------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Два мишљења Америчких представника о трајном сређивању тензија на Балкану и могућим „решењима“

Људи на Балкану другачије размишљају
 

Бивши амбасадор САД у Србији и Црној Гори, Бугарској и Хрватској Вилијам Монтгомери у својој колумни за Њујорк тајмс износи неуобичајено реалан став по питању трајног смиривања кризних жаришта на Балкану. Преносимо вам у целини текст Монтгомерија „Људи на Балкану другачије размишљају“ и кратак интервју Војно-политички аналитичар из САД и пуковник у пензији Роналда Хачета

„Председник Обама је недавно рекао о Ираку: „Оно што ћемо урадити јесте да нећемо дозволити да тежња ка савршеном ставу стане на пут циљевима који се могу постићи“. То би био огроман корак ка напретку ако би се исти приступ применио на БиХ и Косово.

У обе земље смо упали у замку политике ”ровова” која онемогућава постизање стабилности или дуготрајних рјешења упркос огромном улагању људи и ресурса посљедњих скоро двадесет година. То је зато што настављамо да инсистирамо на томе да је могуће, уз довољно притисака и охрабрења, да се успоставе потпуно функционална мултиетничка друштва у БиХ и на Косову, без промене граница. Континуирано смо игнорисали све доказе који су сведочили супротно и жигосали смо као кочничаре све оне који су отворено говорили о алтернативним приступима.

Реалност је да никаква количина претњи или подстицаја, укључујући брзо чланство у ЕУ или НАТО, неће убедити босанске Србе да уступе централној власти значајан део права и привилегија које су им дате Дејтонским споразумом, а што су Бошњаци и међународна заједница одлучни да спроведу. Срби су одлучни у томе да имају пуну контролу над својом властитом судбином и страхују да ће, уколико наставе да врше пренос надлежности на централне власти, бројно надмоћнији Бошњаци преузети контролу. Крајњи резултат је наставак тензија између два босанска ентитета, дисфункционална држава, а изгледи на успех дугогодишњих будућих напора западних политичара - као недавна посета потпредседника Џозефа Бајдена - личе на укуцавање четвртастог клина у округлу рупу.

Ја знам о чему говорим: више од 15 година сам био један од оних који су то покушавали. На крају сам схватио да су историјска искуства у овом региону створила начин мишљења који се много разликује од нашег. Ми и даље очекујемо од људи на Балкану да размишљају и делују као ми: то се неће догодити.

На Косову, реалност је да је већина Срба напустила Косово и да се неће вратити. Многи су остали само зато јер верују или се надају да могу игнорисати централну власт независног Косова и да могу да наставе да траже од Србије политичку и финансијску помоћ. Нарочито се Срби који живе северно од Ибра понашају као да, у ствари, живе у Србији. Председник Борис Тадић и његова умерена влада су ухваћени у замку подршке косовским Србима како би спречили националистички бич док покушавају да се приближе ЕУ.

Ове противречности постају све видљивије. Али то није највећа опасност. Досад су косовски Албанци били стрпљиви у вези с одбијањем косовских Срба да признају независност бивше српске покрајине, уздајући се у међународну заједницу да реши овај проблем. Међутим, опозициони политичари на Косову су почели критиковати косовске власти због пасивности по том питању. Ова фрустрација ће расти и довести до даљег погоршања односа између Косова, Србије и међународне заједнице, те до ескалације насиља против косовских Срба.

И на Косову и у БиХ потребно је да размотримо различита решења, која нам се можда неће свидети и која ће сама по себи имати проблема, али која ће заиста бити - остварљива. То је једини начин на који међународна заједница може привести крају своје ангажовање на Балкану. На Косову, ово вероватно значи неки облик раздвајања Албанаца и Срба, уз комбиновање узајамног признања, пуног поштовања људских права мањина и бројних слатких мамаца из ЕУ.

БиХ је компликованија. Тамо решење вероватно обухвата обликовање различитог односа унутар БиХ и омогућавање Републици Српској, српском делу подељене земље, да спроведе референдум о независности. Ово би морало обухватити мноштво гаранција о будућим односима и морало би бити урађено као комплетни пакет којег би водила и имплементирала међународна заједница.

У оба случаја било би потребно показати вољу и спремност да се употреби војна сила како би се спречило насиље.

Постоји још један разлог због којег морамо проширити свој начин размишљања. Ми на Западу се понашамо као да смо ми ти који контролишемо шта се дешава у региону. То није тако, као што је доказано избијањем насиља у бившој Југославији 1990-1991. и растом Ослободилачке војске Косова 1997-1999. Чињеница је да и у БиХ и на Косову независне локалне снаге могу узети ствари у своје руке и у веома кратком року проузроковати обнову насиља које ће бити веома тешко сузбити. Ми себи једноставно не можемо приуштити да се још више упетљамо на Балкану.

Као алкохоличар чији је први корак признање да има проблем, ми треба да прихватимо чињеницу да постојећа политика није одржива. Тек тада можемо почети размишљати конструктивно о решењима која могу довести до трајног мира у региону.”

Неискрени захтјеви за централизацију

У кратком интервјуу Роналд Хачет говори о неискрени захтјевима за централизацију Босне и Херцеговине

Војно-политички аналитичар из САД и пуковник у пензији Роналд Хачет у интервјуу за "Глас Српске" каже да би лична интервенција челника РС и Србије према предсједнику САД Бараку Обами могла да промијени упорност којом САД инсистирају на промјенама на Балкану. Та порука америчком предсједнику сводила би се на то да би промјена правила утврђених Дејтоном могла довести до обнављања војних сукоба с којима се САД и свијет не би могли да носе - каже Хачет.

·   Ко и зашто у међународној заједници жели да укине РС константним одузимањем овлашћења и уставним реформама ако то нису услови за чланство БиХ у Европској унији?

- Јасно је да то жели вођство Бошњака који мисле да ће на тај начин доминирати цијелом централизованом БиХ. Њих подржавају разни еврофили који сматрају да национални идентитет треба да буде подређен ширем "европском" идентитету. Заговорници из САД иду корак даље у планирању "новог свјетског поретка" у ком су сви национални идентитети замијењени вриједностима и правилима америчког друштва. Постоје и они у ЕУ и САД који вјерују да ће фаворизовање бошњачке заједнице на Балкану уклонити антизападне ставове исламског свијета по питању политике западних земаља на Блиском истоку и југозападној Азији. У администрацији предсједника САД Барака Обаме државни секретар Хилари Клинтон и бивши изасланик за Балкан бившег америчког предсједника Била Клинтона Ричард Холбрук нарочито су ревносни за довршавање посла који су започели деведесетих година. Обоје су у то вријеме били заговорници централизоване БиХ, а поновним отварањем те теме желе да докажу да су у праву. Обама нема неког нарочитог искуства ни интереса у балканским питањима и постоји опасност да ће америчка политика према балканском региону бити вођена у складу са одлукама тандема Клинтон-Холбрук.

·   Шта Срби могу да учине у таквом односу снага?

- Лична интервенција челника РС и Србије према предсједнику Обами могла би да промијени упорност којом САД инсистирају на промјенама на Балкану. Порука која би се  упутила америчком предсједнику сводила би се на то да би промјена правила утврђених Дејтоном могла довести до обнављања војних сукоба са којима се САД и свијет не би могли носити. Ту се има у виду трајна нестабилност у Ираку, Авганистану и Пакистану, те растућа опасност конфронтације са Ираном и Сјеверном Корејом због развоја нуклеарног програма.

·   Сматрате ли да ће БиХ постати чланица ЕУ као централизована или децентрализована држава?

- БиХ се неће придружити ЕУ у скорије вријеме. Имајући у виду да се многе државе чланице ЕУ још више децентрализују, онда је "захтјев" о централизацији као предуслову за чланство у ЕУ све неискренији.

Горан Маунага