ЕУ све снажније притиска РС како би је ставила под пуну економску контролу, па звецкањем оружјем може бити само опомена на крајњу меру коју ЕУ може активирати.

Наоружавање исламиста у БиХ

Имамо доказе да се у БиХ формира и наоружава унија босанских џемата, а главни центри стварања паралелних војних структура су у Сарајеву, Зеници, Травнику и Горажду, тврди председник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз

Бањалука, 23. фебруара 2009. од нашег сталног дописника – Председник Борачке организације Републике Српске Пантелија Ћургуз изјавио је данас „Политици” да има „поуздане доказе да се у Босни и Херцеговини ствара и наоружава унија босанских џемата” – најмањих организационих јединица исламске заједнице. „Ускоро ћемо детаљно обавестити јавност о нашим сазнањима, па и именима људи који руководе стварањем паралелне, илегалне, структуре оружаних снага у БиХ”, казао нам је Ћургуз. Он је рекао да за сада може једино рећи да су главни центри илегалног наоружавања и формирања паравојних јединица у Зеници, Травнику и Горажду. „Према нашим сазнањима, целом операцијом руководи централа у Сарајеву, у којој су, као и у регионалним центрима, пензионисани генерали и официри некадашње Армије БиХ”, навео је Ћургуз.

Да председник републичке борачке организације не говори без основе, потврдио је данашњи „Глас Српске” текстом „Вехабије у Републици Српској и Федерацији БиХ убрзано се наоружавају”. Уз текст су објављени и факсимили докумената који потврђују да су радикални исламисти добили неколико стотина аутоматских пушака, хиљаде комада метака и десетке килограма експлозива. „Глас Српске” наводи да у наоружавању вехабија учествују Санад Хебиб, рођак бившег помоћника министра полиције БиХ Авде Хебиба, и имам џемата Тевхид у Бечу Мухамед Порча, неформални вођа вехабијског покрета у БиХ. Помиње се и име Исмета Дахића, али је непознато да ли је реч о бившем министру унутрашњих послова Кантона Сарајева.

У једном од документа наведено је да да је Насер Абдурахман ал Саед џемату Лишња, селу код Прњавора у Републици Српској, 3. марта 2006. године доставио 10 аутоматских пушака и 50 оквира са муницијом. „За џемат Прњавор Сенаду Чајићу предато је 15 аутоматских пушака и сандук муниције”, открива „Глас Српске”. Други документ, од 16. јуна прошле године, потврђује да је браћи Асиму, Шевки и Едину Хамзић из Дервенте, такође у Републици Српској, издато укупно 20 аутоматских пушака, седам килограма пластичног експлозива, 1.950 метака калибра 7,62 милиметра, снајпер и осам пиштоља. На територији Федерације БиХ, наведено је у тексту, вехабијама су предате много веће количине пушака, експлозива, пиштоља, муниције...

Интересантан је и документ од 16. јуна 2007. године у којем је наведено да је Санаду Хебибу предато 45.000 евра „у контексту договора браће из Санџака и са Косова за потребе браће из кампа Нанија”. С обзиром на то да таквог кампа нема у БиХ, вероватно је реч о штампарској грешци, односно о кампу на планини Нинаји, код Новог Пазара, где је српска полиција у децембру претпрошле године ухапсила групу вехабија који су оптужени за припремање терористичких напада у Србији.

Портпаролка Агенције за истраге и заштиту Жељка Кујунџија нам је поводом изјава Пантелије Ћургуза и писања „Гласа Српске” рекла: „Немамо коментар”. На исто питање, директор полиције Републике Српске Урош Пена нам је казао: „Полиција не обавештава јавност о својим сазнањима док не прикупи довољно доказа на основу којих може да надлежном тужилаштву поднесе извештај о кривичном делу. А то да постоје одређене наоружане групације, то и није тајна. Наравно, свесни смо да нико не набавља оружје, муницију и експлозив да би их држао у ладицама.”

На наше питање – да ли полиција Федерације БиХ има сазнања о илегалном наоружавању исламиста – портпарол федералног Министарства унутрашњих послова Роберт Цвртак нам је рекао: „Немам ништа да додам изјави коју је крајем прошле године дао директор полиције Федерације БиХ Златко Милетић”. Милетић је тада казао у БиХ постоје групе радикалних исламиста које су спремне да изведу терористичке нападе с политичком позадином. „Имамо четири групе тих лица, од којих су нам две јако интересантне с обзиром на њихов начин размишљања и виђења стања у БиХ и свету, те с тим у вези планирају неке агресивне или милитаристичке мере.” Он је нагласио да је реч о селафијама или, како их у БиХ називају, вехабијама. Да у БиХ илегално колају велике количине оружја први је јавно рекао српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић. Он је 1. новембра 2007. године Радио-телевизији Републике Српске казао да би „Еуфор морао знати токове оружја у овом земљи и да би морао да их контролише”.

О заоштравању у Босни, европским жељама

и руским интересима Београда

Хоће ли Република Српска бити жртва интереса ЕУ, Русије и Србије која би да своја јаја чува у обе корпе. Можда зато ЕУ све снажније притиска РС како би је ставила под пуну економску контролу јер и она може поћи Србије и покушати да седи на две столице

Дописници руских агенција су скренули пажњу на нагло заоштравање унутарполитичке ситуације у Босни и Херцеговини. Узрок томе је био реферат који је полиција упутила на име тужиоца. У њему се састоје оптужбе за корупцију против премијера Републике Српске Милорада Додика. Руководство Републике Српске је изразило протест поводом сличног тока догађаја, тако да по његовом мишљењу, устав Босне и Херцеговине предвиђа одржавање одговарајућих консултација са српским делом републике до предаје предмета тужилаштву. Власти у Сарајеву су биле приморане да признају прошлог уторка да нису обавестиле Републику Српску о датом предмету.

Представник премијера Републике Српске Гордан Милошевић је изјавио у телефонском разговору новинарима да су оптужбе против Додика политички мотивисане. Односи су се заоштрили у тренутку када руководство сва три дела БиХ води консултације о измени устава републике. За време последњег заседања, одржаног прошле суботе у граду Мостару, Милорад Додик је у име Републике Српске затражио укључивање става о праву на иступање из састава БиХ путем референдума у нови устав.

Шта да се каже? Ево плодова проглашења независности Косова, уз сву јединственост косовског случаја. И како сада да се објасни босанским Србима да две албанске државе могу да постоје у Европи,а две српске не могу? Између осталог, излаз постоји. Могу се сви одједном примити у ЕУ, и већ унутар ње може се доказивати балканским народима да границе у савременом свету немају значај. Али Европа за сада није превише спремна да заиста преузме на себе одговорност за регион.

Србија је заузела стратешки курс ка улазаку у ЕУ и спремна је да чека свој ред колико год је потребно, помало судбоносно изјавио је министар иностраних послова Србије Вук Јеремић у главном граду Португалије. Чекаћемо док се то не деси, обећао је он после преговора са својим португалским колегом Луишем Амадуом. На хоризонту нема алтернативе интеграцији у ЕУ. Између осталог, Јеремић признаје да се после почетка економске кризе питање о даљем проширењу ЕУ суочило са препрекама. Ипак, Србија се не предаје. Ми смо одлучни да учинимо Србију државом чланицом, равноправном чланицом европске породице народа и ради тога смо спремни да издржимо све непогоде, указао је Вук Јеремић. Док се наша влада налази на власти у Србији, интеграција у ЕУ остаје стратешки циљ, уверио је он.

Као гест подстицаја српски министар је позвао ЕУ да укине визе. Ако се то не деси, појаснио је он, српски грађани могу да се разочарају у своје прозападне политичаре. Огроман значај има питање либерализације путовања за грађане Србије у ЕУ, подвукао је Вук Јеремић. То је важно ако желимо да очувамо у нашој земљи изборну базу за европску интеграцију. Грађани Србије треба да осете да их ЕУ чека. То је потребно да би они наставили да подржавају нас – политичаре који се залажу за чланство Србије у ЕУ. Ми све време говоримо српским грађанима да Србију Европа очекује, зато они треба да осете да их овде радо дочекују.

Пред интеграцијом у ЕУ у други план се повлачи чак и проблем независности Косова. Овај проблем није нестао у потпуности, приметио је Вук Јеремић. Србија има врло чврст став поводом једностраног проглашења независности Косова. То је кршење међународног права и кршење нашег устава, и ми не можемо то да прихватимо. Истовремено, дужни смо да тражимо путеве и питања који нас зближавају, а не деле, подвукао је он. Португалија је признала Косово, али подржава интеграцију Србије у ЕУ. Интеграција Србије је фактор који фундаментално утиче на стабилизацију Европе, и овај став влада Португалије изражава у директним дијалозима са својим партнерима, истакао је Луиш Амаду. Португалија је истински друг Србије, рекао је Вук Јеремић. А признање Косова остаје по страни. Назад се не може, а у ЕУ могуће могу да помогну да се ступи. Наравно, ако упале заклетве које је Јеремић изрекао у Лисабону.

Сарадња са Русијом

Узгред, уз све своје европске тежње, Београд више воли да „чува јаја“ у различитим корпама и предлаже да се прошири списак руске и српске робе ослобођене од царинских дажбина и да се на њега између осталог ставе аутомобили. Ово је саопштио у току заседања Међувладиног комитета за трговинско-економску и научно-техничку сарадњу потпредседник владе, председавајући српског дела комитета Ивица Дачић. На априлском заседању комитета, по његовим речима, планира се коначно утврђивање допуне уз списак робе, у потпуности или делимично ослобођене од царинских дажбина на основу руско-српског споразума о слободној трговини. Како сматра Београд, овај списак допуњују групе робе као што су лекови, намештај, итисони, слаткиши и аутомобили.

Управо са руским тржиштем посебне наде повезује српска фабрика аутомобила Застава. У складу са прошле године потписаним споразумом са италијанским концерном Фијат на тракама Заставе у марту започиње склапање аутомобила модела Пунто. За сада овде планирају склапање најмање 15.000 италијанских аутомобила годишње, али у случају повољних промена тржишне коњуктуре обим производње може да скочи до 50.000. Управо зато српска страна се нада да укључи аутомобилску продукцију у списак робе која се без царине доставља у РФ.

Са друге стране, како је подвукао Дачић, и Србија ће у том случају морати да отвори своје тржиште за производњу руске аутомобилске индустрије. По његовим речима, реч је о потпуном или делимичном ослобађању аутомобила произведених у Србији царинских дажбина у оквиру увозних квота договорених између страна. Временом то ће омогућити грађанима обе земље да купују јефтиније аутомобиле произведене у српским и руским фабрикама, указао је он. Ево правих тржишних односа. Реализација замисли би била одличан пример борбе против протекционизма, коју су прогласили водећи лидери планете. Постоји истина и мањи проблем, посао са Фијатом за сада је под знаком питања. Али, можда ће Фијат осетити могућности које се отварају заједно са отварањем руског тржишта и ипак наћи 200 милиона за улагање у пројекат.

Али ова привредна сарадња на релацији Београд Москва није баш по вољи ЕУ. Још није заборављен непријатан „гаф“ Србије када је руском „Гаспрому“ продата НИС (Нафтна индустрија Србије) а сада се иде на још веће трговинско отварање између две земље. Србији је на то у ЕУ јасно скренута пажња са назнаком како ће Србија у ЕУ а све више се отвара према Москви која убрзано економски продире на Балкан управо преко Србије. О тим „пацкама“ које је добио од стране ЕУ Вук Јеремић ћути, а докле ће моћи да ћути питање је. ЕУ неће дозволити Београду да буде „мост“ за продор руског економског утицаја јер га ЕУ не жели у свом дворишту. Зато је питање колико ће дуго Србија моћи да „своја јаја чува“ у различитим корпама и руској и корпи ЕУ. Мораће се определити јер ће Јеремићева реторика брзо избледети.

Српска Политика

Коришћени текстови из „Политике“ и „Гласа Русије“