Предходна страна

Моћ Кине је све већа и она је још прошле године постала највећа привредна сила Света испред САД и Јапана

Кина постаје лидер уместо САД

Кина ће заменити САД у својству "покретача светске привреде", оценио је познати амерички берзански шпекулант Џорџ Сорош у интервјуу немачком дневнику "Франкфуртер Алгемајне цајтунг". Сорош сматра да политички утицај на глобалном нивоу неће остати као што је био до сад, већ ће се померити из САД према Кини.

Франкфурт – Уместо САД покретач светске привреде у будућности постаће Кина, оценио је познати амерички берзански шпекулант Џорџ Сорош у интервјуу немачком дневнику „Франкфуртер Алгемајне цајтунг”. Сорош сматра да је финансијско-економска криза у Америци утицала да се центри привредних активности померају према Кини и да ће она у будућности бити водећа привредна економија што ће неминовно довести и до промене политичког утицаја. Политички утицај на глобалном нивоу неће остати као што је био досад, већ ће се померити из САД према Кини, пренела је агенција Итар-Тас.

„Кинези су већ отпочели прве нападе на главни стуб америчке економије – долар”, указао је Сорош и додао да Кина види управо своју валуту као алтернативу главној светској обрачунској валути. Сорош, ипак, не жури са сахрањивањем долара, мада признаје да је америчка валута у последње време изгубила пређашње позиције. Он, међутим, сматра да ни евро, јединствена валута 16 чланица Европске уније, а ни кинески јуан нису за сада у стању да замене америчку новчану јединицу. Сорош је такође изразио уверење да ће „систем евра” сачувати садашње позиције, јер је „Баш у овој кризи постало јасно да евро представља преимућство за слабе државе и да оне немају никаквог разлога за напуштање зоне евра”, указао је он.

Дотакавши се економске ситуације у Немачкој, Сорош је изразио мишљење да влада те земље треба да посвети велику пажњу стимулисању коњунктуре. „Привреду Немачке ће касније, као Америку, у потпуности захватити криза. Немачкој прети пад тражње робе широке потрошње, а затим и производа комплекса машиноградње, што ће већ наредних месеци довести до знатног повећања незапослености”, тврди Сорош.

Он је изразио и забринутост због економске слабости Украјине која, како је рекао, „већ уопште нема новца”, додајући истовремено да је подршка Међународног монетарног фонда (ММФ) влади у Кијеву „недовољна”. ММФ је јесенас одобрио Украјини стабилизациони зајам од 16,5 милијарди долара од којих је до сада приближно четвртина постала оперативна. Нова транша тог зајма, од 1,7 милијарди долара, требало би да се реализује до краја месеца. Ако се Украјини озбиљније не помогне она ће пасти у руке руског утицаја, што за Европу не би било добро.

Шта то Сорош у овом кратком изводу из интервјуа Алгемајне цајтунг – у, није рекао?

Оно што је Сорош прескочио да каже својим немачким домаћинима то је да је у светској економији дошло до структуралних промена, да је Кина данас убедљиво највећи произвођач роба широке потрошње, да су њени производи далеко најконкурентнији на светском тржишту и да јој САД и ЕУ на том пољу не могу конкурисати. То је суштина привредне кризе развијених западних земаља која се не може отклонити без великих потреса и драстичног обарања до сада високог а незарађеног стандарда. Када радници у САД и ЕУ буду спремни да раде за кинеске плате моћи ће да буду конкурентни кинеским производима али до тога треба времена и одрицања.

Због ових наведених разлога Сорош је изговорио најзначајнију реченицу: „Кинези су већ отпочели прве нападе на главни стуб америчке економије – долар”. Како то да је валута долар постао главни стуб америчке економије, а не што би било нормално, производ, односно произведена роба. То је зато што су Американци долар претворили у робу и здушно га продавали читавом свету, кроз форме разних кредита или за њега добијали реалну робу. Пошто су га без покрића штампали дошло се до тачке када је долар постао безвредан папир за кога многе земље више нису спремне да дају реалну робу. Живело се све више на кредитима па је та специфична доларска финансијско-кредитна пирамида морал да почне да се руши. Многе банке су у тој игри са кредитима остале кратких рукава и банкрот је био неминован. Ланчано банкротирање банака неминовно је утицало на привредне токове и привреда је почела да се зауставља. Ових дана смо сведоци банкротства Џенерал Моторс-а (ГМ) фирме која је деценијама била симбол америчке привреде. О овом великом банкротству британски ББЦ каже:

"Било би то највеће банкротство у историји америчке индустрије и неславни пад фирме која је деценијама била симбол америчке привреде. Џенерал Моторс се спрема да прогласи банкротство, и то би могао да учини током викенда. Такав исход се чини неизбежним од када су његови кредитори одбацили предлог да уместо новца који су позајмили Џенерал моторсу добију његове деонице.

Из долара негде треба побећи па зато стари берзански шпекулант Сорош препоручује евро као „спас“ за мале државе. При томе треба знати да је евро и смишљен као резервна валута долару за управо оваква кризна времена када се долар полако руши. Али и евро је створен на истим берзанско-банкарским постулатима као и долар, такође је без златне подлоге, а штампарије ЕУ га бесомучно штампају како би се закрпиле многобројне рупе у привредама ЕУ. Евро има и једну посебну специфичност да иза њега не стоји ни једна држава већ група држава које су се „нешто договориле“ и који ће тај договор поштовати док не наиђе жешћи удар кризе. Онда ће све оне побећи у некадашње своје валуте а ваши еври у џеповима претвориће се у лепо одштампане папириће.

Због свега изнетог Сорош се панично и плаши јуана, али и руске рубље. Иза јуана ће стајати огромна кинеска производња свих врста роба, иза рубље руска нафта и гас који ће те валуте и суштински чинити реалним или како се то каже са златном подлогом. Није јасно шта ће стајати иза валута развијених земаља запада, па ће оне сразмерно својој производњи морати и да озбиљно редукују количине емитованог новца. Тада ће те утицајне земље изгубити основну полугу садашње снаге утицаја на мале земље јер нико неће пожелети да буде члан ЕУ да би био спутаван прописима а да од те ЕУ нема никакву корист или финансијску помоћ. Сва снажна привлачност за многе земље бившег источног блока ка ЕУ је управо та могућност приступа богатим финансијским фондовима којима ЕУ помаже своје чланице, а када тога не буде било више престаће и заинтересованост за чланство у ЕУ. Биће интересантна нека друга чланства што ће и суштински почети да мења Свет.

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->