------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Ако се легално изабрано руководство не може сменити уличним „демократским методама“ онда треба убити председника и организовати распад земље – кажу планери ЦИА

Терористи из Европе у разбијању Боливије

Опет иста прича. Иза нетрпељивости САД администрације према председнику Боливије Еву Моралесу стоје велике резерве гаса које се налазе баш у „демократски побуњеним провинцијама“ Санта Круза, Бенија, Тариха и Панда, које би да се одвоје од Боливије. Целу „демократску“ игру противу „Kастро-комунистичког диктатора“ Моралеса играју локална руководства ових провинција али по тактовима музике из Вашингтона. Све је већ виђено, само су се методе битно заоштриле, јер криза је и нема се времена за губљење

Операција против петорке терориста изведена је рано изјутра 16. априла ове године у Санта-Крузу, епицентру боливијског сепаратизма. У хотел „Лас Америкас“, који се налази у једном од централних квартова, упали су до зуба наоружани људи са црним маскама. Они су заузели полазне положаје и, након што су добили уговорени радиосигнал, кренули у јуриш на собе у којима су данима дотад живели туристи из Европе, који се ни по чему нису истицали. Разбијена су врата, у собе бачене шок-бомбе и отворена аутоматска паљба. Боливијски специјалци су озбиљно схватили противника. А како и не би када су ти „туристи“ у 90-им годинама били борци такозване Интернационалне јединице, која се на Балкану борила против Срба.

У резултату јуриша двојица терориста су ухваћена жива, док су остали изгинули не успевши да пруже отпор. Председник Боливије Ево Моралес испричао је о том забрињавајућем инциденту са терористима из Европе својим колегама: најпре на самиту земаља ALBA (Боливијске алтернативе за народе Латинске Америке) у Венецуели, а потом и на Петом самиту Америке, одржаном у Тринидаду и Тобаго. «Они су планирали да убију мене, потпредседника и друге чланове владе, - изјавио је Моралес. «Њихова намера била је такође да се у провокативном циљу разрачунају са неким представницима опозиције».

Са осудом деловања терористичких група у Боливији најпре су се огласили Моралесови пријатељи из ALBA – Раул Кастро, Уго Чавес, Данијел Ортега и Рафаел Кореа. Претња атентатом је неизоставни фактор који прати њихову политичку делатност. Ко би ако не они схватали, да револуционарне реформе индијанског председника одбацује пређашња владајућа елита: нема Моралеса – нема проблема. А политичко-идеолошком непријатељству те елите придодаје се неприкривени расизам многих „белих“ грађана Боливије, нарочито потомака оних који су дошли и настанили се у земљи после Другог светског рата: Немаца, Италијана и Хрвата, од којих су многи били умешани у злочине хитлеровског Трећег рајха и Мусолинијевог режима.

Западна средства информисања су, уопште узев, мирно примила ликвидациују терористичке ћелије у Санта Крузу. У тој информативној мирноћи било је нечег посебног, двосмисленог, јер борба против тероризма, као и дотад, остаје приоритетни задатак за светску заједницу. Званичне личности Боливије у више наврата су изјављивале, да у земљи постоји разграната структура организација екстремистичке струје, подржавана споља. Но, по правилу, адекватне реакције од стране средстава информисања западних земаља није било. „То није ништа друго до Моралесова измишљотина, никаквих терориста нема нити их је било“. Очигледан је двоструки стандард у интерпретацији. Да је којим случајем терористички акт спречен у Лондону, Бриселу, Паризу или неком другом европском граду, онда би осветљавање догађаја имало глобални карактер, како би се инспирисало саосећање и подршка. А Боливија је тамо негде, геополитичка периферија, зар ради ње треба ломити пропагандистичка копља?

Упорно игнорисање, прећуткивање, па чак и иронично коментарисање у западним медијима изјава боливијског руководства оног што се догодило у Санта Крузу изазива недоумицу. Жели ли се што пре затворити та тема? Пребацити је на другоразредна питања? Да би се онда константно постављала питања: „Зашто у току превентивне операције нису испоштована права терориста“?, „Зашто је према њима употребљено прекомерно физичко насиље“?, „Зашто у истрази на територији Боливије нису ангажовани стручњаци из Европе“?.

На овом последњем захтеву уједињеним фронтом инсистирају дипломатски представници Мађарске, Хрватске, Ирске и Румуније. Јер управо су из тих земаља регрутовани терористи. Тамо је такође, у „заинтересованим земљама“ покренута очигледно усаглашена верзија, о томе да су „момци у Боливију отишли по сопственој иницијативи“. Међутим, како је испало да су у условима свеобухватне антитерористичке кампање, која је у Европи развијана на перманентној основи, уз примену најсавршенијих средстава за откривање замислите сличне врсте, „иницијатори“ створили борбену групу која се без сметњи пребацила у Боливију?

Организатор и лидер групе, ликвидиране у Санта Крузу, очито је био Едуардо Роса Флорес, који је и убијен у хотелу „Лас Америкас“. У Хрватској тог Росу сматрају националним херојем. Тај лик са авантуристичким даром навикнут је да буде у центру пажње, он је циљно конструисао аутобиографски лик романтичног и некористољубивог борца за сваку правичну ствар. Рођен је у Санта-Крузу, отац му је Мађар, а мајка Шпањолка. 1991. године Роса је стигао на Балкан, како би осветљавао оружане конфликте у региону за шпански лист „Ла Вангуардија“ и Би-Би-Си. Међутим, улога пасивног посматрача убрзо му је дојадила и Роса је ступио у редове Хрватске националне гарде, поставши тако први инострани добровољац. Касније му је поверено формирање Прве међународне јединице у хрватској армији. Напредовао је до пуковничког чина и личном наредбом председника Туђмана добио је хрватско држављанство.

Роса је писао књиге, сликао се у апотеозном филму о својој борби против „српских агресора“. Истина, Роса се трудио да неке епизоде из свог живота избрише. На пример, његово име се везује за убиство двојице новинара – Швајцарца Вјуртемберга и Енглеза Џенкса. Докази су били јаки, али је рат и запад су „све отписали“.

Пред одлазак у Боливију Роса је у септембру 2008. године, за сваки случај, новинару мађарског државног телевизијског канала МТВ дао интервју: „Ако ми се што догоди, сместа емитујте!“ Роса није у интервјуу био нарочито глагољив, али је понешто испричао. Поред осталог, изјавио је: „Ми смо спремни да кроз неколико месеци прогласимо независност (побуњених аутономија Боливије) и стварање нове земље“. Роса је признао да су га „позвали“ у департмент Санта-Круза преко посредника, а по налогу локалног руководства, у циљу „организације одбране“ због опасности од насилничких акција од стране централних власти. Разуме се, Роса ништа није конкретно казао о својим контактима у Санта Крузу, о изворима финансирања и каналима за дотур оружја, упозоривши једино да ће побуњеници деловати „мирним средствима, без демонстрације силе“.

Ситуација у Боливији дотад се усијала од максимума. Дијалог владе са регионалном опозицијом је прекинут. На северу земље, недалеко од града Панда, плаћеници сепаратиста из реда Перуанаца и Бразилаца напали су на учеснике манифестације, присталице председника Моралеса, и убили 35 људи, док их је најмање стотину рањено. Организатори обрачуна, међу њима и префект (губернатор) департмента Панда, побегли су у Бразил. Конфронтација се повећавала и у другим „побуњеним“ регионима.

У Боливију су се Роса и његова група пробили тајним стазама и богазама из Бразила. Конспиративно, без одуговлачења, започет је посао на јачању и обучавању полувојних групација, сачињених углавном од омладине повезане са „Грађанским комитетом за заштиту Санта Круза“. Ту ултрадесничарску организацију утемељио је латифундист са хрватским коренима Бранко Маринковић. Према подацима контраобавештајних органа Боливије, управо је он позвао борце Прве међународне јединице хрватске армије. И учинио је то по поверљивој препоруци амбасадора САД у Боливији Филипа Голдберга. Амерички дипломата је добро знао о чему је говорио, с обзиром да је био непосредни учесник крвавих догађаја на Балкану. У његовој активи је и „успешна“ мисија на Косову, која је умногоме олакшала победу албанских сепаратиста. Голдберг је уверио Маринковића да за мобилизацију терориста неће бити препрека од стране специјалних служби САД и европских партнера. Као што је познато, Ево Моралес је прогласио Голдберга персоном non grata због његове подривачке, делатности у најгорима традицијама «хладног рата», против законито изабране владе Боливије.

У време његовог боравка у Ла-Пазу распламсало се неколико шпијунских скандала (сви су трагови недвосмислено водили у амбасаду САД), ухапшен је «брачни дует» бомбаша, грађана САД, који су организовали неколико експлозија у боливијским хотелима. Голдберг скоро да није извиривао из «побуњених» департмента Санта Круза, Бенија, Тариха и Панда. Каткада се стицао утисак да амбасадор демонстративно игнорише Моралеса, управо као да сигнализира завереницима: «Што се пре њега ослободите, то ће бити боље и за вас, и за Сједињене Државе».

Чланови Росијеве групе су пратили кретање председника Моралеса и кључних министара његовог кабинета. То праћење је приметила служба председниковог обезбеђења, чијим напорима је «ухваћено» неколико Росијевих разговора са учесницима групе. У једном од тих разговора он се појадао на «неблаговремено» добијање сазнања о одржавању Моралесових заседања са министрима на пограничном бојном броду на језеру Титикака: «Ми би смо могли организовати експлозију брода и уједно докрајчити марксистичку владу». 

На територији стално отвореног изложбеног комплекса у Санта Крузу откривен је павиљон «Cooperativa de Telecomunicaciones (Cotas)», који је служио као ослонац за терористе. Без обзира на реч «Кооператив» у називу, компанија «Cotas» је била приватно власништво, и њена улога у антивладиној завери могла би се сасвим комотно упоредити са оном улогом коју је играла радио-компанија ITT у Чилеу, припремајући свргавање Салвадора Аљендеа. У складишним просторијама «Cotas» чувани су ватрено оружје, бомбе, експлозив С-4, нитроглицерин и муниција. У једној од просторија израђиване су експлозивне направе. У другој су били скривени лаптопови, мапе са објектима намењеним за диверзије, спискови потенцијалних жртава. Након операције у хотелу «Лас Америкас» садржина скровишта је одузета и предата истражним органима. Све је то касније показано новинарима. Медијима је такође презентирана и видео-трака са телима терориста – Росе, његовог телохранитеља. Ирца Мишела Двијере, Румуна Мађароси Арпака, експерта за диверзије.

Преживели терористи – Мађар Елот Тоасо и Марио Тадић Астрога, боливијско-хрватске крви, пристали су да сарађују са истражним органима и да активно дају исказе. У целој земљи организована је потрага за члановима Росијеве групе који су се крили, детаљно су проверавани Европљани који су улазили на територију Боливије од средине 2008. године. Истраживан је такође и «аргентински траг». Утврђено је да је Роса контактирао са пензионисаним аргентинским војницима ултрадесничарске струје – «карапинтадос», разматрао са њима могућност извођења заједничких «партизанских операција» на територији Боливије. У успостављању контаката са Аргентинцима Росеу је помагао Венецуеланац Пења Есклуса, руководилац НПО «Una America» , која се финансира из северноамеричких фондова. У томе нема ничег чудног – Есклуса је матични агент ЦИА (други епитет у датом случају није прикладан), кога је та организација покушавала убацити у окружење Уга Чавеса још у почетној етапи његове политичке каријере. («Припазите се Есклуса, - писао је он пријатељима, - он на све могуће начине покушава да стекне поверење»).

Већ су ухапшени финансијери и испоручиоци оружја, на радију и телевизији емитују се поруке са предлогом да се «пријаве» они који се још увек крију у конспиративним становима. Реакције на те позиве су никакве, ако се не рачуна телефонски позив из Сједињених Држава Уга Ачија, Росијевог курира, једном од телевизијских канала. Ачи (надимак «Супермен») је дотад био представник Human Rights Foundation (HFR) у Боливији и на тој основи редовно је комуницирао са америчким дипломатама. Сем тога, он је био водећи предавач на Боливијској Високој школи за војна истраживања и имао тесне контакте са командним саставом, армије, са доступом министру одбране Волкеру Сан Мигелу. «Супермен» негира чињеницу сарадње са терористима, иако признаје сусрете са њима у «нелегалним условима». Ачи не намерава да се враћа у Боливију мотивишући ту своју одлуку неповерењем у «садашње боливијско правосуђе». Међутим, основни разлог Ачијевог бекства је тај, што је преко њега резидентура ЦИА руководила Росијевом делатношћу. Агента су једноставно извукли из земље због опасности да ће бити разобличен. 

***

Разбијање терористичке групе у Санта Крузу разоткрио је иновативни modus operandi у подривачкој делатности специјалних служби САД у земљама Латинске Америке. Јасно се оцртао њихов курс у правцу коришћења могућности партнера из земаља Источне Европе у компромитовању, дестабилизовању и у перспективи свргавању „популистичких режима“. Млади „демократи“ из Хрватске, Мађарске, Румуније и других држава, новајлија Европске уније, на све начине доказују Американцима своју лојалност и корисност. (Колико само вреди њихова незаборавна сарадња са Сједињеним Државама на послу стварања тајних центара за мучење на територији својих земаља). Рачуница ЦИА гради се на томе, да у Латинској Америци нема таквог „комплекса неповерења“ у односу на Европу, тим пре Источну, као према Сједињеним Државама. Нема опреза ни у погледу дођоша из Источне Европе, укључујући оне који су на континент дошли после балканских догађаја (спасавајући се од гоњења због извршених злочина против човечности). Роса је рачунао да ће тај контингент увући у операцију за разбијање Боливије и предузимао је кораке у правцу регрутовања истих у диверзантско-терористичке групе.

Председника Моралеса морали су збунити захтеви влада Мађарске, Хрватске, Румуније и Ирске да „Боливија пружи објашњења“ поводом инцидента у Санта Крузу. Тоналитет и садржина тих захтева нипошто нису одговарали дипломатским нормама, па је и Моралес узвратио на исти начин: „Како можете бранити такве људе који су дошли овамо да организују убиство председника? То је веома озбиљно! Могао бих помислити да су управо они (руководиоци тих земаља) послали те људе да би извршили атентат на нашу демократију!“.

Радна група ОУН реаговала је на забрињавајуће вести о активизацији терористичких група у јужно-америчкој земљи. Влади Боливије и оних земаља чији су грађани били оптужени за подривачке операције на њеној територији, упућена је порука са молбом да се спроведе детаљна истрага и суду изруче сви кривци. У поруци је наглашено да се у резолуцијама ОУН као озбиљан злочин третира врбовање, финансирање, обучавање и употреба плаћеника у свргавању законито изабраних влада. 

Информативна борба око „Росијеве групе“ поприма обртаје. Понеки су почели чак повлачити паралеле између Роса и Че Геваре, иако је убијени у Санта Крузу хрватски пуковник у пензији одбацивао све што је представљало смисао живота херојског партизана. Тема „романтичара-идеалисте“ Роса се са све већом упорношћу експлоатише у западним масмедијима. На тој позадини влада Ева Моралеса се пласира као „диктаторска, кастро-комунистичка“, а уз то још и „расистичка са индијанском конотацијом“. Она се „жестоко обрачунала са романтичарима из Источне Европе, не ступивши чак у преговоре о добровољној предаји“! Са Интернета се доследно бришу компромитирајући материјали Росе и његових саучесника. То су приметили, поред осталих, посетиоци сајта hungarianambiance.com: «Камо је нестала Росијева фотографија, на којој он позира са оружјем? Желите ли га то приказати као привлачног?»

Судећи по свему, та се фотографија показала као кобна за Росија. Он је позирао за њу у некаквом безименом боливијском хотелу на самом почетку операције за «организацију одбране и демонстрацију силе»: аутомат «узи» у левој руци, «калашњиков» у десној, мушки осмех, преплануло лице. Роса се није суздржао – свој портрет је поставио на Интернет. Непознато је место на коме је снимљен фотос, потписа испод такође није било, али су «професионалци» по металном детаљу позадине кревета који се види у кадру, «провалили» да је то снимљено у Боливији...

Нил Никандров