Предходна страна

Нова проевропска влада Србије већ на првом кораку добила је проевропске уцене да призна Косово

Нови услови Брисела за Београд

Од Србије нико у ЕУ неће тражити да призна Косово, али само ако Београд, заузврат, не блокира пријем Приштине у међународне институције, речено „Политици” у дипломатским круговима у Бриселу. Међутим министар спољних послова Немачке Франк Валтер Штајнмајер, је први високи функционер из ове земље који отворено поставља услове Србији да призна нелегалну независност своје јужне покрајине Косова и Метохије.

Седиште ЕУ у Бриселу - Србија ће морати да призна независност Косова и Метохије да би ушла у Европску унију, изјавио је немачки министар за Европу Гинтер Глозер приликом боравка у Приштини почетком недеље и додао да тај услов важи за све земље западног Балкана. „Србија треба да подржи процес за који се залаже Европска унија на Косову како би ЕУ подржала проевропске процесе у Србији”, оценио је немачки званичник, најавивши тиме да би од владе у Београду могло да буде затражено да сарађује са мисијом Еулекс да би наставио пут европских интеграција.

Глозер, члан Социјалдемократске партије којој припада и министар спољних послова Немачке Франк Валтер Штајнмајер, први је високи функционер из ове земље који отворено поставља услове Србији да, де факто или де јуре, призна нелегалну независност своје јужне покрајине, али и из друге чланице владајуће немачке коалиције – Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел – стижу сличне претње.

„Убеђени смо у то да било која земља која жели да уђе у ЕУ треба да реши своје највеће унутрашње проблеме, посебно оне који се тичу територијалног и уставног уређења, пре него што постане чланица Уније; такође, треба имати на уму да пре почетка преговарачког процеса и током преговарања с било којом државом кандидатом ЕУ треба да помогне у решавању тих питања”, пише у нацрту резолуције Европског парламента о стратегији ширења ЕУ, о којој ће се данас расправљати у Стразбуру.

Нацрт резолуције написао је немачки посланик Елмар Брок, члан ЦДУ, који је за јучерашњи „Дневник” изјавио да признавање независности Косова не би требало да буде услов за даље приближавање Србије ЕУ. „Али”, додао је ипак, „верујемо да, што Србија буде била ближа Унији, то ће јој бити лакше да живи с новонасталом ситуацијом на Косову”.

Недавно је један високи немачки дипломата такође изјавио да од владе у Београду неће бити тражено да успостави пуне дипломатске односе са Приштином, али да се очекује да две владе – српска и косовска – почну да сарађују у такозваним практичним стварима. То би, међутим, представљало фактичко признавање једнострано проглашене независности.

Да Србија у скорије време ипак неће морати да бира између очувања целовитости државе и обећања о могућем уласку у Европску унију сведочи и изјава једног западног дипломате на раду у Београду који је за агенцију Ројтерс рекао да неколико наредних месеци не треба очекивати велике потезе Брисела у вези са Србијом и осталим могућим балканским кандидатима за чланство. Наводећи да је разлог за то одбацивање Лисабонског споразума на референдуму у Ирској, чиме је заустављен процес проширења, овај дипломата тврди да неке државе ЕУ мисле да је Брисел урадио довољно за сада тиме што је потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању помогао да проевропске снаге победе на мајским изборима.

„Знамо да је ову коалицију лако избацити из равнотеже и желимо да она успе, али услови су јасни: изручите бегунце, убрзајте реформе и будите реалнији у вези са Косовом”, каже он.

У дипломатским изворима у Бриселу „Политици” је речено да од Београда нико у ЕУ неће тражити да призна Косово, али само ако Србија заузврат не блокира пријем Приштине у међународне институције.      

Подршка ЕП наставку проширења Уније на Западни Балкан

Брисел,Стразбур - Водеће политичке групације у Европском парламенту су јуче, у Стразбуру, током дебате о нацрту резолуције коју је предложио немачки посланик Елмар Брок, пружиле подршку наставку проширења Европске уније на Западни Балкан.Подршку наставку тог процеса су, у обраћању посланицима, пружили и представник француског председништва ЕУ, Жан-Пјер Жује, те европски комесар за проширење Оли Рен.

Броков нацрт извештаја, који ће данас бити усвојен у ЕП, истиче јасну подршку испуњењу обећања према земљама кандидатима за чланство.

У нацрту се подсећа да за земље бивше Југославије, пуна сарадња с Хашким трибуналом остаје апсолутни предуслов.

Документ изражава и задовољство потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом и БиХ, које види као „даљи корак у консолидацији односа између овог региона и ЕУ”.

ЕП у резолуцији позива на убрзање преговора о визној либерализацији, те пружа подршку јачању односа између земаља Западног Балкана и ЕУ у областима трговине, енергетике, образовања и истраживања.

Ситуација са уценама Србије се не мења па је својевремено и Ђинђић уцењиван

Листа уцена

Зорану Ђинђићу 2001. године испостављена листа захтева Американаца, на којој је на првом месту стајало да „Сартид“ не сме бити продат Немцима

Успорити и на крају елиминисати привредну сарадњу са Русијом и Кином и све усмерити ка земљама Европске уније.

„Сартид“ не сме бити продат Немцима, био је изричит захтев који је америчка администрација предочила тадашњем српском премијеру Зорану Ђинђићу у новембру 2001. године, приликом његове посете Вашингтону. Тада је председнику Владе Србије испостављена листа захтева, на којој је приватизација кључних и најпрофитабилнијих предузећа у Србији била на првом месту. Американци су захтевали да њихов капитал има приоритет у Србији када је у питању приватизација дуванске индустрије, металског комплекса, индустрије грађевинских материјала, хемијска индустрија.

Ордење уместо фреквенција

Приликом посете САД премијер Ђинђић је одржао предавање у вашингтонском Институту за мир. Том приликом неко од присутних је упитао премијера за ТВ Б92 и због чега је ситуација са појединим независним медијима у Србији, по неким оценама, тада била неповољнија него што је била у време Милошевићевог режима.

Ђинђић је оценио „иритирајућим“ наведено питање и закључио да неки људи траже привилегије. „Они не желе закон, већ траже лиценцу како би постали национални ТВ канал, мада, у овом тренутку, они већ имају свој ТВ канал, и то без лиценце. Према томе, они раде илегално. Међутим, ми то прихватамо, јер и сви остали тако раде у Србији. Једино што ми чинимо јесте да не дајемо привилегије појединим медијима. Ако је неко био веома храбар у време Милошевића, даћемо му орден, али не ТВ канал. Канал ће добити путем тендера, и то на истој основи као и сви остали. Жао ми је, али то је принцип демократије и тржишне економије“, поручио је том приликом републички премијер Зоран Ђинђић.

  Штампа