалистичке снаге на челу са Сједињеним Државама у њиховој тежњи ка једнополарном светском поретку, прецизније речено – ка доминацији. САД су озбиљно супериорније у односу на Русију у количини и квалитету нуклеарног потенцијала. 5.200 нуклеарних бојевих глава у арсеналима САД сасвим је довољно за уништење не само сваке државе, него и читаве цивилизације. Међутим, новим газдама света ничем не служе ни огромне територије, макар оне биле и богате природним ресурсима, ако су загађене радијацијом после нуклеарних удара. И што је значајније – САД могу добити узвратни нуклеарни удар – ограничени, али довољан за онемогућавање њихових планова. Према томе, уз нуклеарну авантуру може се добити и ефекат супротан очекиваном. Вашингтон је свестан те околности. У суштини, зашто је потребно такво оружје које постаје сметња за остваривање давнашње маште о светској доминацији? Отуда закључак: неопходно је разоружати потенцијалног противника чак и по цену сопственог одустајања од нуклеарног оружја.

Ако, на пример, Русија и Кина остану без нуклеарног оружја као фактора одвраћања не само од нуклеарног напада, него и свеобухватне агресије уз примену конвенционалних средстава за наношење пораза, они остају практично незаштићени, Русија у првом реду. Зато Москва и Пекинг и имају широк арсенал тактичких нуклеарних пројектила како би могли да адекватно одговоре на претње од напада било које врсте. Е сада је смишљена медијска стратегија како да светско јавно мнење увлаче у лажне претње и почиње да се «бакће» нуклеарном проблематиком. У САД званичне власти и експерти плаше своје становништво могућим нуклеарним терористичким актом («прљавом» бомбом), Европу и Блиски Исток – иранским нуклеарним програмом, Кину и Индију – пакистанском бомбом у рукама исламиста. Након испробавања нуклеарног оружја у Северној Кореји у паници су и Јапанци. Окупља се Савет безбедности ОУН, политехнолози најављују могућност трећег светског рата са обилатом применом нуклеарног оружја. Приликом озбиљног разматрања сваке од горе наведене «опасности» постаје очигледно да је то сушта глупост. Северна Кореја није испробала бојеву главу, већ само нуклеарни уређај, а то је велика разлика.

И уопште узев, ко ће са ким ратовати у геополитичком светском нуклеарном рату? Кини и Русији оваква авантура апсолутно није потребна. Мишљења сам да Британија, Француска и Израел поготово, не иступају већ против САД а на страни Пјонгјанга, јер би то било нелогично мада им је све јасно. Али нуклеарна провокација сасвим је могућа. За ту улогу је тренутно најпогоднији Пакистан. Управо су тамо Американци «издемократизовали» ситуацију до те мере да се та земља (подсетимо да она поседује нуклеарно оружје) заглибила у хаос и процес распада. Тако да страним специјалним службама није тешко да организују крађу и примену нуклеарног пројектила против Кине или Индије. Уз све ово су Талибани, то чедо ЦИА, као и САД, пакистанске међуресорске обавештајне службе, почели деловати некако чудно: уместо да Талибани ратују против «великог шејтана» (Америке) - главног непријатеља муслимана за ослобођење своје авганистанске отаџбине, они су изненада упали на пакистанску територију, дижући у ваздух и убијајући своје истовернике па чак и свој народ који у тим пограничним деловима живи.

Паралелно са овим одвијају се још два процеса – трагање Кине за поузданим стратешким савезником и реакција САД на то кинеско трагање. Американци не желе да уступе Кини штафету лидера Света – на привредном плану. А Кинези пак упорно и незаустављиво ка томе грабе. Схватајући лукавство и снагу Америке, Пекинг себи тражи савезнике. Кини Русија за том улогом много не одговара, јер Руска актуелна политичка елита гледа не на исток, већ на запад. Односи Русије са Кином каткада изгледају само као покушај Русије да појачају своје позиције на Западу, да се западни свет преплаши могућим зближавањем са Поднебесном. Кини и слабљење позиција Русије (нарочито у одбрамбеној сфери) не одговара јер је чини све мање привлачном за Пекинг.

Кина је, судећи по свему, изабрала Јапан за савезника. Спајање високих јапанских технологија са динамиком кинеског развоја, војном снагом и многобројним становништвом открива невиђене перспективе за стварање најмоћнијег пола планете. Дошло је и до првих у историји билатералних односа, као и посете јапанског императора Пекингу, а постали су редовни и сусрети председника Влада, ресорних министарстава, укључујући и министарства војске.

У јануару 2009. године САД су прибегле кораку без преседана. З. Бжежински и Х. Кисинџер понудили су Кини алијансу са Америком. За сада Кинези још увек размишљају, али ће избор бити учињен пре или касније. Дилема је јасна. Пристати на савез са Вашингтоном, ризикујући да ће бити изиграни, или одиграти са Јапаном своју игру поротив Америке? Није у потпуности јасно ни како ће се понашати Јапан у троуглу Вашингтон – Пекинг – Токио. У оваквим околностима и таквим условима Пекингу се баш не би баш одрекао од свог нуклеарног потенцијала.

Што се Русије тиче, у њену недавно усвојену Стратегију националне безбедности је унета одредница о тежњи ка потпуном уништењу нуклеарног оружја. Колико је то мудро ако се зна, да су Стратешке нуклеарне снаге данас једино и најефикасније средство за ситуирање наше националне безбедности.

Према томе, нуклеарно оружје поново постаје средство за постизање светске доминације. Само се процеси одвијају у обрнутом правцу. Некада је тежња била гомилање нуклеарног арсенала, а сада – њихова ликвидација. Али ово су тежње „новог светског поретка“ и оних снага које размишљају да овладају Светом. Смемо ли се и ми као и остале зеље приклонити овим тенденцијама уништавања нуклеарног оружја и можемо ли после његовог уништења и сами постати жртве напада „новог светског поретка“ и светских освајача.

Пренето из руских медија

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->