------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Како руски медији виде посету Нови генерални секретар НАТО-а Андерса Фог Расмусена Косову и шта ће то значити за преостале Србе на Космету

Косово без НАТО војника

НАТО намерава да део снага са Косова пребаци у Авганистан и Ирак, па у циљу прерасподеле ресурса најлакше је Косово прогласити потпуно стабилним и безбедним. Расмусен је изјавио такође да ће бити настављено пружање помоћи Снагама безбедности Косова иначе формираним уз активно учешће КФОР-а и НАТО-а и оне треба да преузму одговорност за безбедност Косова.

Прерасподела ресурса
„Нови генерални секретар НАТО-а обилази своје имање“. Мислимо да би овакав наслов био баш одговарајући за текст о посети Андерса Фог Расмусена (Anders Fogh Rasmussen) Косову, зар не? Јер одцепљену од Србије покрајину често називају и НАТО-творевином. Није случајно баш на десету годишњицу премијер Косова Хашим Тачи дао једну врло поражавајућу, у својој апсурдности изјаву, како је „бомбардовање Југославије донело демократију на Косово“. И заиста, нека општа карактеристика нашег доба је да се демократија, наизглед — највеће достигнуће у области људских права, све чешће шири уз помоћ бомбардовања. Претходно се терен за утеривање „демократије“ припреми терористичким акцијама, нападима на регуларне полицијске и војне снаге експлозивним материјалима, онда се та терористичка дејства назову ослободилачка - а „ослободиоцима“ треба помоћи. Кад све добро закувају и медијски пропагандно припреме, онда крећу у миротворне бомбардерске акције јер то њихова јавност тражи. Стога ова Тачијева изјава можда и није тако апсурдна како нама изгледа.

Али ово, онако, узгред. А сад о суштини. Чиме је ова покрајина тако заинтересовала Расмусена да је одмах после Авганистана одлучио да посети баш њу? У штабу НАТО-а кажу да је то „један од приоритета новог генералног секретара, пошто је Косово други по величини театар акција за операције НАТО-а“. А кад већ по мишљењу натоваца безбедносна ситуација у покрајини не изазива забринутост, део контингента од 14 хиљада војника могао би се пребацити на онај терен који је за њих први и главни. И мада се некоме може учинити да је 64,5 хиљаде војника за Авганистан више него довољно, у Бриселу тако не мисле. А и не могу да мисле – операцију у Авганистану сматра својим приоритетом сам Барак Обама, тако да немају куд.

Уосталом, тешко да је то једини разлог за радикално смањење бројности НАТО-контингента на Косову. А то да се ради баш о радикалном смањењу не изазива сумњу. „Пред крај свог мандата желео бих да се КФОР сведе на мале снаге за реаговање, или да се потпуно повуче” – изјавио је Расмусен одмах по ступању на дужност. И кренуо у акцију: у јанару 2010. од око 14 хиљада војника треба да остане 10 хиљада. Овим темпом 2013., када истиче Расмусенов мандат, Србе и њихове споменика не Косову од Албанца ће чувати искључиво сами Албанци.

Србе поменута перспектива не радује. Без обзира на компликоване односе са алијансом која је три месеца редом бомбардовала мирне српске градове, на Косову њени војници представљају „једину легитимна оружану снагу у коју Срби имају поверење“ – то се речи министра за КиМ. Па и у целини, Богдановић је доста оштро прокоментарисао Расмусенову позитивну процену безбедносне ситуације: „Човек који је задужен за безбедност тог дела Европе, па и света, не би смео себи да приушти такву изјаву, јер се она коси са стањем на терену”.

Ипак, без обзира на српске протесте, смањење бројности КФОР-а већ се не да зауставити. И ту се не ради само о пуким жељама генералног секретара. Расмусен је у марту још био познат само као дански премијер, а своју жељу да напусте Косово већ су најавили Британци и Шпанци. Разлоге су навели различите – Лондон се позвао на већ познату тезу о бољој безбедносној ситуацији, док је Мадрид више акцентирао политичку страну питања – ми то ваше Косово нит' признајемо, нити то планирамо, па што би му онда давали легитимитет својим присуством?

Нико нема пара за војску и војно јачање НАТО-а
Али не ради се ни о политици, па чак ни о безбедности. Новинар Александар Храмчихин, који се специјализује баш на натовској тематици, пише о стању војске у водећим земљама алијансе следеће: „Симптоматично је да веома популарни у медијима разговори о „растућој војној моћи“ НАТО нису поткрепљени никаквим цифрама“ – ироничан је Храмчихин, који појашњава: „Копнене снаге Француске смањују се до размера једне дивизије. Велика Британија прекида производњу тенкова, а њене специјалне јединице у Авганистану лете на изнајмљеним хеликоптерима Ми-8, због оштре несташице „Чинука“. Немачка 5 пута смањује број тенкова и јединица борне технике, а војних авиона — 7 пута“. Речју, криза је, па и грађанима наведених земаља све је теже објаснити ко их то угрожава после окончања хладног рата.

У овим условима кризе треба прерасподелити ресурсе. У потрази за компромисом између жеља Барака Обаме и активног супротстављања осталих да ратују негде на задњем дворишту планете, ново руководство алијансе нашло је соломонско решење – да повуче контингент са Косова. Што би се рекло, тамо је све већ мирно, пројекат се треба сматрати успелим и завршеним. Па, заправо, у праву су људи. Српски проблем у покрајини нестаће чим се НАТО војници повуку, јер је српско руководство расформирало своју Војску па ту безбедносну празнину и нема ко да попуни. Срби ће сами отићи кад и последњи војници КФОР-а. Поготово што пресељење 100, 150 хиљада људи за балканске прилике није ништа – све је већ виђено.
 

Чишћење територије од КФОР-а, експлозива и дугова
Као што се и очекивало, јер је то још при доласку на нову функцију најавио, у Приштини је генерални секретар НАТО-а потврдио своју намеру да смањи бројност КФОР-а. При томе, Андерс Фог Расмусен није навео ни тачан рок, ни бројност предстојећег смањења.

„Донели смо одлуку да наредних година смањимо број војника у саставу КФОР-а, али то је само одраз напретка у сфери безбедности на Косову. Реализација овог смањења војника зависиће од даљег напредовања у овој сфери“ – рекао је Расмусен новинарима после сусрета са председником српске покрајине Косова и Метохије Фатмиром Сејдиуом, премијером Хашимом Тачијем и командантом Снага безбедности Косова Фехмијем Мујотом.

Расмусен је изјавио такође да ће бити настављено пружање помоћи Снагама безбедности Косова иначе формираним уз активно учешће КФОР-а и НАТО-а. Он је дошао у Приштину свега неколико дана након ступања на дужност генералног секретара. Према његовим властитим речима, то сведочи да ће Косово имати „високи приоритет“ на његовом политичком дневном реду. Генерални секретар сматра једним од главних својих задатака стварање безбедносних оквира за осигурање евроатлантске перспективе Балкана. „Моја мисија је обезбеђење евроатлантске будућности за све балканске државе – како Косова, тако и Србије. Сматрам да то обезбеђење евроатлантске будућности гарантује и стабилност“ – рекао је он.

Оно што Расмусен није рекао, бар не новинарима то је да сада и Албанци мора мало да помогну НАТО-у ако су већ потпуно свесни и то истичу да је НАТО помагао њима да направе „државу Косово“. Каква год да је ви и ми је признајемо па док траје. Формирали смо вам Снаге безбедности Косова, па би било добро да део тих снага једну специјализовану јединици упутите у Авганистан где има доста проблема. Она би тамо ишла са НАТО снагама које намеравамо да повучемо са Косова. То би било једно врло корисно искуство за косовске Снаге безбедности које би на самом терену могле доста тога да науче. Није им баш отворено рекао да НАТО-у треба и „топовско месо“ јер свака помоћ се плаћа, - нека у новцу, а нека у војницима.

И тако док је Расмусен отворено мамио Србију у НАТО, наши, руски стручњаци, чистили су њено тло од бомби управо којим их је 78 дана засипала баш та НАТО Алијансе. Било би смешно да у суштини није жалосно. Подсећамо да је одред Министарства РФ за ванредне ситуације, уз примену специјалних средстава радио неколико месеци на уклањању касетних бомби на Нишком аеродрому и стамбеним четвртима Ниша а сад се ради у околини Параћина на разминирању сектора кроз које ће, као што се планира, водити траса будућег гасовода „Јужни поток“. „Радови на разминирању започети су о6. априла о. г. У међувремену, откривено је 177 експлозивних предмета“ – рекао је представник Министарства. Руски стручњаци су само на овом Параћинском делу већ прегледали више од 539,4 хиљада квадратних метара територије, а „Планирано је да се прегледа још 418 хиљада квадратних метара површине“ – прецизирано је у Министарству Русије за ванредне ситуације.

Овај ресор пружа Србији помоћ у чишћењу територије и економских објеката од експлозивних предмета по налогу председника и владе РФ. Прошле године пионирци Министарства бавили су се разминирањем на неколико критичних подручја територије Србије и овај посао ће се и даље наставити све док се сви угрожени сектори не очисте од касетних мина и заосталих пројектила од НАТО бомбардовања. Господина Расмусена ово чишћење терена који су они унередили, очигледно не интересује, али га јако интересује да и Србију угура у НАТО алијансу.

И руководство компаније НИС такође је приморано да врши својеврсно „чишћење“ територије – није експлозивно али може и да буде. Компанија која је под руском контролом је према резултатима првог полугодишта смањила губитке са 117,6 на 77 милиона евра. При томе, дуговања српских компанија НИС-у износе 288,7, а кредитне обавезе саме компаније 800 милиона евра. Према речима генералног директора НИС-а Кирила Кравченка, главни узроци нерентабилности компаније су нестабилне цене нафте крајем прошле и почетком ове године, опадање курса динара, као и неподмирени дугови низа српских компанија. „Али ту смо а постоји и план подмиривања ових дугова НИС-у до краја године“ – рекао је Кравченко.

Уосталом није да само Русија упућује различите стручњаке у Србију. Дешава се и обрнуто, посебно у спорту. Дакле, нови шеф стручног штаба петербуршког фудбалског клуба Зенит, који се растао са холандским тренером Диком Адвокатом ће, највероватније, постати Италијан Роберто Манчини – пише у данашњем броју дневника „Советскиј спорт“. А помоћник Манчинија, ако се уговор са њим потпише, постаће Србин Синиша Михајловић. Сачекаћемо да видимо долази ли то Србин да помогне Русима.

Српска политика