------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Судар „Курира“ и РТВ Б92, а Оља Бећковић колатерална штета

Мафија, али медијска

Ових дана води се мали пропагандни рат између малог „Курира“ и велике, проверено „демократске“ куће РТВ Б92. Чак и они слабо информисани схватају да је дрогирање или диловање дроге малолетног сина Оље Бећковић само повод, где ни дете ни Оља нису мета. Мета Курира је „безгрешна“ медијска кућа РТВ Б92 која предводи рекламно-пропагандну мафију, али којој ни најмање не смета да већ читаву деценију дели пацке свима.

Пре него што дам кратак кроки чувене РТВ Б92 одмах морам да подвучем да је то стожер наше „демократије“ која је прилично дуго стварана да би се сад о тој „цењеној медијској кући“ уопште и смело писати – како то неопрезно ових дана ради „Курир“. У грађењу „наших“, а подразумева се „демократских медија“ где РТВ Б92 има почасно место, уложено је много пара што страних што наших да би тај ауторитет куће неко сад доводио у питање. И не само паре, у ту медијску кућу уложили су свој углед, великани попут George Soros лично, институције као што су „Freedom House“, „Fund for an Open Society“… Ма све сами наши проверени „пријатељи“ и стручњаци за утеривање „демократије“ по свету.

Веран Матић (РТВ Б92), Лила Радоњић, и Зоран Остојић (са Студиа „Б“ и "Мрежа"), Зоран Секулић (Фонет), Велими Ћургуз Казимир, Миша Бркић а и остали „великани нашег новинарства“ имали су ту част да их лично и George Soros упути у све тајне „успешног новинарства“. Стога смо ми данас „привилеговани“ да од те плејаде инструисаних новинара добијамо тако филтриране вести да се често питамо да ли се то уопште догодило, и да ли смо својим ушима добро чули шта то Бајден и разни Бајденчићи… говоре - јер „преводи“ и немају много везе са његовим излагањима. Па ко незна енглески, чуће само умерене и за нас охрабрујуће изјаве светских званичника. За потпуно искривљено (да не кажем лажно извештавање) са разним међународних скупова и сусрета наших демократских представника задужене су агенције попут Бете, фонета и јадног реформисаног Танјуга, а и наши специјални извештачи. Кад то „извештавање“ упоредите са светским медијским кућама једино вам остаје питање да ли су ови „наши“ уопште пратили исте скупове? Све треба да буде у функцији одржавања западних марионета на власти и приказа успешног вођења земље.

У гостима код Џорџа било је још подоста наших значајних пропагандиста демократије, попут Соње Лихт, Наташе Кандић, Јована Ћирилова, Загорке Голубовић, Милене Драгићевић ... (бар на овим фотографијама), али изгледа нису били довољно писмени за одговоран посао „демократског новинарства“. С тога су пребачени на послове сакупљача и стварања неистина о Србима, кратица, хушкача, и дежурних учесника тв емисија у којима народу треба показати да је крволочан, геноцидан, фашистички, а и глуп, те да носи бреме кривице што уопште постоји. Ови дежурни чувари „демократских вредности“, морају овај гурави српски народ научити да се мења, да му традиционалне вредности само штете, у европским и евро-атлантским интеграцијама.

Има ту још читава камара невладиних организација превођене Соњом Бисерко, Биљаном Ковачевић Вучо…, дежурних и свезнајућих аналитичара, који изборне резултате знају и док се избори још завршили нису. Сијасет глумаца, редитеља, и режисера наших живота. Јавних „личности“, квази професора попут Војина Димитријевића који ће нам и телефоном издиктирати да се мора одмах увести, чак и какво, ванредно стање, а да још није саопштено да је Ђинђић убијен… Међу тим друштвеним шљамом, који су били, или су још на доларским јаслама Сороса и наших западних „пријатеља“, нема инжењера, лекара, уважених професора или правих стручњака и радника. Они су пре свега имали људско и национално достојанство, знања потребна широм Света, која су лако могли и да уновче. Ако не у овој „демократској држави“ онда било где у свету. За столом са Џорџом седео је домаћи чаршијски шљам, који нема шта Свету да понуди, осим да прода веру за вечеру.

Бојим се да се неко од те „уважене господе“ не наљути, јер тешко је у једном тексту побројати све оне који будно чувају „нашу демократију и њена велика достигнућа“. Њихове фотографије још нису за објављивање јер је ово првенствено текст о медијима, па ће неком другом приликом и они доћи до изражаја. Не би били ин ако су изостављени.

Како се организују медији

РТС треба претворити у јавни сервис са обавезним додатком „Европске Србије“ јер је она географски у Азији па је треба на време приближити Европи. Том европском радио телевизијом Србије управља Скупштина и Влада па је она под „демократском контролом“ и ту искакања не може бити. Али РТС чак и као европска не може сама и треба јој јака домаћа бочна подршка како би се тај тупи српски народ најзад утерао у јарам. Оно што јавни сервис не може да слаже, изврне и изманипулише, нека и не спомиње – то ће други да одраде. Најпогоднији за ту улогу је Б92, а и Матић је Веран.

Због својих „посебних способности“ Веран Матић је и без знања обавезног енглеског, добио најзначајнију улогу. Формирати моћну медијску кућу са чијих ће се ТВ екрана и радио таласа обликовати јавно мњење. Џорџу је бар та техника добро позната. Правити лажне афере, извртати чињенице, унапред пресуђивати и оптуживати, прозивати непостојеће фашисте и антидемократске политичари… Као прву вест увек треба пласирати нека убиства, ратне злочине које су Срби починили, пресуђивати оптуженима без суђења, и све док се збуњеном народу и утроба не окрене. А ко у све то не верује нека иде да сам провери. Сваког дан причати о Србима као починиоцима геноцида, масакрима која су починили како би се народу наметнуо осећај кривице. У контакт емисијама госте треба бирати искључиво по критеријуму завидне пљувачке форме по Србима и Српству. Ради привидног баланса повремено позвати и неког усамљеног „патриоту“ на кога ће сви насрнути, од водитеља до учесника емисије, како би овај глупи народ најзад схватио да патриотизам и национално достојанство више нису у моди. Једноставно, у потпуности применити Сорос школу силеџијског новинарства, где су истина и чињенице неважне – важно је а и тачно само оно што се sa екрана емитује.

За градњу такве медијске куће лажи, требало је много пара. Стога су западне мецене одрешиле кесе, и како западни извори наводе, за „демократизацију медија“ у Србији је потрошено близу 40 милиона долара. Веран Матић је добио посебну част, а и доларе, да баш такву РТВ кућу направи. Колико је ко и коме дао још се званично незна, мада се назире. Наравно, прискочиле су ту и горе поменуте институције за утеривање „демократије“ а и сам Џорџ, али под именима разних фирми. Тако је јавна Соросева компанија "Medija divelopment lon fand" (MDLF) сувласник РТВ Б92 са наводно капиталом од само 171.081,25 евра, а и мноштво неких других појединаца и компанија – бар према ономе што је званично заведено у нашој Агенције за привредне регистре. Веран Матић је по званично уписаном капиталу далеко испод многих, али он је и директор и главни и одговорни уредник РТВ Б92. Мора да се ради о посебним способностима које човек има, мада се непримећују - или је на делу она народна: „пара врти где бургија неће“?

Код оваквих власничких виртуалитета увек постоје два уговора. Један као старији регистрован у неком иностраном суду озбиљне државе, где је тачна и прецизна структура власништва, и други фиктиван за домаћу употребу, заведен у Агенције за привредне регистре, где је структура власништва специјално усаглашена са нашим прописима. Таква „уговорна гимнастика“ је потребна да би се одржала апсолутна послушност домаћих у суштини фиктивних власника, који чим почну да мењају зацртани концепт ризикују да остану и без „власништва“ и пара. А други део ове „уговорне гимнастике“ је потребан због РРА (Републичка радиодифузна агенција) и закона да баш све ТВ куће са националним фреквенцијама не могу да буду у страном власништву.

Тако је све око власништва покривено, а на нашим „медијским величинама“ је сад само да договорено спроводе. Ови фини и едукативни скупови се и снимају (снимци из 1996 и 97), да неко случајно напрасно не оболи од излива савести, па одустане од пљувања по својој нацији. Фотографије су ту да подсете, а и по који потписани „Уговор о разумевању“ или бар потврдица - јер запад доларе не даје без гаранција да ће посао бити урађен. Вечерали сте, паре сте добили и сада хајде на посао - рече Џорџ

www.trajkovic.rs