Предходна страна

Позајмљени интервју о политичкој позадини Ђинђићевог убиства: Станко Суботић за „Јутарњи лист”

Тадић је сачувао све Коштуничине људе

Исти људи из Коштуничина стожера, који су мене одредили за одстрел, дали су политичку, логистичку и сваку другу помоћ у убојству Зорана Ђинђића. Када је убијен, напади на мене нису стали јер је требало доказати да сам ја криминалац, па је онда и Ђинђић криминалац. Поготово зато што сам финанцијски помагао његову странку. Морао сам бити кажњен, без обзира на то јесам ли крив или нисам

Мессиеур Суботик, како су ословљавали Станка Суботића Цанета у једном швицарском хотелу гдје смо прошлог четвртка послијеподне радили интервју за „Јутарњи лист”, одлучио је проговорити о темама које су, од убојства Иве Пуканића, главне преокупације хрватских и српских медија. Суботић је добродржећи педесетогодишњак (рођен близу Уба у Србији, 1959), прилично имућан, један од главних еуропских дистрибутера цигарета и особа о којој се писало најбоље и све најгоре

Задњи пут сам га видио у Загребу прије четири године. Сад има нешто мање косе, мало је дебљи, али ништа мање контроверзан. Говори врло одмјерено и артикулирано. Не мучи се с ријечима иако од средине седамдесетих живи изван Србије. Труди се увјерити суговорника у искреност онога што прича, али нисам то доживио као неку прикривену вербалну агресију, жељу да свакако увјери оног другог да је у праву.

Одјевен је једноставно. Бијела мајица, плави сако и црне мокасине. У бару хотела, око нас, сједили су мушкарци и жене с којих је вриштало богатство. Одјећа, накит, сатови. Питао сам га, непристојно, колико је „тежак”. Није одговорио. Један пољски магазин сврстао га је 2007. на 95. мјесто у источној Еуропи по богатству. Тврде да је његов иметак вриједан 600 милијуна долара.

• Према информацијама које су објављене у хрватским медијима, прије свега у загребачком Националу, а темеље се на наводном исказу покајника у истрази о убојству Иве Пуканића, ви сте од Сретена Јоцића, званог Јоца Амстердам, наручили ликвидацију бившег власника Национала. Је ли то истина?
Морам признати да сам уморан од негирања ”наводног” из Национала. Само на суду сам то учинио више од осамдесет пута и све пресуде добио…

• Питам вас изравно јер то је питање на које многи желе чути ваш јасан одговор...
Морате ми прије одговора на то питање рећи што је точно тај ”јасан одговор”. И хоће ли хајка, која је покренута против мене, бити заустављена када јасно кажем да не познајем никога од људи који се спомињу у том случају. Дакле, нисам их могао ни виђати нити се с њима договарати, па тако нити имати икакве везе с цијелом причом. На крају, она је само наставак једног дугог процеса започетог прије више од десет година тијеком којег сам био прије свега колатерална жртва настојања политичких противника Зорана Ђинђића и Миле Ђукановића да их дискредитирају и оптуже за криминал, шверц, а ево сада и за убојства.

• Тко је, дакле, наручитељ убојства?
Је ли довољно јасно ако кажем да иза убојства Пуканића прије могу стајати они за које је обављао ове прљаве послове. И о којима је све знао, него било тко други. А људи који су започели и монтирали хајку против мене, Ђинђића и Ђукановића сједе у Београду. И мислим да би њих требало питати управо то: јесу ли познавали Пуканића, јесу ли радили с њим, јесу ли познавали и радили с разним криминалцима… Мислим да има доста тога на што би ти људи требали одговорити.

• Вратимо се у 2001. Из којег разлога је покојни Пуканић тада писао о вама?
Пуканић је био пуки извршитељ, пијун којег су они, за које је радио, без икаквог жаљења потрошили. С њим сам се због тога тужио. Требали смо се, једном приликом, суочити пред судом у Загребу. Није се појавио. То ми чак није ни сметало јер сам задовољштину добио кроз судске пресуде. И што се мене тиче на тај сам начин с тим господином, извршитељем туђих налога, и завршио.

• Мислите на српске политичаре?
Кривце за оно што ми се догађа, за више од десет година прогона којем смо изложени моја обитељ и ја, никада нисам ни тражио у Националу. Тражио сам тамо гдје они стварно и сједе, тамо гдје су осмислили, организирали и извршили своје злочине, од којих је само један било и убојство Зорана Ђинђића, у којем су, кроз логистичке подршке и давање политичког легитимитета убојицама, и сами судјеловали. Ти су људи кривци. И у Београду су.

• Тко су ти људи?
То су особе црногорског подријетла које имају стварну власт у Србији и који су довели на власт бившег српског премијера Војислава Коштуницу. Они су створили своју мрежу, поставили своје људе на кључна мјеста у полицији и правосуђу те проводе прави терор. Измишљају мафију, измишљају криминал и афере. Они држе Србију уцијењеном. У политичком смислу они су српски хегемонисти. Због њих Србија има проблема са свим својим сусједима. Надаље, они су ти који Србију својом политиком држе изван еуропских интеграција и онемогућују стварну демократизацију друштва док државе у нашем окружењу постају дио напредног западног свијета.

• Који би био мотив таквог обрачуна с вама? Ипак су вас тада у Националу прогласили шефом мафије на Балкану. Је ли то био политички или пословни обрачун?
Све то заједно. Но, кад већ причамо о догађајима које можемо свести у криминални контекст, морамо говорити о овим људима које сам споменуо и који су прави криминалци. Они су измислили духанску аферу.

• Како можете бити тако сигурни у то што говорите?
Ево, кронолошким редом ћу вам сложити ствари. Прво, духанску аферу су измислили људи из кабинета Војислава Коштунице. Они су водили тзв. експертну скупину или ”expert unit”, како су је звали. Они нису били службена институција Владе Републике Србије. Не постоје документи о њихову формирању, статусу, задаћама. Експертна скупина је дјеловала као парадржавно тијело Владе Војислава Коштунице.

• Опет ћу вас питати за њихова имена?
У том тијелу су били Раде Булатовић, који је касније постао шеф БИА - Безбедосно-информативне агенције (српског пандама хрватске СОА). Затим, шеф Коштуничина кабинета Александар Никитовић, Драган Јочић, који је такођер касније именован шефом полиције, те њихова медијска узданица, директор српске телевизије Александар Тијанић. То је, да тако кажем, кључни дио тима који је створио духанску аферу.

• С којим циљем? Што су жељели постићи?
Претпостављам да је један дио њихових циљева постављен кроз чињеницу да су сви подријетлом Црногорци. Они због тога, желе владати Црном Гором из Београда. Ништа мање важно није ни то што су тада, кроз духанску аферу, хтјели ослабити и нанети штету сада покојном српском премијеру Зорану Ђинђићу и Милу Ђукановићу. То је заправо била њихова главна намјера, а у свему томе ја сам био успутна жртва.

• Имате ли било какве доказе за те тврдње?
Већ у почетку, 2001, имао сам информације да се тако нешто спрема. Сад имам и доказе.

• Какве доказе? Одакле?
Добио сам, преко својих одвјетника, од талијанског тужитеља у Барију опсежну документацију која је за мене и моје твртке требала бити крунски доказ да смо умијешани у кријумчарење цигарета на подручју бивше Југославије. Те тзв. доказе прибавила је скупина Коштуничиних људи које сам већ споменуо.

• Што су ти докази?
То су исписи новчаног промета с рачуна мојих компанија које су биле регистриране на Ципру. Те легалне новчане транскације немају никакве везе с Италијом и предметом истраге талијанског тужитељства ни с људима који су осумњичени за кријумчарење у Барију.

• Има ли још шта?
Занимљиво је да су приложени талијански пријеводи текстова које је о мени објављивао Национал. Занимљиво је и то да су они превођени и слани у Италију из Коштуничина кабинета. Исте документе су доставили и у Еуропску Унију, точније у њихов Уред за борбу против корупције.

• Но, индикативно је да је ваше име, уз име Мила Ђукановића, у оптужници талијанског тужитељства у Барију због шверца цигарета?
У Италији сам био само као туриста. Никога не познајем од оптужених, нитко ме од њих није спомињао у било којем контексту и нема ничег што ме може на било који начин компромитирати.

• А они рачуни с Ципра?
Они су, рекао сам вам, рачуни легалних прихода од легалне продаје цигарета. До њих су дошли путем тзв. међународне правне помоћи када је српска влада покушала утврдити гдје је Милошевићев новац. У склопу тога, а и због чисте случајности јер се директор једне моје твртке презива Милошевић, а нема везе с обитељи Слободана Милошевића, с Ципра су у Београд стигли документи са свих рачуна који имају везе са српским држављанима или су Срби власници. Они су тако добили увид у промет мојих твртки. Манипулација ту није завршила. Те податке су спојили с писањем Национала и српских новина те упутили талијанском тужитељу са закључком да је тај новац резултат прања новца од кријумчарења цигарета за Мила Ђукановића и Зорана Ђинђића.

• Од увоза цигарета у Црну Гору и Србију?
Не. Нису то такви рачуни. То је промет моје компаније која је имала дистрибуцијска права од великих свјетских произвођача цигарета за одређена подручја. Нека од тих подручја су Србија и Црна Гора, Косово, Албанија итд.

• Зашто су вас, ако је цијела духанска афера исконструирана, у травњу 2008. два мјесеца држали у руском екстрадицијском притвору?
Због Интерполове тјералице која је подигнута на захтјев МУП Србије, а као резултат истраге у акцији под кодним именом Мрежа. Та је полицијска акција била посљедица онога што је исконструирано у Коштуничину кабинету и писања медија. Требам рећи да је та иста акција углавном послужила бившем министру унутарњих послова Србије Душану Михајловићу како би ме уцјењивао.

• Како вас је уцјењивао?
Он је покренуо ту акцију у којој сам ја био једна од особа под истрагом, а истодобно ме позвао у свој кабинет.

• Под истрагом је истодобно био и Милошевићев син Марко?
Да. Било је доста људи под истрагом, а један од њих је био и Марко Милошевић. Укратко, били су сви који су радили с цигаретама.

• Јесте ли продавали цигарете Марку Милошевићу?
Нисам радио ни с једним од људи који су били под том истрагом. Па тако ни с Марком Милошевићем. Био сам дистрибутер. Од компанија, за које сам радио, имао сам строгу забрану било какве трговине с људима из Милошевићева круга.

• Како су те компаније могле знати коме продајете цигарете?
По документима и рачунима које су добивали. Знали су коме продајем.

• Вратимо се министру Михајловићу. Што је точно желио да му дате? Новац?
Кад ме позвао у кабинет, већ је трајала та полицијска акција Мрежа. Прво је почео говорити о томе да неки луђак полицајац, који жели писати књигу о томе, води ту акцију. Онда је извадио неки папир, ораниграм, који је показао да сам ја, заправо, на врху организације, те готово шеф државној полицији, царинској служби. Осим Милошевићу. Испод мене су били сви други који су у то вријеме радили с цигаретама. Рекао сам му да је то све глупост, што и њему мора бити јасно. Рекао је да разумије и схваћа. Онда ме почео испитивати о томе како ми иду послови, како зарађујем. Било ми је јасно што жели, поготово кад ми је рекао да не мора та истрага баш бити таква и да ја не морам бити тако високо на попису. Можеш бити на врху, у средини или на дну и додао да ћемо се опет видјети.

• И јесте ли?
Сусретали смо се још неколико пута. Сваки пут је носио ораниграм гдје сам био све ниже. Како је падала моја важност у полицијским документима, тако је растао његов апетит. Задња његова понуда је била да ће ме скинути с листе. За све ово што говорим имам доказе и свједоке. Дакле, довео је у моју кућу у Марбелли, Шпањолска, бившег директора твртке Ц-маркета (српски ланац малопродаје) Слободана Радуловића и документе по којима сам им требао платити 15 милијуна еура како би они приватизирали твртку. Моја корист у свему било би скидање с листе оперативне акције Мрежа. Никада им нисам одговорио на ту понуду. У међувремену, Михајловић је отишао с министарског мјеста, а замијенио га је Драган Јочић који је један од људи из Коштуничина споменутог експертног тима. А Јочић је добио од Михајловића све документе полицијске акције Мрежа. Из тога је кренула опет истрага, али пазите, против непознатог починитеља, односно особе.

• Јесте ли икад били службено позвани на разговор у полицији?
Никад и нитко ме није позвао на полицију. Слали су изасланике који су испитивали колико би платио ако би се цијела ствар средила.

• Јесте ли платили?
Нисам био спреман дати новац да би ме спасили од нечег што је је пука измишљотина Коштуничине екипе.

• Но, чињеница је да су талијанске власти тражиле од свих држава гдје имате регистриране твртке да изврше контролу финацијског пословања истих?
Наравно. Талијани су то учинили због тенденциозних информација и манипулација које су им послане из Србије од Коштуничиних људи. И што су нашли? Французи су двије године истраживали. Швицарци скоро четири. Исто тако је било у Лихтенштајну. Сви су закључили исто: око мене и мојих твртки нема сумњивих послова. Нисам шеф духанске мафије и нисам, на било који начин, повезан с било чим што се може свести под криминалне радње.

• Остаје Италија? Тамо истрага још није готова.
Од талијанских власти очекујем да ме позову и да ме питају што имам за рећи. Радо ћу се одазвати њихову позиву и с доказима појаснити како се темељи оптужби против мене ослањају на големој манипулацији из Србије.

• Нисте ми одговорили зашто су вас задржали у руском притвору?
У Москву сам путовао на позив предсједника Савјета Руске Федерације. На аеродрому су ме задржали и био сам два мјесеца у притвору.

• Због Интерполове тјералице?
Да. У та два мјесеца Руси су имали довољно времена да истраже документе који су послани из Србије као објашњење оптужнице која је против мене подигнута на Специјалном суду од оних истих Коштуничиних људи који штите криминал сваке врсте у Београду. Оптужница је, а то су схватили и у Русији која је добра са Србијом, пуна различитих нелогичности. Примјерице, оптужују ме за злопорабу службеног положаја у својој приватној твртки. Разумио бих да сам био у државној служби као министар или нешто слично, али овако је све то смијешно.

• Имате ли се намјеру појавити на суду у Београду?
Од 1997. када сам отишао из Србије, у Београд сам долазио барем једном мјесечно. Знају гдје живим и знају ми адресу. О тјералици нисам службено информиран као ни моји одвјетници. Жељели су направити циркус и јесу. У међувремену сам нудио јамчевину да се могу бранити са слободе, али нису на то одговорили.

• Нису још или уопће неће?
То је дио који ме највише збуњује, боље рећи због којег сам запрепаштен. Изгледа као да они мене не желе на суду. Као да не желе да ја ишта говорим. И тај став сам апсолутно разумио у вријеме Војислава Коштунице. И ја и моји политички пријатељи Ђинђић и Ђукановић за њега смо били противници с којима се желио обрачунати. То ми се, наравно, није свиђало, али је било у неку руку логично.

• Па и данас је на власти у Србији Демократска странка Зорана Ђинђића?
Точно. Данас је у Србији на власти Демократска странка Зорана Ђинђића, странка која би требала обранити, не само мене, од сулудих напада, него прије свега заштитити својег мртвог лидера којем је, заједно с Ђукановићем и са мном, исконструирано да је криминалац и шверцер. А, ево сада, преко случаја Пуканић, који је ”наводно” убијен зато што је био ”наводни” свједок о томе да смо о нас тројица руководили шверцом цигарета, ето сада, кроз тај случај, монтирају нам, свој тројици, и да смо убојице. И Демократска странка, странка на власти у Србији, странка којој сам небројено пута помагао, о чему могу свједочити и њезини лидери, закључно с Борисом Тадићем, странка на крају крајева с чијим сам члановима, па и с Тадићем, због свега споменутог имао јако срдачан однос. Е, та странка, не само да ми није помогла, него нису ништа учинили барем да ми се допусти да се, уз кауцију, браним са слободе.

Тај дио приче ме шокира, то не разумијем, као што не разумијем ни то што су и данас, у Србији, на кључним мјестима у правосуђу, медијима и полицији, људи Војислава Коштунице. Тадић их је ту једноставно оставио. И то ме ни на који начин не би интересирало, али ти људи, у правосуђу, полицији и медијима и данас одлучују о мојој судбини, непосредно или посредно. Уосталом, што ћете више од чињенице да је особа, која је изравно судјеловала у креирању духанске афере, а гдје смо оцрњени Ђинђић, Ђукановић и ја - данас директор Јавног телевизијског сервиса националне, државне телевизије. И нека кажу моји пријатељи из ДС, који га на том мјесту држе, је ли му је то награда за то што је радио. Ако неће рећи, рећи ћу ја…

• Па реците?
Не овако. Управо завршавам екстензивну видео и писану изјаву о свему што се догађало од 1995. до 2008. године у Србији. Имена људи с којима сам имао различите везе, имена оних који су ме уцјењивали још 1997. када сам, због подршке антимилошевићевих странака, а прије свега Зорана Ђинђића, протјеран из Србије. Највјеројатније у сљедећа два до три тједна упутит ћу је Специјалном суду и јавности.

• Што мислите какве ће бити реакције?
То не знам. Никада нисам желио уносити немир на српску политичку сцену или међу пословне људе који су им блиски. Али да заштитим своју обитељ, себе и своју част морам учинити нешто како би се чула истина о мени, мом послу и мојим контактима у пословним и политичким круговима.

• Бојите ли се за властиту сигурност?
А толико сам година био забрнут да више не могу бити. Бојим се једино тога да се нешто не догоди прије него што кажем све што имам за рећи.

• Јесте ли примали пријетње?
Све ове године. Стално ми пријете. И данас. Зар не мислите да је пријетња ово што се сада догађа? Зар не мислите да није пријетња кад вас нетко ставља у контекст ликвидације једног човјека? А ја се требам правдати јер обитељи убијених, због лажи и подметања, мисле да ја стојим иза смрти њихових ближњих.

• Како сте ви и Мило Ђукановић постали пријатељи?
Ђукановић је мој пријатељ већ двадесет година.

• Што је с оптужбама да су банковни рачуни с вашим именом уствари опрани новац Мила Ђукановића?
То је тек дио прича и лажи које се шире о мени како би се наштетило Ђукановићу, али и покојном Зорану Ђинђићу. Причало се да је авион моје твртке заправо Ђукановићев. Затим да су приходи од мојег бусинесса заправо прање новца за Ђукановића и Ђинђића. Али све су истраге, као што сам већ рекао, показале да је новац легална зарада. Увијек кад су мене нападали циљали су на Ђинђића и Ђукановића. Прво ја, а онда они преко мене. И увијек се догађало, што не може бити случајно, пред неке важне политичке догађаје у Србији или Црној Гори

• Јесте ли финанцијски помагали Ђинђићеву странку?
Од 1995. до Ђинђићеве смрти, па још коју годину након његова убојства, помагао сам Демократску странку. Дао сам десет милијуна еура и не вјерујем да је итко дао више за демократске промјене у Србији. А пуно њих се хвали да су доста тога дали.

• Што знате о односима Ђинђића и Коштунице?
Исти људи из Коштуничина стожера, који су мене одредили за одстрел, дали су политичку, логистичку и сваку другу помоћ у убојству Зорана Ђинђића. Када је убијен, напади на мене нису стали јер је требало доказати да сам ја криминалац, па је онда и Ђинђић криминалац. Поготово зато што сам финанцијски помагао његову странку. Морао сам бити кажњен, без обзира на то јесам ли крив или нисам.

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->