------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Амбасадор Русије у Београду Александар Конузин, Специјално за Данас поводом 9. маја - Дана победе над фашизмом

Подигли су главу они који су пуцали у леђа

Деветог маја положићу венац на Споменик совјетском војнику, његовим друговима, југословенским саборцима који су ослободили Београд и за то дали оно највредније - сопствени живот. Тог дана учествоваћу у меморијалној церемонији посвећеној Незнаном јунаку на Авали. Тако сам чинио и пре годину дана. Тако су чинили и моји претходници деценијама. Тако ће бити и даље.

Пре тачно 64 године у Европи је окончан Други светски рат. Победничко пролеће 1945. године постало је пролеће читавог човечанства. Путеви Европе били су преплављени стотинама хиљада дојучерашњих сужања из фашистичких концентрационих логора и затвора. После низа дугих година људи су први пут имали могућност да без страха погледају у небо. Ликовање и радост били су свеопшти и искрени.

За Совјетски Савез, који је у рату са фашистичком Немачком изгубио десетине милиона људских живота, овај рат постао је Велики Отаџбински рат. Датум 9. мај заувек ће испуњавати наша срца поносом и болом. Поносом - због подвига вишенационалног совјетског народа који је добио битку против фашизма. Болом - у знак сећања на оне који су заувек остали на бојним пољима, који су угушени отровним гасовима у Мајданеку и Освенциму, спаљени у пећима Треблинке и Равенсбрука. За Русију веома је важан овај датум који нас нагони да изнова размишљамо о димензијама и значају онога што се десило пре више од пола века, да оценимо од какве глобалне претње по читаву цивилизацију су народи света успели да се спасу.

Рат је донео небројене несреће и лишавања, и зато ме обузима веће узбуђење када помислим да је главна препрека на путу ширења „смеђе куге“ била моја, некада јединствена Отаџбина, Совјетски Савез.

Захвални смо за пријатељску руку коју су нам савезници пружили у најтежим годинама рата - 1941-1942. Не треба мислити да се ми сећамо нечега, а нешто смо заборавили. Памтимо хероизам америчких и енглеских морнара који су довозили војни товар у северне луке СССР-а, дивимо се подвизима британских пилота који су сачували небо над Мурманском, поштујемо пилоте пука „Нормандија - Неман“. Поштујемо успомену на хероје - Американце, Енглезе, Канађане који су јуна 1944. отворили Други фронт у Нормандији и донели слободу државама Западне Европе. Нисмо заборавили да су заједно са совјетским војницима на Берлин јуришали и војници Пољске армије. Никада се неће заборавити подвиг народа Југославије, државе антифашистичке коалиције, која је одиграла значајну улогу у ослобађању Балкана и која је у рату дала више од милион живота својих грађана. У историји наших односа рат је записао једну од, вероватно, најважнијих и најнезаборавнијих страница са мноштвом примера истинског хероизма и самопожртвовања наших народа у циљу постизања заједничке Победе.

Сећамо се Словака, Мађара, Румуна, Бугара који су се борили у саставу антифашистичке коалиције. Дубок наклон и хвала онима који су на својим плећима изнели стравично бреме рата.

Међутим, нису сви били у стању да сачувају сећање захвалности на руске војнике. Руше се, премештају и скрнаве споменици оних чијом су се крвљу загрцнули фашисти. Доводи се у сумњу историјска улога руских Ивана који су дошли са своје разорене земље, са својом трагичном судбином да спасавају Европу од истребљења. Подигли су главу они који су им пуцали у леђа.

Управо због тога, због очувања успомене и ради праведности, Русија се константно бори и бориће се против покушаја да се фалсификују исходи Другог светског рата. Основни правни извор и темељ руске позиције јесу резултати рада Нирнбершког суда, који је прогласио, између осталих, и организацију СС, као и све њене саставне делове, укључујући и „Вафен СС“, за злочиначке и одговорне за ратне злочине и злочине против човечности. У фебруару 2009. године Генерална скупштина УН још једном је донела резолуцију у којој се изражава забринутост због чињенице да се слави нацистичка прошлост, као и због тежње да се они који су се борили против антифашистичке коалиције представе као учесници народноослободилачких покрета.

У позадини парада легионара јединица СС у Естонији или хитлеровских послушника у Украјини јесте намера да се „очисти“ и оправда колаборационизам који је народима Европе донела готово исто онолико патње колико и сам нацизам.

Не сме се дозволити искривљавање људског сећања. И управо тај човеков дар, сећање, даје нам могућност да исправно и праведно оценимо многе данашње догађаје. Сећање нам не дозвољава да заборавимо, а то јесте гарант да се трагедија неће поновити. Превише су несрећа и искушења донели расни експерименти, који су резултирали геноцидом и покушајем тоталног уништења читавих народа.