SRPSKA POLITIKA

Избори 2008

ИЗБОРИ ЗА ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ 2008

Избори за председника Србије - други круг 03.фебруар 2008

.	.	Републичка из. комиија		ЦеСИД		СРС		ДС
.	.	.	.	.	.	.	.	.	.
.	Уписано	.	.	6.723.762	.	.	.	.	.
.	Гласало	.	.	4.544.304	67,60%	.	.	.	.
.	Неважећи	.	.	77.877	1,70%	.	.	.	.
.	Важећи	.	.	4.463.548	98.20%	.	.	.	.
.	.	.	.	.	.	.	.	.	.
1.	Томислав Николић	.	.	2.177.872	47.90%	.	.	2.169.600	47,60%
2.	Борис Тадић	.	.	2.294.605	50.50%	.	.	2.306.600	50,60%
.	.	.	.	.	.	.	.	.	.
Одзив гласача
				20:00
				.	.	.	.	.	.
				Централна Србија без Београда				.	67,10%
				Београд				.	66,50%
				Војводина				.	70,10%
				Косово и Метохија				.	55,90%
				Србија укупно				.	67,60%
				Према прелиминарним резултатима победник другог круга избора за председника Србије је Борис Тадић Николић синоћ честитао Тадићу на победи

ПРЕДСЕДНИЧКИ КАНДИДАТИ

ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ - Српска радикална странка

ЈУГОСЛАВ ДОБРИЧАНИН - Реформска партија Ниш

БОРИС ТАДИЋ - Демократска странка

ВЕЛИМИР ИЛИЋ - Нова Србија

ИШТВАН ПАСТОР - Мађарска коалиција

МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ - Сељачка народна странка

ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ - Либерално демократска странка

МИЛУТИН МРКОЊИЋ - Социјалистичка партија Србије

МИЛАНКА КАРИЋ - Покрет снага Србије

БИОГРАФИЈЕ КАНДИДАТА

1. ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ - Српска радикална странка ( ПРВИ КРУГ ОСВОЈИО 39.57% ГЛАСОВА )

Томислав Николић родјен је 15. фебруара 1952. године у Крагујевцу. По занимању је градјавински техничар. У Крагујевцу је студирао на Правном факултету, али је школовање прекинуо и запослио се.

Каријеру је започео у Градјевинском предузећу "Жеграп". Био је шеф изградње на прузи Београд-Бар, радио је у Мајданпеку, Прибоју, Требињу, Београду и другим местима широм бивше Југославије.

У фирми "22. децембар" био је шеф инвестиција у периоду од 12 година, а две године и технички директор Јавног комуналног предузећа у Крагујевцу.

Николић се партијски први пут ангажовао у Народној радикалној странци у Крагујевцу. На његову иницијативу дошло је до уједињења те странке и месних одбора Српског четничког покрета Војислава Шешеља и стварања нове странке 23. фебруара 1991, под називом Српска радикална странка.

За председника СРС изабран је Војислав Шешељ, а Николић за потпредседника. Касније је три пута биран за заменика председника странке, последњи пут на Седмом отаџбинском конгресу странке 8.октобра 2006. године.

Николић је од 1992. године посланик у Скупштини Србије и једини посланик који је биран у сваки сазив од 1992. године. Заједно са Војиславом Шешељом, 1995. године осудјен је на тромесечну казну затвора коју је издржавао у Гњлану. У марту 1998. године изабран за потпредседника Владе Србије, а крајем 1999. године за потпредседника Савезне владе СРЈ. Учестовао је на председничким изборима 2000. године и освојио треће место иза Војислава Коштунице и Слободана Милошевића. На председничким изборима 2003. године добио је највише гласова, али због недовољне излазности није постао председник. На поновљен изборима 2004. у првом кругу освојио највише гласова, а у другом кругу изгубио од Бориса Тадића. Шеф је посланичке групе СРС која је са 81 послаником најбројнија у скупштини. У младости се бавио атлетиком. Објавио је 12 књига, медју којима су "Ровови у народној скупштини", "Кад падне влада", "Милошевић пада" и "Од почетка".
Ожењен је Драгицом и има синове Радомира и Бранислава.

2. ЈУГОСЛАВ ДОБРИЧАНИН - Реформаска странка Ниш ( ПРВИ КРУГ ОСВОЈИО 0,28 % ГЛАСОВА )

Југослав Добричанин (рођен 9. марта 1956. године, у Дешишки код Куршумлије) је српски политичар, потпредседник Реформистичке странке. Кандидат је на предстојећим председничким изборима у Србији. По занимању је војни историчар.

Ожењен је Мирјаном, и има две ћерке, Бојану Добричанин и Марију Добричанин.

3. БОРИС ТАДИЋ - Демократска странка ( ПРВИ КРУГ ОСВОЈИО 35.45 % ГЛАСОВА )

Рођен је 15. јануара 1958. године у Сарајеву. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, где је и дипломирао на Филозофском факултету. Дипломирао је у области социјалне психологије, на Катедри за клиничку психологију.

Радио је као новинар, клинички психолог, професор психологије и истраживач у научним пројектима на Институту за психологију. Учествовао у опозиционом раду током студија, због чега је био хапшен.

Члан је Демократске странке од 1990. године. Обављао је функције секретара Главног одбора и потпредседника Извршног одбора ДС. Био је посланик Народне скупштине Републике Србије и члан њеног Већа за науку и технологију. На Скупштини Странке, одржаној 27. фебруара 2000. године, изабран је за потпредседника.

Био је директор Центра за развој демократије и политичке вештине и последњих година је радио на успостављању регионалног система политичке едукације у Србији, Републици Српској, Македонији и Бугарској, као и у самој Демократској странци. Од 2003. године био је предавач политике и адвертајзинга на специјалистичким студијама Универзитета уметности у Београду.

У првој демократској влади Савезне Републике Југославије, 2000. године, био је министар телекомуникација. Од 2001. био је савезни посланик Демократске странке у Већу грађана и потпредседник Скупштине СРЈ. У том мандату обављао је и функцију председника Одбора за контролу служби безбедности. У сазиву прве Скупштине Државне заједнице СЦГ обављао је функцију шефа Посланичког клуба ДОС-а.

Поново је изабран за потпредседника Демократске странке 5. октобра 2001. на X скупштини ДС.

Од 17. марта 2003. био је министар одбране Србије и Црне Горе. На парламентарним изборима одржаним у децембру 2003. године био је носилац листе Демократске странке "ДС - Борис Тадић". Од фебруара 2004. шеф је Посланичког клуба Демократске странке у Народној скупштини Републике Србије.

За председника Демократске странке изабран је на XИ скупштини ДС, одржаној 22. фебруара 2004.

Ступио је на функцију председника Републике Србије 11. јула 2004. године.

Говори енглески и француски језик.

Ожењен је, отац две девојчице.

4. ВЕЛИМИР ИЛИЋ - Нова Србија ( ПРВИ КРУГ ОСВОЈИО 7,45% ГЛАСОВА )

Велимир Илић је рођен у Чачку 28. маја 1951. После дипломирања на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду, радио је за неколико грађевинских фирми. Приватним предузетништвом се почео бавити 1986. Магистрирао је 2005.

Своје прве политичке кораке Илић је начинио у Српском покрету обнове (СПО) 1990. Изабран је за градоначелника Чачка 1996. победивши кандидата Социјалистичке партије Србије. Убрзо потом (1997), напушта СПО чији је био потпредседник, као и локални одбор СПО-а, где је био председник и оснива политичку партију Нова Србија (НС) и постаје њен председник.

2000. године на листи ДОС-а изабран је за посланика у Савезном парламенту СРЈ (касније СЦГ). На изборима 28. децембра 2003. изабран је за посланика у Народној скупштини Србије у испред коалиције Српски покрет обнове-Нова Србија, а од 2004. до 2007. је био министар за капиталне инвестиције у влади Војислава Коштунице. За министра за инфраструктуру у другој влади Војислава Коштунице изабран је 15. маја 2007.

5. ИШТВАН ПАСТОР - Мађарска коалиција ( ПРВИ КРУГ ОСВОЈИО 2,58% ГЛАСОВА )

Иштван Пастор (мађ. Pásztor István; рођ. 20. августа 1956.) је политичар из Србије мађарског порекла. Председник је странке Савез војвођанских Мађара и кандидат за председника Србије на изборима 2008.

6. МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ - Сељачка народна странка ( ПРВИ КРУГ ОСВОЈИО 0,46% ГЛАСОВА )

Маријан Ристичевић (рођен 1. марта 1958.) је био председнички кандидат Народне сељачке странке на изборима за председника Републике Србије 2004. године. Такође је кандидат на предстојећим изборима који ће бити одржани 20. јануара 2008. године. Маријан Ристичевић је председник Народне сељачке странке од 1999. године. 2003. године на изборима освојио је 2.86% гласова.

7. ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ - Либерално демократска странка ( ПРВИ КРУГ ОСВОЈИО 5,39% ГЛАСОВА )

Чедомир Јовановић је основну школу завршио у Београду. Први разред средње школе запоцео је у Деветој београдској гимназији да би се убрзо пребацио у Трећу економску школу. Диломирао је драматургију на Факултету драмских уметности 1998 Током студија радио је као новинар. Тренутно похађа магистарске студије на одсеку за филмологију Факултета драмских умегности у Београду.
Био је један од лидера студентског протеста 1996/97, када је стекао знатну популарност (један од најпопуларнијих беџева међу девојкама био је "Чедо, ожени ме!". Био је хапшен и пребијан више пута од стране полиције.
По окончању протеста, са Чедомиром Антићем и групом тадашњих истомишљеника оснива Студентски политички клуб, који је подржао бојкот републичких избора 1997.
Приступа Демократској странци 1998. године, а постаје њен потпредседник у октобру 2001. године. Учествовао у изборним кампањама у септембру и децембру 2000. године. Током кампање налазио се на месту шефа изборног штаба Демократске странке и Демократске опозиције Србије. На републичким изборима децембра 2000. године, изабран је за посланика у Скупштини Србије.Јовановић је постао близак са тадашњим вођом Демократске странке Зораном Ђинђићем. Студентски политички клуб је колективно приступио Демократској странци 1998. и Чедомир Јовановић брзо напредује до позиције потпредседника ДС на коју је изабран 2001. године.
Од јануара 2001. до марта 2003. године био је на фукцији шефа посланичке групе ДОС, односно ДОС - Реформа Србије. Био је најмлађи политичар на тој функцији у историји Србије.
Био је један од организатора хапшења Слободана Милошевића у марту 2001. године и један од главних преговарача о његовој мирној предаји, и потом његовог изручења Хашком трибуналу на Видовдан исте године.
Чедомир Јовановић у новоформираној Влади Републике Србије, након смрти Зорана Ђинђића, 18. марта 2003. године постаје потпредседник Владе Републике Србије задужен за европске интеграције и координацију реформи. Учествовао је у изради Акционог плана и даљој хармонизацији односа Србије и Црне Горе.

8. МИЛУТИН МРКОЊИЋ - Социјалистичка партија ( ПРВИ КРУГ ОСВОЈИО 5,96% ГЛАСОВА )

Милутин Мркоњић (рођен 23. маја 1942. године у Београду) је потпредседник Народне скупштине Републике Србије и потпредседник Главног одбора Социјалистичке партије Србије (СПС). За изборе за председника Србије најавио је кандидатуру испред СПС-а.

Дипломирао је 1971. године на Грађевинском факултету у Београду. По завршетку факултета радио је у Бироу за студије и пројектовање железница, а од 1974. године био је руководилац Сектора за пројектовање. Године 1977. запослио се у Центру за истраживање и пројектовање, а његовим спајањем са Саобраћајним институтом постаје његов директор.

Био је руководилац обнове Србије испред Владе Србије после НАТО бомбардовања 1999. године.

Потпредседник је Скупштине Србије у новом сазиву од 8. маја 2007. године. Након што је председник Скупштине Томислав Николић поднео оставку, Мркоњић је преузео председавање седницама Скупштине као најстарији од потпредседника, до избора новог председника Оливера Дулића 23. маја 2007. Пред Мркоњићем је Влада Републике Србије положила заклетву 15. маја 2007. године.

9. МИЛАНКА КАРИЋ - Покрет снага Србије ( ПРВИ КРУГ ОСВОЈИЛА 0,98% ГЛАСОВА )

Миланка Карић (Пећ, 15. септембар 1957) је српска политичарка и супруга председника странке Покрет снага Србије и бившег власника Мобтела Богољуба Карића. Миланка Карић је дипломирала на Правном факултету. Била је чланица Надзорног одбора Астра банке и председница Карић фондације.

На парламентарним изборима 2007. на којима ПСС није прешао цензус, Карићка је била носилац листе. Сада је кандидат ПСС за председника Србије.