Предходна страна

Рецепт премијера Цветковића - Ближе са Америком да би она уважила наше интересе - какве су му Шансе?

Пријатељство условљено признањем Косова!

ИГОР ИВАНОВИЋ: Америка ће остварити интерес, ма какви нам били односи, а ова инфантилност нас води у репризу „Сартида“ - ето вам џабе, а амерички амбасадор ће неколико политичара да потапше по рамену.

ДАНКО ПОПОВИЋ: САД неће да пљуне, па да олиже, а ни наша влада није тако наивна да мисли да ће Вашингтон променити политику, већ збуњује народ јер нико озбиљан не говори које су користи, а које штете од приласка Западу

БЕОГРАД - Премијер нове владе Србије Мирко Цветковић у свом експозеу казао је да Србија мора да побољша односе са САД и приближи јој се како би та сила, обављајући своје послове на Балкану имала већег обзира према српским интересима.

Колико је његова претпоставка да ће нам се Америка смиловати и, на пример, повући признање Косова, заиста основана, односно да ли ћемо „боље односе“ платити признавањем „лажне државе Косово“, саговорници Гласа процењују јединствено. Скупља дара него мера. Помена ради, док су српски амбасадори још повучени из земаља које су признале Косово, неки наши политичари, нпр. Палма позивају управо дипломате тих земаља на окупљање и братско дружење...

Игор Ивановић: Побољшање се заснива на банализацији темељних вредности Запада, па влада води политику заслепљена силом и обожавајући моћ САД. Ова инфантилност нема стратегију која рачуна има ли смисла побољшати односе, и у којој мери, већ ону коју смо видели на „Сартиду“- ето вам џабе, а пар политичара који контактирају са амбасадором САД биће тапшани по рамену. Америка ће остварити интерес, ма какви нам били односи. Убеђивање да нам је приближавање неопходно само јој помаже да оствари три циља због којих је и послала озбиљног обавештајца Камерона Мантера и створила нам овакву владу (где је Арканов тесни сарадник Палма проглашен барјактаром ЕУ).

То су ремећење споразума с Русима, индиректно признање Косова (а шта је боље од дружења у Јагодини са амбасадорима земаља које су признале Косово, а две недеље раније се клело да никад неће признати) и слабљење конзервативне темељне идеје Запада - пакта црвене петокраке, што је континуитет англосаксонске политике на Балкану. Хоће да заведу меки комунизам, без вертикалних односа, где је све површно и хоризонтално. О том банализму говорим.

Обрад Кесић: Главни амерички интерес на Балкану је Косово и администрација Обаме или Мекејна ће тражити да директно или индиректно признамо независност. Ако је влада спремна да то уради, нагло ћемо побољшати односе.

Ако није, са САД можемо само сарађивати око заједничких интереса - стабилности Балкана и економској обнови, баш као и са ЕУ и Русијом. Кључ је да коначно дефинишемо шта нам је национални интерес и да га сви знају. Онда би имали оквир у ком бисмо могли да градимо неке заједничке интересе, али плашим се да ова влада, као и последњих осам година, добро зна да каже шта неће, а врло лоше шта неће и шта је могуће. Има простора за средње решење - да одустанемо од захтева да САД повуче признање, а да они не форсирају друге земље на признање. Тиме се отвара простор за нове преговоре Београда и Приштине. Али, за то је потребно да одредимо национални интерес, да се ангажује цела држава, а не само дипломатија и да имамо много ефикаснији лоби.

Данко Поповић: Са САД би требало да будемо у добрим односима зато што ће у следећих двадесет година још бити сила. Али, баш као велика сила, Америка неће да пљуне, па да олиже. Неће одустати од признавања косовске независности, као што ни Србија не може да призна једнострано проглашену независност у јужној покрајини. Истина, на Балкану нема сто метара границе, а да је нису нацртале велике силе.

Влада није толико наивна да мисли да ће САД променити политику, већ то само прича ради збуњивања народа. Наиме, појављују се неке еврофобије, еврофилије итд, али нико није довео озбиљне људе да кажу које су користи, а које штете од приближавања Западу.

Али, мораћемо да се приближимо, не само САД, него свима, јер као мала и изнемогла земља требало би да водимо политику из времена Милоша Обреновића: „Помози Бог чаршијо на све четири стране“. А за Косово ћемо се определити више у смислу поштовања свете него световне историје.

Диана Милошевић

  Штампа