------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Ратибор Тривунац без кајања прича о разлозима због којих је протестовао током посете Џозефа Бајдена Београду

Опет бих спалио заставу САД

Не кајем се што сам завршио у затвору, искрено, очекивао сам новачну казну, не и хапшење, али не смета ми ни што сам неколико дана провео у затвору.

Полицајци су ме бодрили порукама „Браво, мајсторе", а један од њих рекао ми је да би било боље да сам спалио Бајдена него заставу

Паљењем заставе хтео сам да покажем да није цела Србија заборавила колико амерички потпредседник мрзи Србе

Не би ми сметало да ми забране одлазак у Америку. Одлично ми је у мојој Србији, јединој отаџбини, а и Балкан на коме смо је најплодније и најидеалније тле за буне и анархију

Ћелију сам делио са пет цимера, био је ту један Ром шверцер, Курди који су илегално боравили у Србији и људи који нису плаћали рачуне

Спремни смо да се придружимо народу на улицама. Активно радимо на томе да до општег бунта дође што пре, јер је народу догорело до ноката

Не кајем се због спаљивања заставе Сједињених Америчких Држава, поново бих то урадио. То је био мој начин да искажем протест и незадовољство због доласка Џозефа Бајдена у Београд, каже на почетку разговора за Правду Ратибор Тривунац, човек који је на дан Бајденове посете у Београду на Тргу Републике спалио америчку заставу.

·   Због Бајдена сте завршили у затвору, зашто вас амерички потпредседник толико нервира?

- Бајден је човек који је небројано пута досад показао колико мрзи Србију и српски народ. Паљењем заставе желео сам да покажем да није цела Србија заборавила колико је страсно заговарао бомбардовање Србије. Нажалост, то је изгледа заборавила наша Влада, која је тог дана све Београђане држала као у неком гету, без права на слободно кретање својим градом.

·   Да ли сте очекивали хапшење и затворску казну после спаљивања заставе САД?

- Привођење смо у Анархосиндикалистичком покрету очекивали. Признајем да ме је експресна казна затвора од десет дана изненадила, као и остале моје колеге. Мислио сам да ће ме казнити новчано, али очигледно да је режим хтео да застраши све оне који би се одлучили на евентуалне будуће протесте попут овог, и ја сам требао да послужим за пример. Није ме казна затвора уплашила ни деморалисала, напротив. Сви прави анархисти су током свог живота осетили шта значи бити у затвору, најчешће неправедно осуђени!

·   Осуђени сте на десет, али сте у затвору провели три дана. Како је то све изгледало и какав је био однос полиције према вама?

- Не могу да кажем да су полицајци били коректни према мени јер самом чињеницом да су ме ухапсили не може се говорити о њиховој коректности! Ипак, морам истаћи да нису примењивали никакву физичку силу, а од многих сам чак добио и похвале за свој поступак, наравно, не јавне већ у пола гласа.

·   Шта су вам говорили полицајци?

- Било је ту оно класично: „Браво мајсторе"! Један полицајац ми је чак рекао да би било боље да сам спалио Бајдена него америчку заставу.

·   Како је изгледао боравак у затвору?

- Показало се да је тачна она изрека да је робија једна велика животна школа. Иако сам, Богу хвала, иза решетака остао само три дана, имао сам прилике да видим ко све и зашто данас у Србији иде „иза браве".

·   С ким сте били у ћелији?

- У ћелији у којој сам био, у затвору „Падинска скела", налазила су се још петорица мојих „цимера", и то је била читава галерија ликова, од Рома шверцера, Курда који су илегално боравили у Србији до људи који нису плаћали рачуне. Нисам имао проблеме ни са једним од њих а сви су имали симпатије за оно што сам урадио!

·   Да ли је током боравка у затвору било неких анегдота?

- Није било неких класичних анегдота, мада ми је интересантна била реакција затворског психолога. Када сам изјавио да сам вегетаријанац, била је искрено изненађена, рекавши да сам први јавно декларисани вегетаријанац у „Падинској скели" до сада! Изашли су ми у сусрет и обезбедили ми јела без меса а о укусу истих боље да не говорим!

·   Плашите ли се да после овога што сте урадили никада више нећете добити визу за улазак у САД?

- Ма, какво плашење и страх, чега да се бојим? Ја сам у Америци био већ неколико пута, последњи пут пре десет година, 1999. године, непосредно после бомбардовања, када сам био у посети тамошњим анархистичким организацијама. Ми иначе сарађујемо са свим организацијама нашег усмерења из целог света, и када сам током спаљивања заставе читао проглас, ту сам јасно истакао да правимо разлику између владе САД и америчког народа. Тренутно немам потребе да идем у Америку а, и ако се деси да никад више не одем тамо, Боже мој, шта да се ради! Мени је одлично у мојој Србији, јединој отаџбини, а и Балкан на коме смо је најплодније и најидеалније тле за буне и анархију!

·   Уколико на јесен дође до општенародног бунта и протеста, да ли ћете се као Анархосиндикалистички покрет придружити народу?

- Не само да ћемо се придружити већ активно и радимо да до општег бунта дође што пре јер је догорело до ноката! Имамо такође и раширену мрежу наших активиста на Београдском универзитету, тако да, када до бунта дође, треба очекивати да ће сви слојеви овог напаћеног народа узети учешће!

Да ли бисте поново урадили нешто слично?

- Свакако, ако тако одлучи моја организација и ако би такав чин имао једнако симболичко значење попут овог спаљивања заставе. Овај режим је уништио српски народ, и духовно и економски, и крајње је време да се и оваквим видом протеста и потеза привуче пажња јавности.

Срећко Миловановић

Вашингтон не мења политику према Балкану

Стивен Мајер и Даг Бандоу: Клинтонова и Бајден ће одређивати америчку политику према Балкану

Вашингтон, од нашег дописника – Даг Бандоу, аутор нове књиге „Спољне бесмислице: Нова америчка глобална империја”, експерт из вашингтонског института Кејто, очекује да ће ова администрација наставити своју активност на Балкану јер је у прошлости у време Клинтона доживела неуспех. „Буш се у политици према Балкану држао линије зацртане у Клинтоновој администрацији. Иако је Обама добио изборе супротстављајући се грешкама које је у спољној политици починио његов претходник, именовање Хилари Клинтон за државног секретара говори да ће се на балканском микроплану одржати континуитет са деведесетим”, каже у разговору за „Политику” Даг Бандоу.

„Покушаће да заврше овај посао, настављају са зацртаним смерницама, без обзира на чињеницу што је он урађен лоше.” Но, Бандоу сматра да Вашингтон није очекивао већи српски отпор. Зато ће сада морати да у овај посао уложе много више труда.

Што се Босне и Херцеговине тиче, Бандоу констатује да је то нефункционална држава и да „западни савезници кривицу сваљују на Србе, као увек”. Срби ће, по њему, за Брисел и Вашингтон остати лоши момци, јер „то је најједноставнији начин да се настави са досадашњом политиком, а јавност тешко може да схвати шта се заиста дешавало на компликованом Балкану. Али док год Срби остану чврсти, Западу су везане руке, нема много тога што у овом тренутку може да уради.”

На питање да ли ће Обама, као што је обећао, променити тон у америчкој спољној политици, па према томе и у политици према Балкану, Бандоу каже да Обама није довољно упознат са збивањима у овом региону, али његов потпредседник Џо Бајден одавно се бави овим подручјем. „Изненадило би ме када би Обама поред брига око Русије, Кине, Авганистана, Пакистана, Северне Кореје и Ирака имао времена да се озбиљније позабави и Балканом и да измени политику зацртану још у Клинтоновој ери”, каже он.

С друге стране, доктор Стивен Мајер, професор политичких наука на Универзитету за националну одбрану у Вирџинији, некадашњи функционер ЦИА-е, одавно се залаже за поделу на Косову. Кад говори о Босни, помиње „други Дејтон” иако не верује да би „нови покушај да се Босна уреди у функционалнију државу био уприличен на формалном нивоу”. „Са оживљавањем интереса за Балкан може се очекивати да Вашингтон снажније подстакне напоре за промену устава у БиХ”, каже за „Политику” Стивен Мајер. То неће резултирати новом формалном конференцијом, али ће свеједно то бити снажан покушај да се измени политичка динамика у БиХ.

„Нисам приметио да је председник Обама заинтересован у овом тренутку за Балкан, јер он за њега нема ни времена. То је лоше, јер се политика према БиХ оставља за кадрове на нижем нивоу. Председник је ангажован око проблема које има са Русијом, Кином, Авганистаном, Пакистаном… Балкан је остављен ранијим кадровима из Клинтонове администрације, који су поново у влади. Неки од њих су на јако високој позицији, нарочито у Стејт департменту. И на међународном плану могу се препознати неки повратници. Педи Ешдаун, на пример. Амерички институт за мир такође гура ову ствар са босанским уставом”, каже Мајер и додаје да је то мрежа људи који се одавно познају, која је створена још деведесетих година и која је интимно свесна да се политика Вашингтона тих година показала неуспешном у много чему.

Према Мајеровим речима, сигурно је да су људи који су гурали овакву политику према Босни фрустрирани кад виде да БиХ као држава не функционише, упркос огромним инвестицијама. У том тренутку БиХ је била најзначајније спољнополитичко питање Вашингтона у чије решавање је била укључена тадашња елита у спољној политици. „Данас они признају да је пројекат доживео неуспех и то је за њих емотивно, професионално и психолошки неприхватљиво. Није уопште важно да ли је једно или друго решење у интересу САД”, додаје Мајер. Уколико би се ситуација у БиХ прегрејала, председник Обама би се ангажовао, каже Мајер, само ако би дошло до ширег насиља. Он додаје да је циљ да се уређење постигне политичким средствима, али ако би дошло до насиља у ширим размерама, САД би се поново војно ангажовала на овом простору.

На питање каква је будућност Републике Српске, Мајер истиче да велике силе никад не признају грешке, нити да је њихова политика доживела неуспех.

„Иако се са становишта америчког интереса можемо питати да ли нас се уопште тиче како ће ова држава на Балкану бити уређена. Да ли ће РС бити независна или не. Највероватније ћемо имати један од оних трајних замрзнутих конфликата. Неће бити могућ договор ни око централизације, ни око распада федерације. Исто као на Косову, конфликт је замрзнут”, каже Мајер и додаје да САД највероватније именовати новог специјалног изасланика за цео регион, при чеему имновање изасланика, како он оцењује, значи да Стејт департмент не ради свој посао како треба. Он додаје да ће суштина новог ангажмана САД биће притисак на босанске лидере да прихвате нови устав којим би се практично истопила Федерација и РС, с чиме се неће сложити становништво БиХ са тим сложити.

Незавршен посао

О реторици, стратегији и импликацијама онога што се у Вашингтону однедавно зове „Незавршеним послом на Балкану” јуче су у организацији Фондације за балканске студије лорда Бајрона и Америчког савета за Косово у клубу на Капитол хилу разговарали амерички експерти који се противе досадашњој политици САД у овом региону. Уз констатацију да Вашингтон уз потпору кадрова из некадашње Клинтонове администрације покушава да доврши неуспешан посао започет деведесетих, већина учесника се сложила да ће овога пута Вашингтон бити усредсређен пре свега на БиХ и донекле на Косово. Панелисти очекују да ће нови устав БиХ, чиме би се ослабила или нестала РС, бити гуран пре свега политичким притисцима.
 

Зорана Шуваковић