------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Веровали или не, бар према званичним пописима или пописним махинацијама, у Хрватској се од 1948. није родио ниједан Србин!

У Хрватској се од 1948 није родио ниједан Србин!

Ако је судити по резултатима пописа становништва у Хрватској, почев од првог, одржаног 1948. године, па све до последњег, 2001. године, може се закључити да се Срби у овој бившој југословенској републици нису ни рађали??! Штавише, за нешто више од пола века, укупан број Срба је сведен на трећину, док се број Хрвата, истовремено, увећао за читав милион!

Да чудо буде веће, „великосрпска агресија" и масовно страдање Хрвата у домовинском рату, допринели су да се њихов број током последње деценије 20. века увећа за 240.000, док је истовремено из хрватских пописа нестало чак 380.000 Срба! Иако фрапантни и крајње неочекивани, Хрвати се својски труде да ове резултате представе тачним, мада би иоле површна анализа показала да је реч о најобичнијој манипулацији и махинацији. Очигледно, жеља је да се Срби у Хрватској и папиролошки сведу на једну трећину у односу на њихов број после Другог светског рата, односно да се и на тај начин оствари хрватски демографски сан још из времена Анте Павелића и Независне државе Хрватске.

Кључни резултат свих послератних пописа у Хрватској своди се на следеће: укупан број Срба као конститутивног народа, и других припадника националних мањина, забележен пописом из 1991. године, идентичан је оном из 1948. године. У међувремену, у „лијепој њиховој", природни прираштај (више рођених него умрлих) нешто је већи од милион људи, али међу њима Срба једноставно нема! Другим речима, од 1.004.407 људи, за колико се укупан број становништва у овој републици повећао за нешто више од четири деценије, 760.957 је приписано Хрватима, док су преостали (243.450) придодати неопредељинима, Југословенима и осталима. Срби се, погађате, нигде не помињу!

Још чудније резултате је показао попис становништва обављен 2001. године. По њему, током последње деценије прошлог века, укупан прираштај, који износи свега 41.115 становника, комплетно је приписан групи неопредељених, али се зато неокрњеном броју Хрвата из 1991. године придодаје и 240.821 човек, који до тада није желео да се национално изјасни??! Другим речима, сви они који се у послератном периоду, од 1948. до 1991. године у Хрватској нису осећали Хрватима, нечијом волшебном математиком и папиролошком гимнастиком су се у међувремену „предомислили".

Још занимљивија је чињеница да Хрватска током крвавог грађанског рата с почетка деведесетих, судећи по резултатима пописа из 2001. године, није забележила губитак ниједног јединог Хрвата, али и ниједног човека из групе неопредељених! С друге стране, из списка је нестало чак 380.032 Србина или, боље речено, две трећине у односу на попис обављен десет година раније. Дакле, Павелићева замисао да једну трећину Срба ваља убити, трећину протерати, а преостале прекрстити, барем папиролошки, већ је остварена.

И више од тога, тврди Саво Штрбац, директор Информативно-документационог центра „Веритас".
- Оно што су хрватске власти учиниле током минуле две деценије превазишло је све снове Павелића, Будака и њихових усташких следбеника. Процес похрваћења и покатоличења је у пуном јеку, а само током последње деценије прошлог века то је учинило на десетине хиљада Срба. Сећам се загребачког пароха Миленка Поповића, чији је једини посао током деведесетих био да издаје потврде о кршењу у православној цркви, која је била довољна да неко пређе у католичку веру. У страху од шиканирања на улици, школи или на радном месту, људи су мењали веру, имена, па чак узимали и неутрална презимена. Јовани су постајали Ивани, а мали православци су преко ноћи постајали мали-велики католици!

Мућке и са бирачким списковима
У мноштву примера који недвосмислено указују да су пописи становништва у Хрватској били, у најмању руку, „фризирани", издваја се и овај: Хрватска канцеларија за управу неколико дана пре последњих парламентарних избора 2007. године објавила је попис према којем Хрватска има 4.073.294 бирача, што је око 105.000 бирача више него на изборима 2003. године. Међутим, како у овој земљи живи и око 900.000 особа које немају право гласа, испада да у „лијепој њиховом" има око пет милиона становника. Последњи званични попис показао је да их „само" - 600.000 мање!

Слично мисли и Милорад Пуповац, председник Српског националног већа, који каже да је социјална мимикрија досегла размере епидемије! - На попису 1991. године, на којем није било Срба из Крајине, избројано је 580.000 Срба и 106.000 Југословена. Десет година касније, Срба је било три пута мање (201.000), а Југословена свега 76! Имајући у виду да се чак и Хрвати слажу да је међу Југословенима било најмање 60, а по многима чак и 80 одсто Срба, разумљиво је на који се начин укупан број Срба у Хрватској свео на само 4,5 одсто укупног становништва. Још ако се томе дода да се 2,5 одсто грађана и даље национално не изјашњава, а међу њима је, опет, највише Срба, логично је да свака прича о тачном броју Срба неутемељена и крајње произвољна. Ипак, надам се да ћемо на наредном попису, 2011. године, уколико се настави тенденција нормализације односа и смањивање тензија, имати потпуно другачију и јаснију слику - каже Пуповац.

Хрвати су вековни сан о независној држави дочекали, бар званично, са идеалном демографском сликом: 90 одсто свих држављана Хрватске данас су Хрвати, иако их је 1948. било свега 75 одсто.

Пише: Пресс - (Б. П. - В. А.)

Шта је државна политика

То је скуп испланираних мера преточених у законе и друга државна акта, којима се на пољу разних сектора државних и друштвених делатности желе остварити одређени приоритетни, национални и државни циљеви.

Међутим ово за Србију не важи, то раде озбиљне државе, а ми свакако не спадамо у такве. Бар не још, а да ли ћемо и када ћемо постати озбиљна држава, зависи од руководства коју ту државу предводи – па самим тим и креира њене приоритетне циљеве. Но када већ говоримо о становништву, демографским кретањима и осталом везано за ту тему, ево како је то радила Србија под Брозом у склопу СФР Југославије, а нешто слично или још горе ради и данас. Да бих вам дочарали како се наша држава ноншалантно односи према овом важном питању наводимо део из текста „Косово и Метохија, велика лаж“ нашег познатог аналитичара и најбољег познаваоца косметске стварности Звонимира Трајковића.

Деценијско лажно приказивање Шиптарске бројности
На Космету никада па ни данас није живело више од 1,2 милиона Шиптара и сва, често и наивна, писања да их на Космету има 2 или чак 2,5 милиона су обична шиптарска пропаганда. На КиМ има 7 градова, пре би се рекло градића. Приштина (око 180 хиљада становника), Митровица (85), Пећ (75), Призрен (65), Гњилане (50), Ђаковица (50). и Урошевац (45). Сви ови градови су у ствари са околином јер се ради о укупном броју становника општина, где су укључене и остале националности. То су процењени подаци из 1999 (пре бомбардовања), јер су Шиптари да би могли да лажно приказују своју етничку заступљеност на Космету бојкотовали и опструирали све државне пописе од 1971. године до данас. На Космету је до протеривања после НАТО бомбардовања 1999 поред Шиптара живело и Срба (320 хиљада), плус Роми (45), Муслимани (27), Турака (12), остали (7), а у самој Приштини од укупног броја становништва 38% су чинили Срби.

Ако овоме додамо да је укупна површина КиМ 10.686 км² те да је једна трећина планинско подручје непогодно за живот, а по површини је више од два пута мање од равничарске Војводине (1,9 милиона становника), поставља се питање где су упаковали тих 2 милиона Шиптара. У задњим бирачким списковима Шиптара је на Космету уписано 1,18 милиона грађана где су и сви новодошли из Албаније после доласка НАТО-а. Испада да на Космету има 820 хиљада шиптарске деце. Колико то школа треба имати за толику децу а у Приштини их има укупно 6 основних и 4 средње. Њихова одељења нису по 200 ученика већ по 30-так као и у Београду.

Шиптарске игре бројкама нису тако безазлене како се може помислити. Да би у Македонији добили право да буду конститутивни део државе требало је да их је више од 25%. У Македонији Шиптара има између 15 и 17% али су неким западним „пописима“ накарикали 26,3%.

Како то Шиптари раде. Пошто имају (старе личне карте СФР Југославије) када је попис или се гласа у Македонији пола Космета и Југа Србије иде тамо на гласање. Када се нешто слично догађа на Космету сви Шиптари иду и гласају на Космет. Циљ свега овога је да прикажу своју популацију као бројчано апсолутно доминантну што им наводно даје право на одређене територије. У књиге држављана Шиптара као Југословенских држављана на Космету је уписано око 930 хиљада и то је и њихова реална бројка, која се може увећати за највише 100 хиљада, оних који су после Другог светског рата насељавани из Албаније а који нису ни до данас уписани у књиге наших држављана. Али говорити о милионима је крајње нетачно и чиста пропаганда којом Шиптари свету шаље потпуно искривљену слику о њиховој заступљености на Балкану.

За разлику од Хрвата који од 1948 вештачки бришу Србе из званичних државних евиденција, Србија на то ниједном није реаговала и поставила ово питање. Нисмо реаговали на административно брисање 35.000 Срба који су живели у Словенији, а да не спомињемо Србе у Банату око Темишвара чији се број изражава стотинама хиљада. Срби у Мађарској и Албанији су потпуно нестали због небриге своје матице. Мит о Чикагу као највећем „српском" граду после Београда опстао је само захваљујући чињеници да је деценијама било политички некоректно рећи да та титула заправо припада Истанбулу. Јер, на обалама Босфора живи чак 3 милиона Срба, а у целој Турској чак 9 милиона, истиче Драган Милосављевић, председник Удружења српско-турског пријатељства. Милосављевић каже да сви они и данас са поносом истичу да су Срби или да су српског порекла, али нас то наравно не занима.

Велики зналац закулисних, обавештајних и укупно речено мутних радњи, књижевник неколико бестселера Дејан Лучић у тексту „Ко стоји иза сецесије Војводине?“ открива по именце (са фотографијама) комплетну мрежу која упорно ради на одвајање Војводине. Кад прочитате тај текст и видите да је на челу тих сецеониста нико други до председник Србије Борис Тадић, лако ћете разумети кава је државна политика Србије данас. Све док нам државну политику воде неко други а не Срби, или западне вазали попут Тадића, она ће бити на штету Срба. Оног дана када Срби које су уписали као Хрвате, Југословене, Румуне или Турке виде да се у Србији води одговорна државна политика и да матица о њима брине, јавиће се и без стида и скривања рећи ја сам Србин.