------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Сећање на спасавање америчких пилота са Галовића ливаде испод Равне Горе која се оперативно звала „Халијард”

Спасавање америчких пилота

Тањуг је недавно објавио вест о обележавању 65. годишњице завршетка мисије „Халијард” у којој је спашен вели број америчких пилота. А наш члан Српске политике, бодљикави „Кактус“, написао је један коментар поводом посете Џозефа Бајдена под насловом „Елеганција снисходљивости, подаништва и сервилна бахатост“ Иако ова два текста говоре о наиме различитим догађајима из оба извире снисходљивост, подаништво, и сервилна бахатост домаће владајуће „елите“.

Прањани – У Прањанима код Горњег Милановца представници амбасаде САД су обележили 65. годишњицу завршетка мисије „Халијард” (Operation Halyard) током које је, при крају Другог светског рата, евакуисано око 500 савезничких, претежно америчких авијатичара, оборених над окупираном Србијом. Делегација америчке амбасаде у Београду, коју је предводила отправник послова Џенифер Браш, а у којој је био и ваздухопловни аташе потпуковник Џон Капело, положила је венац на спомен-обележје где је некада био аеродром.

Браш је овом приликом поручила да Америка никада не може да заборави то што је српски народ учинио за њихове авијатичаре. „Ово је важан заједнички догађај. Ми никада не можемо заборавити то што је српски народ учинио за наше авијатичаре у току протеклог рата и зато смо обележили ово место и стално га посећујемо”, изјавила је Браш. Венце на спомен обележје положили су и представници Владе Србије, ваздухопловства и против-ваздушне одбране, на челу са бригадним генералом Бранком Живаком и локалне самоуправе.

Амерички пилоти евакуисани су са привременог аеродрома Галовића ливаде, под Равном гором, у више десетина ноћних и дневних летова транспортних авиона, који су их пребацили до база у Италији. Уручивање заставе Охаја мештанима Прањана поводом обележавања операције „Халијард” делегација Националне гарде Охаја посетила је Прањане. Мисија „Халијард” остварена је у сарадњи са припадницима Југословенске војске у отаџбини који су организовали прихват пилота и њихово скривање од Немаца.

У Музеју рудничко-таковског краја отворена је изложба фотографија и приказан документарни филм о операцији „Халијард”, а предсетавници Америчке амбасаде саопштили су новинарима на скупу да је на иницијативу војног аташеа САД у Београду и Евроатланске иницијативе из Београда, мештана Прањана, америчких авијатичара ветерана и српске заједнице у САД, основана Фондација „Халијард”. Та фондација има у плану снимање документарног филма о спасилачкој мисији, као и градњу центра за младе у Прањанима, недалеко од аеродрома са кога су спасени пилота. – Пише Тањуг

Није нам јасно да ли ови моци који су дошли да са својим „пријатељима“ Србима поделе захвалност за спасавање пилота, можда њихових очева, знају да је ту изнад Праљана недавно летело стотине америчких авиона бомбардујући управо тер Србе који су их спасавали. Да су гађали Ваљево, Чачак, чак и села око Ваљева, који се са Галовића ливаде чак и голим оком виде. Знају ли ти амерички да су у Србији својом бомбама убили 2.500 људи углавном цивила „бранећи“ Шиптаре и на тлу Србије стварајући још једну шиптарску државу.

Колика треба да буде дрскост и безобразлук тих америчких „гостију“ из Охаја да уопште кроче на тло Србије, после свега што су њихови пилоти 1999 учинили у Србији. Колико треба безобразлука отправнику послова Џенифер Браш, а посебно ваздухопловном аташеу потпуковнику Џону Капелоу, да положе венац на спомен-обележје где је некада био аеродром. Јесу ли том приликом положили венце и на оне невине цивилне жртве њиховог бомбардовања Срба. Треба бити велики нечовек са ђон образом, и пружити крваву руку сељацима из Прељана. Исто као што је отправник послова Џенифер Браш смешећи се пружио руку сељацима из Праљана тако је и њиховог потпредседника Бајдена, после свега што је изговорио о Србима залажући се за њихово истребљење – пружио руку Тадићу. Зна ли тај неандерталац Бајден уопште за операцију Халијард” и колики је ризик био за Србе да те америчке пилоте крију а посебно да припреме импровизовани аеродром на Галовића ливади са којих ће они бити пребацивани.

Али то је део дрскости и понашања САД према колонијама. Оно што више боли је степен снисходљивости и израженог подаништва јер су на спомен обележје венце положили и представници Владе Србије, ваздухопловства и против-ваздушне одбране, на челу са бригадним генералом Бранком Живаком, као и представници локалне самоуправе. Кава треба да буде та „војничка част“ па да се бригадни генерал Бранко Живаков „пријатељски“ рукује са ваздухопловним аташеом потпуковником Џоно Капелом, - а можда му и захвали на бомбардовању, јер таква људска гњида вероватно никада не би дошла до позиције генерала у Српској Војсци. О тој снисходљивости, подаништву, и сервилна бахатости пише “Кактус” која више вређа, понижава, и боли од свих недаћа и немаштине које даве Србију и српски народ.

Елеганција снисходљивости, подаништва и сервилна бахатост

Пре кратког времена, уз наду да смо притиснути недаћама и произвођењем нових афера већ заборавили бомбардовање и све недаће које су нам нанеле САД, а нисмо, имали смо ту „част“ да нас је посетио Џозеф Бајден.

Иако се као ранији сенатор бескомпромисно залагао за бомбардовање наше земље а за Србе, ван свих граница културе, образовања и других цивилизацијских норми користио уличну терминологију набијену плаћеном мржњом, садашњи Потпредседник САД је дошао да се увери у успешност дисциплиновања, на начин како су дисциплиновали своје „Индијанце“. Додуше, када смо ми у питању постоје нека ситна неслагања зато што на територији Републике Србије стварајући шиптарску државу подржавају геноцид и етноцид Српског народа, али Боже мој то је судбина „бед гајса“ која не би требала да представља већи проблем за обострану, срећнију и дуговечнију сарадњу колонијалног типа.

Посети су претходиле припреме не само техничке природе, већ и оне са политичког аспекта, наравно у афирмативном смислу. Тако је међу првим изјавама таквог типа пласирана изјава једног књижевника, шефа маргиналне комби странке прозападне оријентације а сада у фази покушаја политичке рециклаже, који је Бајденову посету видео као поруку охрабрења из САД ка могућем убрзаном кретању према ЕУ, под условом да се не иде у дестабилизацију региона и да чланство у НАТО буде одскочна даска за пут ка Бриселу. Као бивши министар спољних послова и потписник чувеног СОФА споразума са НАТО-ом, веома мудро је закључио да „нема погледа уназад, нема повратка уназад“, вероватно због авети Хага која му дува за вратом. Својевремено је један колумниста у једним веома тиражним новинама Председника републике назвао „фирер на спиду“, а на чему ли је овај несрећник?

Мере безбедности су посебна прича, поготово када се један симпатичан политички буцко, похвалио применом највећег могућег степена. То је подразумевало затварање улица не само куда ће колона пролазити већ и шире, уз истовремену забрану кретања пешака. Контрола бандера и шахтова који су заваривани, уклањање контејнера за смеће са трасе, затварање кафића и башти,питање прозора и ролетни су само део тортуре и малтретирања грађана Београда. Планом је било предвиђено ангажовање око 5.000 људи на пословима обезбеђења „његове висости“, уз обуставу и делом преусмеравање 6 трамвајских, 5 тролејбуских и 47 аутобуских линија градског саобраћаја уз хаос и колапс осталог саобраћаја.

Да скратимо причу, као доказ највеће и најдубље сервилности такође се може тумачити и изјава Министра унутрашњих послова који је са важношћу истакао да ће мерама покривања бити обухваћена и сва лица која поседују снајперска знања и вештине. Да није тако жалосно било би смешно, јер нико њега није тукао по ушима да долази овамо ако се већ осећа небезбедним, а земља домаћин је обавезна да госту гарантује сигурност. У противном посета се отказује до следеће прилике, што није ништа неуобичајено. Ипак треба напоменути да су ову земљу посећивали многи председници, крунисане главе, шефови држава и влада па и светских велесила,али никада није било оваквог циркуса због једног потпредседника.

Технички гледано, посета је прошла глатко али бих указао на неке друге интересантне детаље. Током боравка Бајден је говорио о неопходности регионализације Републике Србије (што је наше унутрашње политичко питање) а што је касније након посете Председник републике подигао на ниво приоритетног политичког питања. Интересантна је чињеница да је још пре ове посете тему регионализације са Бајденовим идентичним ставовима и бројем региона отворио незаобилазни и свеприсутни (када је у питању штета по Србију ) Млађан Динкић. Циници би поставили школско питање; ко је од кога преписао домаћи задатак. Иако се здушно негира, Бајден је ипак у торби донео домаћи задатак (видети линк за YОУТУБЕ, постављен на форуму сајта Српска политика) који се мора реализовати где независност Косова има приоритет, а потом остале интеграције.

Између осталог, Бајден је истакао Министра одбране Републике Србије као једну од ретких политичких фигура која се залаже за исте циљеве као и САД и особу која искрено ради на евроатлантским интеграцијама Србије. Такође је рекао да САД желе унапређење сарадње са Србијом и истакао жељу да Србија уз помоћ САД постане фактор стабилности у региону. Без привреде и економије, без војске, са расцепканом територијом, политички прокажена, оптерећена Хагом и другим процесима, заиста делује као фактор стабилности. Иначе какав леп пример цинизма: Као сенатор, према вама као народу сам јавно исказивао најдубљи презир и мржњу, бомбардовали смо вас, тровали уранијумом, подржавали и помагали шиптарски геноцид и етноцид према Србима, цепамо вам државу, морали сте да судите онима који су бранили земљу од агресије а сада треба да сте срећни што имате САД за пријатеља. Цинизам и дрскост се ту не заустављају, иду даље; без обзира што је упркос противљењу Владике СПЦ бахато посетио Дечане, одмах је Шиптарима дао крила изјавом да је независност Косова неповратан процес, да не може бити поделе Косова и нагласио значајни напредак у мултиетничности, а истовремено примио друго по важности одликовање независног Косова, Златни орден слободе. Прво по рангу одликовање вероватно чувају за Обаму.

Председник републике Србије се у својој изјави везаној за Бајденову посету, заложио се за интеграцију западног Балкана у ЕУ, мада Србија географски гледано тешко може да се сврста у западни Балкан, и борбу против међународног криминала и тероризам. Такође се заложио за историјско помирење истичући да се рат на Балкану не сме поновити (па макар Србији отимали територије, сваки дан). Питање КиМ је поменуто уз констатацију о различитим ставовима и кршењу међународног права али и жељом о унапређивању сарадње са САД. Наравно ни речи о флагрантном кршењу Резолуције 1244 СБ ОУН, Србима на КиМ, личној и државној имовини узурпираној од шиптара, КФОР-у и ЕУЛЕКС-у, злочинима и злочинцима, економским питањима Срба на КиМ и другом. Наши штампани медији су такође пренели оцену Данијела Сервера из вашингтонског Института за мир, да је Бајден у Београду пренео „искрену“ поруку Вашингтона за сарадњом.

Када је реч о објављеним текстовима у вези посете, може се уочити не само јака афирмативна нота већ и одређена реторичка и стилска сличност што упућује дириговање-дистрибуцију из једног центра. И на крају, када је реч о текстовима, неко је Бајдена поредио са римском титулом или звањем проконзула. Можда да, али проконзул и његова пратња су приликом путовања или преузимања дужности били осим војске и музике дочекивани од стране масе света и проститутки јер су се сви надали одређеној користи. Маса бесплатног хлеба и игара а проститутке доброј заради. Бајдена у Београду маса није дочекала. – Пише Кактус.