Предходна страна

За „Глас Русије“ је виртуални планер Џозефа Бајдена са интернета био разлог смеха, а да ли се и ми Срби имамо чему смејати

Виртуални планер Џозефа Бајдена

Свих последњих дана колико је трајала турнеја потпредседника САД за Балкан, ми смо сакупљали мишљења експерата, различите оцене, информације везане за његов пут… Сваке године у нашем етру озбиљни људи су разматрати речи и поступке Џозефа Бајдена, хватали наговештаје и скривени смисао. Али нико није могао да замисли шта у суштини мисли амерички политичар.

И ту смо у бескрајним просторима Интернета наишли на његов виртуални планер… Не, ми наравно не сматрамо да је то писао управо Бајден, мада нам се учинило да је аутор у најмању руку добро упознат са унутрашњим механизмима деловања америчке политике. И тако, одлучили смо да вам тај виртуални планер Џозефа Бајдена представимо.

08.00 - Полетети према Београду и проверити са капетаном да ли је заиста тацно да је Србија у Европи, а не негде између Ирака и Авганистана. Ако је тацно ово прво, смислити неки изговор зашто сам се ономад залагао за бомбардовање. Потом доручковати нешто раније, јер ће пут бити краћи но што сам мислио.

09.00 (или нешто касније, ако је Србија удаљенија) - Током приближавања Србији, проверити да ли је са обезбеђењем све у реду. Да ли је мојих 300 људи, који су дошли прошле недеље, набавило још додатних 3.000 људи, колико ми је потребно да бих се осећао иоле безбедно? Проверити да ли је тачно да Србија ипак није блиска Ирану и Бин Ладену, па смањити обезбеђење за пријатељски проценат ако је земља пријатељска. Ако воле Уга Чавеза, Кастра, Путина или Кинезе обезбеђење вратити на старо, можда мало и повећати. Проверити да ли су улице, кровови и терасе куда ћу пролазити испражњене и уклоњено све што је опасно. Видети шта су то: "саксија", "каца за купус" и "штрик за веш", ако је то нешто опасно, уклонити и то.

10.00 - Слетети у Србију. Ако се из пилотске кабине током слетања чује арапски језик — везати појас чвршће, ставити нешто тврдо на главу (послужавник од доручка, актн ташна, стјуардеса) и сменити шефа обезбеђења. Ово последње такође извести веома брзо, јер после више неће бити могућности. Ако је слетање прошло ОК, јавити Бараку да не треба да наручује нови "Ер форс 2", а не треба ни за мене да тражи замену.

10.15 - После потпуног престанка рада мотора изаћи из авиона и поздравити одбор за дочек. Ако ме чекају са сузама у оцима и на коленима ме љубе у ципеле – значи слетели смо грешком у Приштину. Ако су суздржано љубазни, са мешавином наде и страха у очима, то је онда Београд. Први који ме буде поздравио им је председник. Он ће допустити, можда, да ме поздраве и остали, ваљда то и у Србији тако раде? Обратити пажњу на човека са седом брадом и клинца са наочарима, то су им премијер и министар спољних послова. Ако их њихов председник не представи, не обраћати пажњу, значи да су безначајни. Ако представи само овог с наочарима, не пружати руку. Само климнути главом – ко се са клинцима још рукује јер никад незнаш на шта су све спремни. Не плашити се човека у униформи и са исуканим сабљом. То им је део церемоније дочека и скренути пажњу телохранитељима да не пуцају на њега.

11.15 (овде користити белешке које је дала Хилари) - "Почети разговоре, методом топло-хладно: шаргарепа је топла, штап је хладан.
Нудити економску помоћ (у доларима, евро још не штампамо, мада није лоша идеја да и са тим почнемо). Тражити Младица.
Нудити помоћ. Тражити Хаџица.
Нудити помоћ. Тражити улазак у НАТО.
Нудити помоћ. Тражити признавање Косова.
Нудити помоћ. Тражити дистанцирање од Русије.
Нудити много више помоћи. Тражити дистанцирање од Додика (то је неки њихов, само у Босни).
Нудити, само нудити. Тражити губљење интересовања, заувек, за север Косова.
Нудити ново бомбардовање или помоћ, заједно."
Ако упали, захвалити се Хилари на овој белешци. Ако не упали, препустити да разговор води наш амбасадор овде, само му напоменути да буде још оштрији него обично. Ако оштрије може, уопште.

Запамтити савете од ЦИА: не помињати Слободана Милошевића, сад су и његови у власти. Не помињати Тита, његова удовица тек треба да добије прву пензију. Не помињати цркву, објашњење односа ће трајати сатима. Не ћаскати са упадљиво љубазним министрима. Доста им је и оно што смо им до сада дали. Немамо пара за бацање.
Одбити понуду за присуствовање почетку јавних радова или обилазак фабрике аутомобила, са образложењем да сам уморан и од америчке предизборне пропаганде, а камоли да сад улазим у неке тудје.
При крају разговора пронаћи оног њиховог министра који тврди да је почео крај економске кризе. Потапшати га по рамену, записати аргументацију и пренети нашима који се тиме баве. Можда човек није потпуно луд, него зна нешто што ми не знамо.

Обићи њихову штампарију новца и видети да ли имају слободних капацитета за штампање додатних долара, јавити Хилари, апропо њене идеје. Ако капацитета нема, тражити још пара за оног Брајана Штајнхауера, што је добио батине. То и Хилари и Његов тата траже, а Срби су мало и дали.

Ако остане слободног времена, примити понеку невладину организацију, од ових што их плаћамо. Водити рачуна која је НВО, сад они имају и оне које плаћају Руси. Да не би било грешке нека амбасадор пропусти само оне које он има на списку.
Посебна напомена: састати се са опозицијом, како нашом тако и руском, а и овим новима што се још предомишљају и размишљају. Свима дати наду, да ће пара бити – само што нису стигле. Послати неки поздрав привредницима, без посебног састанка.

17.00 - Крај посете. Ући у авион. Ако су све прихватили, махати и слати пољупце са степеница. Ако су прихватили нешто, само махати. Ако нису прихватили ништа, не махати и спустити ролетну на прозору кад седнем на место.

Био је то измишљени виртуални дневник посете Џозефа Бајдена. Нажалост, име аутора остало је за нас загонетка, али ако он препозна свој текст, изражавамо му посебну захвалност у име наше редакције. Ми се одавно нисмо тако смејали. А ви?

Колико се виртуални приказ Бајденове посете Србији разликује, и да ли се уопште суштински разликује од званичног

И шта на крају?

Посета потпредседника САД Балкану завршена је јуче у Приштини врло успешно. А могло је бити сасвим другачије. Него, да кренемо редом.

Главни град Косова одао је почасти спасиоцу који није пропустио прилику да подсети на некадашње заслуге. „Пут ка независности Косова је прошао кроз жестоку кампању етничког чишћења у организацији режима Слободана Милошевића. Да се оно заустави била је потребна интервенција НАТО-а“, изјавио је и тако краjње захвалним косовским руководиоцима и парламентарцима Џозеф Бајден.

Што је карактеристично, дан раније исти тај човек је мирно стезао руку давнашњем сараднику Милошевића, а сада члану „најдемократичније проевропске владе“ у новијој историји Србије, потпредседнику владе и министру унутрашњих послова Ивици Дачићу. Уосталом, добри односи са главним полицајцем Србије за човека који је предложио да се Срби стрпају у концентрационе логоре корисна је ствар. Тим пре што је буквално наредног дана зграду администрације председника Србије запосео човек наоружан двема бомбама. За његово неутралисање требало је ангажовати не само представнике полиције, већ војску и специјалце. Са Бајденовом посетом, како се испоставило, ова бомбашка прича нема директне везе, али многи у Србији су разочарани што се све то није десило дан раније. Посета би испала много садржајнијом.

Узгред и о садржају. Од свега што је Бајден рекао за та три дана проведена на Балкану, највећи утисак су оставиле његове изјаве у којима је више пута подвукао чињеницу да САД и он лично сматрају Србију регионалним лидером. Овакав цинизам се ретко среће чак и у политици. Србија је заиста била регионални лидер током читавог прошлог века као обједињујуће начело Југославије у свим њеним појавним облицима. А лишена је тог статуса управо захваљујући деловању САД у целини, и Бајдена персонално. Распад СФРЈ, затим савеза са Црном Гором, даље одвајање Косова од саме Србије, а сада и покушаји да се отцепи Војводина – све то су делови поступног плана за повратак Србије у границе Београдског пашалука из доба османлијске владавине. Узгред речено, да Србија ослободи своје од Османлија окупиране просторе тада је помогла Русија.

Овог пута, очигледно, нешто су понудили и за узврат. Тако је већ данас у српску штампу пуштена информација из, како то обично бива, неименованог извора, о томе како је Холаднија, главна препрека на путу земље у ЕУ, спремна да ублажи став и да не захтева изручење генерала Младића Хагу у замену за либерализацију визног режима за Србе. Ако је то заиста тако, испада да је принципијелност холандског става била израђена у Вашингтону. Јер управо је Бајден најавио у Београду да ће на све начине подстицати ступање Србије у ЕУ. Ето и помогао је. Сасвим оперативно. Али може још и да се предомисли.

Баш интересантна размена – територије за могућност да се без већих препрека Србија напусти заувек. И они који тако поступе могу се разумети зашто из Србије одлазе заувек. Мало ко жели да живи у земљи која се претворила у лабораторију за испробавање нових политичких, војних и геостратешких методика Америке.

Глас Русије

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->