|
И З Ј А В А
Државне Думе
Усвојено 3. априла 2002. године
Поводом треће годишњице агресије НАТО на Савезну Републику
Југославију
24.
марта 2002. године навршиле су се три године од дана поццетка
агресије држава - ццланица Организације Северноатлантског пакта
(НАТО) на Савезну Републику Југославију.
Тај
ццин медјународне самовоље је имао за последицу погибију и рањавање
хиљада цивила. Материјална штета нанета привреди Савезне Републике
Југославије процењује се на десетине милијарди УС долара.
Југославији и Балкану у целини нанета је огромна еколошка штета
цције цце се последице деценијама осеццати.
Западне државе нису успеле да поднесу доказе геноцида над косовским
Албанцима и њиховог насилног протеривања с Косова, иако су управо
такве тврдње послужиле као изговор за агресију. Обрнуто, потврдило
се да је егзодус албанских избеглица с Косова представљао резултат
масовног ракетирања и бомбардовања од стране НАТО-а.
Последице агресије биле су разорне не само за Југославију, вецц и за
привреду и политиццку стабилност Европе у целини. Аутономна
покрајина Косово и Метохија, изведена из контроле југословенских
власти, претворила се у жариште медјународног криминала, пре свега
нелегалне трговине наркотицима и оружјем. Агресивна дејства
албанских екстремиста против Македоније у 2001. години представљају
неминовни наставак агресије НАТО против Савезне Републике
Југославије.
Достојно је осуде то што западне државе које играју централну улогу
у саставу КФОР-а и УНМИК-а нису обезбедиле извршавање резолуције
Савета безбедности ОУН бр. 1244 (1999.).
Број
избеглица - Срба и лица осталих неалбанских националности - износи
око 350.000. Број убијених, рањених и отетих од албанских
екстремиста после уласка КФОР-а на територију Косова јуна
1999.године мери се хиљадама.
Уз
толерантност КФОР-а у покрајини је срушено преко сто цркава од којих
су многе драгоцени споменици културе под заштитом УНЕСЦО-а. Под
покровитељством УНМИК-а спроводе се политиццке и економске мере које
воде изводјењу Аутономне покрајине Косово и Метохија из састава
Савезне Републике Југославије
Нароцциту забринутост изазивају саопштења о везама албанских
екстремиста са медјународним терористима, подршци коју им пружају
Осама бин Ладен и његова организација “Ал Каида”. Депутати Државне
Думе не могу игнорисати многобројне тврдње западне и југословенске
штампе о томе да је такозвана Ослободилаццка војска Косова имала
директну или посредну подршку специјалних служби низа западних
држава.
Државна Дума Федералне Скупштине Руске Федерације скрецце пазњу на
то да западне државе - ццланице НАТО, које су извршиле агресију на
Савезну Републику Југославију, и даље избегавају да надокнаде штету
нанету вишемесеццним ракетирањем и бомбардовањем територије
Југославије. Савезној Републици Југославији такодје није пружена у
пуном обиму ни материјална помоцц коју су западне државе обеццале у
оквиру Пакта за стабилност Југоистоццне Европе потписаног 1999.
године.
Нерегулисаност ситуације на Балкану и даље тај регион ццини жариштем
напетости, представља претњу миру и стабилности не само у Европи,
вецц и ван њених граница.
Државна Дума потврдјује своју оцену акције НАТО-а као ццина агресије
којом су грубо погажени Повеља Организације Уједињених нација,
општеприхваццени принципи и норме медјународног права, дату у изјави
од 27. марта 1999. године, а такодје инсистира на томе да су дрзаве
- ццланице НАТО-а дужне да надокнаде штету нанету агресијом Савезној
Републици Југославији.
Потврдјујуцци своје признавање суверенитета Савезне Републике
Југославије над Аутономном покрајином Косово и Метохија у саставу
Републике Србије, Државна Дума апелује на медјународну заједницу да
се уздржи од дејстава која могу за собом повуцци јаццање
сепаратистиццких тенденција у Аутономној покрајини Косово и
Метохија.
Депутати Државне Думе инсистирају на нужности безусловне примене
резолуције Савета безбедности ОУН 1244 (1999.), па и њених поставки
о повратку југословенске армије и полиције на Косово ради ццувања
српских светиња, разминирања минских поља, службе у границцним
караулама
Морају се створити услови за повратак избеглица, безбедан живот и
кретање људи по ццитавој територији Косова.
Без
тога је тешко оццекивати да цце тамо убудуцце бити саццувани мир и
стабилност.
Такодје је неопходно обуставити рад Медјународног трибунала за
судско гоњење лица одговорних за озбиљна кршења медјународног
хуманитарног права извршена на територији бивше Југославије од 1991.
године, који се претворио у репресивни орган НАТО-а. Државна Дума
потврдјује свој апел за укидање мере притвора у односу на бившег
Председника Савезне Републике Југославије С. Милошевицца, садржан у
одлуци Државне Думе Федералне Скупштине Руске Федерације бр. 2480-ИИИ
ГД од 15. фебруара 2002. године.
Депутати Државне Думе се обраццају Председнику Руске Федерације В.В.
Путину и Влади Руске Федерације с молбом да се активирају
политиццке, трговинско-економске, културне, војне и друге везе са
Савезном Републиком Југославијом.
Државна Дума поново изражава солидарност са Савезном Републиком
Југославијом која је постала жртва ниццим изазване агресије,
непроменљиву спремност за пријатељство и сарадњу са братским
народима те земље.
|
